حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا رَوْحُ بْنُ عُبَادَةَ، حَدَّثَنَا زَكَرِيَّا بْنُ إِسْحَاقَ، حَدَّثَنِي عَمْرُو بْنُ دِينَارٍ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ رَجُلاً، قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ أُمِّي تُوُفِّيَتْ أَفَيَنْفَعُهَا إِنْ تَصَدَّقْتُ عَنْهَا قَالَ " نَعَمْ " . قَالَ فَإِنَّ لِي مَخْرَفًا فَأُشْهِدُكَ أَنِّي قَدْ تَصَدَّقْتُ بِهِ عَنْهَا . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ . وَبِهِ يَقُولُ أَهْلُ الْعِلْمِ . يَقُولُونَ لَيْسَ شَيْءٌ يَصِلُ إِلَى الْمَيِّتِ إِلاَّ الصَّدَقَةُ وَالدُّعَاءُ . وَقَدْ رَوَى بَعْضُهُمْ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ عَنْ عِكْرِمَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مُرْسَلاً . قَالَ وَمَعْنَى قَوْلِهِ إِنَّ لِي مَخْرَفًا . يَعْنِي بُسْتَانًا .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Равҳ ибн Убода ривоят қилди, у деди: бизга Закарийё ибн Ишоқ ривоят қилди, у деди: менга Амр ибн Динор ривоят қилди, у Икримадан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), бир киши: «Эй Аллаҳнинг Расули, онам вафот этди, мен унинг номидан садақа қилсам, бу унга фойда берадими?» деди. У: «Ҳа,» дедилар. У (киши): «Менинг бир боғим бор, сизни гувоҳ қиламанки, мен уни онам номидан садақа қилдим,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир. Илм аҳли шуни айтадилар. Улар: «Ўлганга садақа ва дуодан бошқа ҳеч нарса етиб бормайди,» дейдилар. Баъзилар бу ҳадисни Амр ибн Динордан, у Икримадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан мурсал тарзда ривоят қилганлар. (Термизий) деди: «Менинг бир махрафим бор,» деган сўзининг маъноси боғ демакдир.