أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ مُحَمَّدٍ أَبُو عُمَيْرِ بْنُ النَّحَّاسِ، عَنْ ضَمْرَةَ، عَنِ الشَّيْبَانِيِّ، عَنِ ابْنِ الدَّيْلَمِيِّ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قُلْنَا يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ لَنَا أَعْنَابًا فَمَاذَا نَصْنَعُ بِهَا قَالَ " زَبِّبُوهَا " . قُلْنَا فَمَا نَصْنَعُ بِالزَّبِيبِ قَالَ " انْبِذُوهُ عَلَى غَدَائِكُمْ وَاشْرَبُوهُ عَلَى عَشَائِكُمْ وَانْبِذُوهُ عَلَى عَشَائِكُمْ وَاشْرَبُوهُ عَلَى غَدَائِكُمْ وَانْبِذُوهُ فِي الشِّنَانِ وَلاَ تَنْبِذُوهُ فِي الْقِلاَلِ فَإِنَّهُ إِنْ تَأَخَّرَ صَارَ خَلاًّ " .
Бизга Исо ибн Муҳаммад Абу Умайр ибн ан-Наҳҳос хабар берди, у Замрадан, у аш-Шайбанийдан, у Ибн ад-Дайламийдан, у отасидан ривоят қилди, у деди: биз: «Ё Расулуллаҳ, бизнинг узумларимиз бор, улар билан нима қиламиз?» дедик. У: «Уларни майиз қилинглар,» дедилар. Биз: «Майиз билан нима қиламиз?» дедик. У: «Уни эрталаб ивитиб (набиз қилиб), кечқурун ичинглар; кечқурун ивитиб, эрталаб ичинглар; уни мешларга солинглар, сопол идишларга солманглар; чунки агар у кечикиб қолса, сиркага айланади,» дедилар.