حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، وَيُوسُفُ بْنُ عِيسَى، قَالاَ حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، حَدَّثَنَا أَبُو هِلاَلٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ سَوَادَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، رَجُلٌ مِنْ بَنِي عَبْدِ اللَّهِ بْنِ كَعْبٍ قَالَ أَغَارَتْ عَلَيْنَا خَيْلُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَوَجَدْتُهُ يَتَغَدَّى فَقَالَ " ادْنُ فَكُلْ " . فَقُلْتُ إِنِّي صَائِمٌ . فَقَالَ " ادْنُ أُحَدِّثْكَ عَنِ الصَّوْمِ أَوِ الصِّيَامِ إِنَّ اللَّهَ تَعَالَى وَضَعَ عَنِ الْمُسَافِرِ الصَّوْمَ وَشَطْرَ الصَّلاَةِ وَعَنِ الْحَامِلِ أَوِ الْمُرْضِعِ الصَّوْمَ أَوِ الصِّيَامَ " . وَاللَّهِ لَقَدْ قَالَهُمَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم كِلْتَيْهِمَا أَوْ إِحْدَاهُمَا فَيَا لَهْفَ نَفْسِي أَنْ لاَ أَكُونَ طَعِمْتُ مِنْ طَعَامِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي أُمَيَّةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ الْكَعْبِيِّ حَدِيثٌ حَسَنٌ وَلاَ نَعْرِفُ لأَنَسِ بْنِ مَالِكٍ هَذَا عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم غَيْرَ هَذَا الْحَدِيثِ الْوَاحِدِ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ . وَقَالَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ الْحَامِلُ وَالْمُرْضِعُ تُفْطِرَانِ وَتَقْضِيَانِ وَتُطْعِمَانِ . وَبِهِ يَقُولُ سُفْيَانُ وَمَالِكٌ وَالشَّافِعِيُّ وَأَحْمَدُ . وَقَالَ بَعْضُهُمْ تُفْطِرَانِ وَتُطْعِمَانِ وَلاَ قَضَاءَ عَلَيْهِمَا وَإِنْ شَاءَتَا قَضَتَا وَلاَ إِطْعَامَ عَلَيْهِمَا . وَبِهِ يَقُولُ إِسْحَاقُ .
Бизга Абу Курайб ва Юсуф ибн Исо ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга Вакииъ ривоят қилди, у деди: бизга Абу Ҳилол ривоят қилди, у Абдуллаҳ ибн Саводадан, у Анас ибн Моликдан — Бану Абдуллаҳ ибн Каъбдан бўлган бир кишидан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг отлиқлари бизга (қараб) ёпирилди. Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларига келдим ва у кишини тушлик қилаётган ҳолда топдим. У: «Яқин кел-да, е,» дедилар. Мен: «Мен рўзадорман,» дедим. У: «Яқин кел, сенга рўза — ёки рўза тутиш — ҳақида сўзлаб берай. Албатта Аллаҳ таоло мусофирдан рўзани ва намознинг ярмини соқит қилди, ҳомиладор — ёки эмизувчи — (аёл)дан эса рўзани — ёки рўза тутишни (соқит қилди),» дедилар. Аллаҳга қасамки, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) буларнинг иккаласини, ёхуд бирини айтдилар. Вой, ўзимга афсус! Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг таомидан емаганимга (афсус)!» (Термизий) деди: бу бобда Абу Умайядан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Анас ибн Молик ал-Каъбийнинг ҳадиси ҳасандир, биз бу Анас ибн Моликдан Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шу битта ҳадисдан бошқасини билмаймиз. Илм аҳли ҳузурида амал шунга биноандир. Илм аҳлининг баъзилари деди: ҳомиладор ва эмизувчи (аёл) ифтор қилади, (кейин) қазо қилади ва (фақир)га таом едириб (фидя) беради. Шу билан Суфён, Молик, Шофеий ва Аҳмад айтадилар. Уларнинг баъзилари эса: «Улар ифтор қилади ва таом едириб (фидя) беради, уларга қазо (лозим) эмас, агар хоҳласалар қазо қиладилар ва уларга (фидя) таом (лозим) эмас,» дедилар. Шу билан Ишоқ айтади.