حَدَّثَنَا حُمَيْدُ بْنُ مَسْعَدَةَ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، حَدَّثَنَا عُيَيْنَةُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي قَالَ، ذُكِرَتْ لَيْلَةُ الْقَدْرِ عِنْدَ أَبِي بَكْرَةَ فَقَالَ مَا أَنَا بِمُلْتَمِسِهَا، لِشَيْءٍ سَمِعْتُهُ مِنْ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِلاَّ فِي الْعَشْرِ الأَوَاخِرِ فَإِنِّي سَمِعْتُهُ يَقُولُ " الْتَمِسُوهَا فِي تِسْعٍ يَبْقَيْنَ أَوْ فِي سَبْعٍ يَبْقَيْنَ أَوْ فِي خَمْسٍ يَبْقَيْنَ أَوْ فِي ثَلاَثٍ أَوْ آخِرِ لَيْلَةٍ " . قَالَ وَكَانَ أَبُو بَكْرَةَ يُصَلِّي فِي الْعِشْرِينَ مِنْ رَمَضَانَ كَصَلاَتِهِ فِي سَائِرِ السَّنَةِ فَإِذَا دَخَلَ الْعَشْرُ اجْتَهَدَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Ҳумайд ибн Масъада ривоят қилди, бизга Язид ибн Зурайъ ривоят қилди, бизга Уяйна ибн Абдурраҳмон ривоят қилди, у деди: менга отам ривоят қилди, у деди: Абу Бакранинг олдида Қадр кечаси зикр қилинди, шунда у деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан эшитган бир нарса сабабли уни фақат охирги ўн кунликда излайман, зеро мен У кишининг: «Уни тўққиз (кун) қолганда, ё етти (кун) қолганда, ё беш (кун) қолганда, ё уч (кун ё) охирги кечада изланглар,» деганларини эшитганман.» У (Уяйна) деди: Абу Бакра Рамазоннинг (дастлабки) йигирма (кечаси)да йилнинг қолган қисмидагидек намоз ўқирди, охирги ўн кунлик киргач эса (намозни кўпайтириб) тиришарди. Абу Исо (Термизий) деди: Бу ҳасан саҳиҳ ҳадисдир.