حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، وَعَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، وَإِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، عَنِ ابْنِ أَبِي نَجِيحٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ سُئِلَ ابْنُ عُمَرَ عَنْ صَوْمِ، يَوْمِ عَرَفَةَ بِعَرَفَةَ فَقَالَ حَجَجْتُ مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَلَمْ يَصُمْهُ وَمَعَ أَبِي بَكْرٍ فَلَمْ يَصُمْهُ وَمَعَ عُمَرَ فَلَمْ يَصُمْهُ وَمَعَ عُثْمَانَ فَلَمْ يَصُمْهُ . وَأَنَا لاَ أَصُومُهُ وَلاَ آمُرُ بِهِ وَلاَ أَنْهَى عَنْهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ . وَقَدْ رُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ عَنِ ابْنِ أَبِي نَجِيحٍ عَنْ أَبِيهِ عَنْ رَجُلٍ عَنِ ابْنِ عُمَرَ . وَأَبُو نَجِيحٍ اسْمُهُ يَسَارٌ وقد سمع من ابن عمر.
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ва Али ибн Ҳужр ривоят қилиб, улар иккаласи: бизга Суфён ибн Уяйна ва Исмоил ибн Иброҳим ривоят қилди, дедилар, Ибн Абу Нажиҳдан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Ибн Умардан Арафа кунининг Арафотдаги рўзаси ҳақида сўралди, шунда у: «Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан ҳаж қилдим, у уни рўза тутмади; Абу Бакр билан (ҳаж қилдим), у ҳам уни рўза тутмади; Умар билан (ҳаж қилдим), у ҳам уни рўза тутмади; Усмон билан (ҳаж қилдим), у ҳам уни рўза тутмади. Мен ҳам уни рўза тутмайман, уни буюрмайман ҳам, ундан қайтармайман ҳам,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ҳадисдир. Бу ҳадис Ибн Абу Нажиҳдан, у отасидан, у бир кишидан, у Ибн Умардан (деб) ҳам ривоят қилинган. Абу Нажиҳнинг исми Ясордир, у Ибн Умардан эшитган.