أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ بْنِ سَعِيدِ بْنِ كَثِيرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا بَقِيَّةُ، قَالَ حَدَّثَنِي الأَوْزَاعِيُّ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي عَمْرٍو، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الدَّيْلَمِيِّ، عَنْ أَبِيهِ، فَيْرُوزَ قَالَ قَدِمْتُ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّا أَصْحَابُ كَرْمٍ وَقَدْ أَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ تَحْرِيمَ الْخَمْرِ فَمَاذَا نَصْنَعُ قَالَ " تَتَّخِذُونَهُ زَبِيبًا " . قُلْتُ فَنَصْنَعُ بِالزَّبِيبِ مَاذَا قَالَ " تَنْقَعُونَهُ عَلَى غَدَائِكُمْ وَتَشْرَبُونَهُ عَلَى عَشَائِكُمْ وَتَنْقَعُونَهُ عَلَى عَشَائِكُمْ وَتَشْرَبُونَهُ عَلَى غَدَائِكُمْ " . قُلْتُ أَفَلاَ نُؤَخِّرُهُ حَتَّى يَشْتَدَّ قَالَ " لاَ تَجْعَلُوهُ فِي الْقُلَلِ وَاجْعَلُوهُ فِي الشِّنَانِ فَإِنَّهُ إِنْ تَأَخَّرَ صَارَ خَلاًّ " .
Менга Амр ибн Усмон ибн Саид ибн Касир хабар берди, у деди: бизга Бақийя ривоят қилди, у деди: менга ал-Авзоий Яҳё ибн Абу Амрдан, у Абдуллаҳ ибн ад-Дайламийдан, у отаси Файруздан ривоят қилиб, деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурига келдим ва: «Ё Расулуллаҳ, биз узумзор эгаларимиз, Аллаҳ азза ва жалла эса хамр (май)нинг ҳаром қилинишини нозил қилди. Энди биз нима қиламиз?» дедим. У: «Уни майиз қилиб оласизлар,» дедилар. Мен: «Майиз билан нима қиламиз?» дедим. У: «Уни эрталаб ивитиб, кечқурун ичасизлар; кечқурун ивитиб, эрталаб ичасизлар,» дедилар. Мен: «Уни қаттиқ (аччиқ) бўлгунча кечиктирмаймизми?» дедим. У: «Уни сопол идишларга солманглар, балки мешларга солинглар; чунки агар у кечикиб қолса, сиркага айланади,» дедилар.