أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ بْنِ سَعِيدِ بْنِ كَثِيرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا بَقِيَّةُ، قَالَ حَدَّثَنِي الأَوْزَاعِيُّ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي عَمْرٍو، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الدَّيْلَمِيِّ، عَنْ أَبِيهِ، فَيْرُوزَ قَالَ قَدِمْتُ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّا أَصْحَابُ كَرْمٍ وَقَدْ أَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ تَحْرِيمَ الْخَمْرِ فَمَاذَا نَصْنَعُ قَالَ " تَتَّخِذُونَهُ زَبِيبًا " . قُلْتُ فَنَصْنَعُ بِالزَّبِيبِ مَاذَا قَالَ " تَنْقَعُونَهُ عَلَى غَدَائِكُمْ وَتَشْرَبُونَهُ عَلَى عَشَائِكُمْ وَتَنْقَعُونَهُ عَلَى عَشَائِكُمْ وَتَشْرَبُونَهُ عَلَى غَدَائِكُمْ " . قُلْتُ أَفَلاَ نُؤَخِّرُهُ حَتَّى يَشْتَدَّ قَالَ " لاَ تَجْعَلُوهُ فِي الْقُلَلِ وَاجْعَلُوهُ فِي الشِّنَانِ فَإِنَّهُ إِنْ تَأَخَّرَ صَارَ خَلاًّ " .
Менга Амр ибн Усмон ибн Саид ибн Касир хабар берди, у деди: бизга Бақийя ривоят қилди, у деди: менга ал-Авзоий Яҳё ибн Абу Амрдан, у Абдуллаҳ ибн ад-Дайламийдан, у отаси Файруздан ривоят қилиб, деди: мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурига келдим ва: «Ё Расулуллаҳ, биз узумзор эгаларимиз, Аллаҳ азза ва жалла эса хамр (май)нинг ҳаром қилинишини нозил қилди. Энди биз нима қиламиз?» дедим. У: «Уни майиз қилиб оласизлар,» дедилар. Мен: «Майиз билан нима қиламиз?» дедим. У: «Уни эрталаб ивитиб, кечқурун ичасизлар; кечқурун ивитиб, эрталаб ичасизлар,» дедилар. Мен: «Уни қаттиқ (аччиқ) бўлгунча кечиктирмаймизми?» дедим. У: «Уни сопол идишларга солманглар, балки мешларга солинглар; чунки агар у кечикиб қолса, сиркага айланади,» дедилар.
أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ مُحَمَّدٍ أَبُو عُمَيْرِ بْنُ النَّحَّاسِ، عَنْ ضَمْرَةَ، عَنِ الشَّيْبَانِيِّ، عَنِ ابْنِ الدَّيْلَمِيِّ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قُلْنَا يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ لَنَا أَعْنَابًا فَمَاذَا نَصْنَعُ بِهَا قَالَ " زَبِّبُوهَا " . قُلْنَا فَمَا نَصْنَعُ بِالزَّبِيبِ قَالَ " انْبِذُوهُ عَلَى غَدَائِكُمْ وَاشْرَبُوهُ عَلَى عَشَائِكُمْ وَانْبِذُوهُ عَلَى عَشَائِكُمْ وَاشْرَبُوهُ عَلَى غَدَائِكُمْ وَانْبِذُوهُ فِي الشِّنَانِ وَلاَ تَنْبِذُوهُ فِي الْقِلاَلِ فَإِنَّهُ إِنْ تَأَخَّرَ صَارَ خَلاًّ " .
Бизга Исо ибн Муҳаммад Абу Умайр ибн ан-Наҳҳос хабар берди, у Замрадан, у аш-Шайбанийдан, у Ибн ад-Дайламийдан, у отасидан ривоят қилди, у деди: биз: «Ё Расулуллаҳ, бизнинг узумларимиз бор, улар билан нима қиламиз?» дедик. У: «Уларни майиз қилинглар,» дедилар. Биз: «Майиз билан нима қиламиз?» дедик. У: «Уни эрталаб ивитиб (набиз қилиб), кечқурун ичинглар; кечқурун ивитиб, эрталаб ичинглар; уни мешларга солинглар, сопол идишларга солманглар; чунки агар у кечикиб қолса, сиркага айланади,» дедилар.
أَخْبَرَنَا أَبُو دَاوُدَ الْحَرَّانِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَعْلَى بْنُ عُبَيْدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُطِيعٌ، عَنْ أَبِي عُمَرَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ كَانَ يُنْبَذُ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَيَشْرَبُهُ مِنَ الْغَدِ وَمِنْ بَعْدِ الْغَدِ فَإِذَا كَانَ مَسَاءُ الثَّالِثَةِ فَإِنْ بَقِيَ فِي الإِنَاءِ شَىْءٌ لَمْ يَشْرَبُوهُ أُهْرِيقَ .
Бизга Абу Довуд ал-Ҳарроний хабар берди, у деди: бизга Яъло ибн Убайд ривоят қилди, у деди: бизга Мутиъ Абу Умардан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан ривоят қилди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) учун набиз тайёрланар эди, у уни эртаси куни ва ундан кейинги куни ичардилар. Учинчи куннинг кечасига етганда, агар идишда бирор нарса қолган бўлса, уни ичмасдилар, тўкиб ташланар эди.
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ آدَمَ، قَالَ حَدَّثَنَا شَرِيكٌ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ يَحْيَى بْنِ عُبَيْدٍ الْبَهْرَانِيِّ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُنْقَعُ لَهُ الزَّبِيبُ فَيَشْرَبُهُ يَوْمَهُ وَالْغَدَ وَبَعْدَ الْغَدِ .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Яҳё ибн Одам ривоят қилди, у деди: бизга Шарик Абу Ишоқдан, у Яҳё ибн Убайд ал-Баҳронийдан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) учун майиз ивитилар эди, у уни ўша куни, эртаси куни ва ундан кейинги куни ичардилар.
أَخْبَرَنَا وَاصِلُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، عَنِ ابْنِ فُضَيْلٍ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي عُمَرَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُنْبَذُ لَهُ نَبِيذُ الزَّبِيبِ مِنَ اللَّيْلِ فَيَجْعَلُهُ فِي سِقَاءٍ فَيَشْرَبُهُ يَوْمَهُ ذَلِكَ وَالْغَدَ وَبَعْدَ الْغَدِ فَإِذَا كَانَ مِنْ آخِرِ الثَّالِثَةِ سَقَاهُ أَوْ شَرِبَهُ فَإِنْ أَصْبَحَ مِنْهُ شَىْءٌ أَهْرَاقَهُ .
Бизга Восил ибн Абдул-Аъло Ибн Фузайлдан, у ал-Аъмашдан, у Яҳё ибн Абу Умардан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан хабар берди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) учун кечаси майиз набизи тайёрланар эди, у уни бир мешга (сопига) солар, ўша куни, эртаси куни ва ундан кейинги куни ичардилар. Учинчи куннинг охирига етганда, уни (бошқаларга) ичирардилар ёки ўзлари ичардилар; агар ундан эрталабгача бирор нарса қолса, уни тўкиб ташлардилар.
أَخْبَرَنَا سُوَيْدٌ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّهُ كَانَ يُنْبَذُ لَهُ فِي سِقَاءِ الزَّبِيبِ غُدْوَةً فَيَشْرَبُهُ مِنَ اللَّيْلِ وَيُنْبَذُ لَهُ عَشِيَّةً فَيَشْرَبُهُ غُدْوَةً وَكَانَ يَغْسِلُ الأَسْقِيَةَ وَلاَ يَجْعَلُ فِيهَا دُرْدِيًّا وَلاَ شَيْئًا . قَالَ نَافِعٌ فَكُنَّا نَشْرَبُهُ مِثْلَ الْعَسَلِ .
Бизга Сувайд хабар берди, у деди: бизга Абдуллаҳ Убайдуллаҳдан, у Нофиъдан, у Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан хабар бердики, у учун эрталаб мешда майиз набизи тайёрланар, у уни кечқурун (кечаси) ичарди; кечқурун тайёрланса, эрталаб ичарди. У мешларни юварди ва уларга қуйқа ёки бирор нарса қолдирмасди. Нофиъ деди: биз уни асалдек (тотли ҳолда) ичардик.
أَخْبَرَنَا سُوَيْدٌ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ بَسَّامٍ، قَالَ سَأَلْتُ أَبَا جَعْفَرٍ عَنِ النَّبِيذِ، قَالَ كَانَ عَلِيُّ بْنُ حُسَيْنٍ رضى الله عنه يُنْبَذُ لَهُ مِنَ اللَّيْلِ فَيَشْرَبُهُ غُدْوَةً وَيُنْبَذُ لَهُ غُدْوَةً فَيَشْرَبُهُ مِنَ اللَّيْلِ .
Бизга Сувайд хабар берди, у деди: бизга Абдуллаҳ Бассомдан хабар берди, у деди: мен Абу Жаъфардан набиз ҳақида сўрадим. У деди: Али ибн Ҳусайн (розияллаҳу анҳу) учун кечаси набиз тайёрланар, у уни эрталаб ичарди; эрталаб тайёрланса, уни кечаси ичарди.
أَخْبَرَنَا سُوَيْدٌ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، قَالَ سَمِعْتُ سُفْيَانَ، سُئِلَ عَنِ النَّبِيذِ، قَالَ انْتَبِذْ عَشِيًّا وَاشْرَبْهُ غُدْوَةً .
Бизга Сувайд хабар берди, у деди: бизга Абдуллаҳ хабар берди, у деди: мен Суфёндан набиз ҳақида сўралганини эшитдим. У: «Кечқурун набиз тайёрла ва эрталаб уни ич,» деди.
أَخْبَرَنَا سُوَيْدٌ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ سُلَيْمَانَ التَّيْمِيِّ، عَنْ أَبِي عُثْمَانَ، وَلَيْسَ، بِالنَّهْدِيِّ أَنَّ أُمَّ الْفَضْلِ، أَرْسَلَتْ إِلَى أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ تَسْأَلُهُ عَنْ نَبِيذِ الْجَرِّ فَحَدَّثَهَا عَنِ النَّضْرِ ابْنِهِ أَنَّهُ كَانَ يُنْبَذُ فِي جَرٍّ يُنْبَذُ غُدْوَةً وَيَشْرَبُهُ عَشِيَّةً .
Бизга Сувайд хабар берди, у деди: бизга Абдуллаҳ Сулаймон ат-Таймийдан, у Абу Усмондан — у ан-Наҳдий эмас — хабар бердики, Уммул-Фазл Анас ибн Моликнинг олдига киши юбориб, ундан сопол идишдаги (жаррадаги) набиз ҳақида сўради. У унга ўғли ан-Назр ҳақида (хабар бериб) айтдики, у учун сопол идишда набиз тайёрланар эди: эрталаб тайёрланиб, кечқурун ичилар эди.
أَخْبَرَنَا سُوَيْدٌ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، أَنَّهُ كَانَ يَكْرَهُ أَنْ يَجْعَلَ، نَطْلَ النَّبِيذِ فِي النَّبِيذِ لِيَشْتَدَّ بِالنَّطْلِ .
Бизга Сувайд хабар берди, у деди: бизга Абдуллаҳ Маъмардан, у Қатодадан, у Саид ибн ал-Мусайябдан хабар бердики, у набизнинг қуйқасини (янги) набизга солиб, уни қуйқа орқали қаттиқ (аччиқ) қилишни ёмон кўрарди.
أَخْبَرَنَا سُوَيْدٌ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ دَاوُدَ بْنِ أَبِي هِنْدٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، أَنَّهُ قَالَ فِي النَّبِيذِ خَمْرُهُ دُرْدِيُّهُ .
Бизга Сувайд хабар берди, у деди: бизга Абдуллаҳ Суфёндан, у Довуд ибн Абу Ҳинддан, у Саид ибн ал-Мусайябдан хабар бердики, у набиз ҳақида: «Унинг хамри (маст қилувчи қисми) унинг қуйқасидир,» деди.
أَخْبَرَنَا سُوَيْدٌ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، قَالَ إِنَّمَا سُمِّيَتِ الْخَمْرُ لأَنَّهَا تُرِكَتْ حَتَّى مَضَى صَفْوُهَا وَبَقِيَ كَدَرُهَا . وَكَانَ يَكْرَهُ كُلَّ شَىْءٍ يُنْبَذُ عَلَى عَكَرٍ .
Бизга Сувайд хабар бериб, деди: бизга Абдуллаҳ, Шуъбадан, у Қатодадан, у Саид ибн ал-Мусайябдан хабар берди. У деди: «Хамр (деб шунинг учун) аталгани, у (қолдириб) ташлангач, унинг тиниқ қисми кетиб, лойқаси қолгани учундир,» деди. У чўкинди (ачитқи) устига солиб ачитилган ҳар бир нарсани макруҳ кўрарди.