أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ الْقَاسِمِ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ رَجُلاً، قَالَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِنَّ أُمِّي افْتُلِتَتْ نَفْسُهَا وَإِنَّهَا لَوْ تَكَلَّمَتْ تَصَدَّقَتْ أَفَأَتَصَدَّقُ عَنْهَا فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " نَعَمْ ". فَتَصَدَّقَ عَنْهَا.
Бизга Муҳаммад ибн Салама хабар берди, у деди: бизга Ибн ал-Қосим ривоят қилди, у Моликдан, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оишадан (розияллаҳу анҳо ривоят қилдики): бир киши Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га: «Онамнинг жони тўсатдан олинди (васият қилолмай вафот этди), агар у гапира олганида эди, садақа қиларди. Мен унинг номидан садақа қилайми?» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ҳа,» дедилар. Сўнг у онаси номидан садақа қилди.