حَدَّثَنَا أَبُو سَعِيدٍ الأَشَجُّ، حَدَّثَنَا أَبُو خَالِدٍ الأَحْمَرُ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ سَلَمَةَ بْنِ كُهَيْلٍ، وَمُسْلِمٍ الْبَطِينِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، وَعَطَاءٍ، وَمُجَاهِدٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ جَاءَتِ امْرَأَةٌ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ إِنَّ أُخْتِي مَاتَتْ وَعَلَيْهَا صَوْمُ شَهْرَيْنِ مُتَتَابِعَيْنِ . قَالَ " أَرَأَيْتِ لَوْ كَانَ عَلَى أُخْتِكِ دَيْنٌ أَكُنْتِ تَقْضِينَهُ " . قَالَتْ نَعَمْ . قَالَ " فَحَقُّ اللَّهِ أَحَقُّ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ بُرَيْدَةَ وَابْنِ عُمَرَ وَعَائِشَةَ .
Бизга Абу Саид ал-Ашажж ривоят қилди, у деди: бизга Абу Холид ал-Аҳмар ривоят қилди, у ал-Аъмашдан, у Салама ибн Куҳайл ва Муслим ал-Батиндан, улар Саид ибн Жубайр, Ато ва Мужоҳиддан, улар ибн Аббосдан (ривоят қилдиларки), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларига бир аёл келди ва: «Синглим вафот этди, унинг зиммасида кетма-кет икки ой рўза (қарзи) бор эди,» деди. У: «Агар синглингнинг зиммасида қарз бўлганида, уни адо этармидинг, қандай деб ўйлайсан?» дедилар. У: «Ҳа,» деди. У: «Бас, Аллаҳнинг ҳаққи (адо этишга) ҳақлироқдир,» дедилар. (Термизий) деди: бу бобда Бурайда, ибн Умар ва Оишадан ҳам (ривоят) бор.