حَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ، حَدَّثَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ مُجَاهِدٍ، قَالَ كُنَّا عِنْدَ ابْنِ عُمَرَ فَقَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " ايذَنُوا لِلنِّسَاءِ بِاللَّيْلِ إِلَى الْمَسَاجِدِ " . فَقَالَ ابْنُهُ وَاللَّهِ لاَ نَأْذَنُ لَهُنَّ يَتَّخِذْنَهُ دَغَلاً . فَقَالَ فَعَلَ اللَّهُ بِكَ وَفَعَلَ أَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَتَقُولُ لاَ نَأْذَنُ لَهُنَّ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ وَزَيْنَبَ امْرَأَةِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ وَزَيْدِ بْنِ خَالِدٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ ابْنِ عُمَرَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Наср ибн Али ривоят қилди, у деди: бизга Исо ибн Юнус ривоят қилди, у ал-Аъмашдан, у Мужоҳиддан (ривоят қилиб) деди: Биз Ибн Умарнинг олдида эдик, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аёлларга кечаси масжидларга (чиқишга) рухсат беринглар,» дедилар. Шунда унинг ўғли: «Аллаҳга қасамки, биз уларга рухсат бермаймиз, улар буни ёмонлик (василаси) қилиб оладилар,» деди. У (Ибн Умар): «Аллаҳ сенга (жазо) қилсин-у (яна) қилсин! Мен: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (шундай) дедилар, дейман-у, сен: уларга рухсат бермаймиз, дейсанми?!» деди. У деди: бу бобда Абу Ҳурайра, Абдуллаҳ ибн Масъуднинг хотини Зайнаб ва Зайд ибн Холиддан (ҳам ривоятлар бор). Абу Исо (Термизий) деди: Ибн Умарнинг ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир.