حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ مُحَمَّدٍ، عَنْ جَعْفَرِ بْنِ مُحَمَّدٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَرَجَ إِلَى مَكَّةَ عَامَ الْفَتْحِ فَصَامَ حَتَّى بَلَغَ كُرَاعَ الْغَمِيمِ وَصَامَ النَّاسُ مَعَهُ فَقِيلَ لَهُ إِنَّ النَّاسَ قَدْ شَقَّ عَلَيْهِمُ الصِّيَامُ وَإِنَّ النَّاسَ يَنْظُرُونَ فِيمَا فَعَلْتَ . فَدَعَا بِقَدَحٍ مِنْ مَاءٍ بَعْدَ الْعَصْرِ فَشَرِبَ وَالنَّاسُ يَنْظُرُونَ إِلَيْهِ فَأَفْطَرَ بَعْضُهُمْ وَصَامَ بَعْضُهُمْ فَبَلَغَهُ أَنَّ نَاسًا صَامُوا فَقَالَ " أُولَئِكَ الْعُصَاةُ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ كَعْبِ بْنِ عَاصِمٍ وَابْنِ عَبَّاسٍ وَأَبِي هُرَيْرَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ جَابِرٍ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رُوِيَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ " لَيْسَ مِنَ الْبِرِّ الصِّيَامُ فِي السَّفَرِ " . وَاخْتَلَفَ أَهْلُ الْعِلْمِ فِي الصَّوْمِ فِي السَّفَرِ فَرَأَى بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَغَيْرِهِمْ أَنَّ الْفِطْرَ فِي السَّفَرِ أَفْضَلُ حَتَّى رَأَى بَعْضُهُمْ عَلَيْهِ الإِعَادَةَ إِذَا صَامَ فِي السَّفَرِ . وَاخْتَارَ أَحْمَدُ وَإِسْحَاقُ الْفِطْرَ فِي السَّفَرِ . وَقَالَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَغَيْرِهِمْ إِنْ وَجَدَ قُوَّةً فَصَامَ فَحَسَنٌ وَهُوَ أَفْضَلُ وَإِنْ أَفْطَرَ فَحَسَنٌ . وَهُوَ قَوْلُ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ وَمَالِكِ بْنِ أَنَسٍ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْمُبَارَكِ . وَقَالَ الشَّافِعِيُّ وَإِنَّمَا مَعْنَى قَوْلِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم " لَيْسَ مِنَ الْبِرِّ الصِّيَامُ فِي السَّفَرِ " . وَقَوْلُهُ حِينَ بَلَغَهُ أَنَّ نَاسًا صَامُوا فَقَالَ " أُولَئِكَ الْعُصَاةُ " . فَوَجْهُ هَذَا إِذَا لَمْ يَحْتَمِلْ قَلْبُهُ قَبُولَ رُخْصَةِ اللَّهِ فَأَمَّا مَنْ رَأَى الْفِطْرَ مُبَاحًا وَصَامَ وَقَوِيَ عَلَى ذَلِكَ فَهُوَ أَعْجَبُ إِلَىَّ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Абдулазиз ибн Муҳаммад ривоят қилди, у Жаъфар ибн Муҳаммаддан, у отасидан, у Жобир ибн Абдуллаҳ (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики): Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Фатҳ йилида Маккага (қараб) чиқдилар ва рўза тутдилар, ҳатто Курўул-Ғамимга етдилар, одамлар ҳам у билан бирга рўза тутардилар. У кишига: «Одамларга рўза оғир келяпти, улар нима қилишингизга қараб турибдилар,» дейилди. Шунда у аср намозидан кейин бир идиш сув сўрадилар ва одамлар қараб турганларида ичдилар. Сўнг уларнинг баъзилари ифтор қилди, баъзилари рўза тутаверди. У кишига баъзи одамлар рўза тутганлиги етиб боргач: «Ана ўшалар — итоатсизлардир,» дедилар. (Термизий) деди: бу бобда Каъб ибн Осим, ибн Аббос ва Абу Ҳурайрадан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Жобирнинг ҳадиси ҳасан саҳиҳдир. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилинишича, у: «Сафарда рўза тутиш яхшиликдан эмасдир,» деганлар. Илм аҳли сафарда рўза тутиш ҳақида ихтилоф қилдилар. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан ва бошқалардан илм аҳлининг баъзилари сафарда ифтор қилиш афзалроқ деб ҳисобладилар, ҳатто уларнинг баъзилари сафарда рўза тутса, уни қайта тутиши (лозим) деб кўрдилар. Аҳмад ва Ишоқ сафарда ифтор қилишни ихтиёр қилдилар. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан ва бошқалардан илм аҳлининг баъзилари эса: «Агар қувват топса ва рўза тутса, яхшидир ва афзалроқдир, агар ифтор қилса ҳам яхшидир,» дедилар. Бу Суфён ас-Саврий, Молик ибн Анас ва Абдуллаҳ ибн ал-Муборакнинг сўзидир. Шофеий эса деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг «Сафарда рўза тутиш яхшиликдан эмасдир,» деган сўзлари ва баъзи одамлар рўза тутгани етиб борганда «Ана ўшалар — итоатсизлардир,» деган сўзларининг маъноси шуки, бу — қалби Аллаҳнинг рухсатини қабул қилишга тоқат қилмаган киши ҳақидадир. Аммо ким ифторни мубоҳдир деб билса-ю, (шунга қарамай) рўза тутса ва бунга қудрат топса, у менга манзурроқдир.