حَدَّثَنَا أَبُو مُصْعَبٍ الْمَدَنِيُّ، قِرَاءَةً عَنْ مَالِكِ بْنِ أَنَسٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ، وَعَمْرَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّهَا قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا اعْتَكَفَ أَدْنَى إِلَىَّ رَأْسَهُ فَأُرَجِّلُهُ وَكَانَ لاَ يَدْخُلُ الْبَيْتَ إِلاَّ لِحَاجَةِ الإِنْسَانِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . هَكَذَا رَوَاهُ غَيْرُ وَاحِدٍ عَنْ مَالِكٍ عَنِ ابْنِ شِهَابٍ عَنْ عُرْوَةَ وَعَمْرَةَ عَنْ عَائِشَةَ . وَرَوَاهُ بَعْضُهُمْ عَنْ مَالِكٍ عَنِ ابْنِ شِهَابٍ عَنْ عُرْوَةَ عَنْ عَمْرَةَ عَنْ عَائِشَةَ . وَالصَّحِيحُ عَنْ عُرْوَةَ وَعَمْرَةَ عَنْ عَائِشَةَ .
Бизга Абу Мусъаб ал-Маданий қироат йўли билан ривоят қилди, у Молик ибн Анасдан, у ибн Шиҳобдан, у Урва ва Амрадан, улар Оишадан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) иътикоф қилганларида бошларини менга яқинлаштирардилар, мен эса (сочларини) тарардим. У киши инсоний эҳтиёждан бошқа нарса учун (иътикоф жойидан) уйга кирмас эдилар.» Абу Исо (Термизий) деди: Бу ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Буни бир нечта (рови) Моликдан, у ибн Шиҳобдан, у Урва ва Амрадан, улар Оишадан шундай ривоят қилган. Баъзилари эса уни Моликдан, у ибн Шиҳобдан, у Урвадан, у Амрадан, у Оишадан (деб) ривоят қилган. Тўғриси эса — Урва ва Амрадан, улар Оишадан (деган)идир.