حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، أَخْبَرَنَا خَالِدٌ، وَمَنْصُورٌ، وَهِشَامٌ، فَأَمَّا خَالِدٌ وَهِشَامٌ فَقَالاَ عَنْ مُحَمَّدٍ وَحَفْصَةَ وَقَالَ مَنْصُورٌ عَنْ مُحَمَّدٍ عَنْ أُمِّ عَطِيَّةَ قَالَتْ تُوُفِّيَتْ إِحْدَى بَنَاتِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " اغْسِلْنَهَا وِتْرًا ثَلاَثًا أَوْ خَمْسًا أَوْ أَكْثَرَ مِنْ ذَلِكَ إِنْ رَأَيْتُنَّ وَاغْسِلْنَهَا بِمَاءٍ وَسِدْرٍ وَاجْعَلْنَ فِي الآخِرَةِ كَافُورًا أَوْ شَيْئًا مِنْ كَافُورٍ فَإِذَا فَرَغْتُنَّ فَآذِنَّنِي " . فَلَمَّا فَرَغْنَا آذَنَّاهُ فَأَلْقَى إِلَيْنَا حِقْوَهُ فَقَالَ " أَشْعِرْنَهَا بِهِ " . قَالَ هُشَيْمٌ وَفِي حَدِيثِ غَيْرِ هَؤُلاَءِ وَلاَ أَدْرِي وَلَعَلَّ هِشَامًا مِنْهُمْ قَالَتْ وَضَفَّرْنَا شَعْرَهَا ثَلاَثَةَ قُرُونٍ . قَالَ هُشَيْمٌ أَظُنُّهُ قَالَ فَأَلْقَيْنَاهُ خَلْفَهَا . قَالَ هُشَيْمٌ فَحَدَّثَنَا خَالِدٌ مِنْ بَيْنِ الْقَوْمِ عَنْ حَفْصَةَ وَمُحَمَّدٍ عَنْ أُمِّ عَطِيَّةَ قَالَتْ وَقَالَ لَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " وَابْدَأْنَ بِمَيَامِنِهَا وَمَوَاضِعِ الْوُضُوءِ " . وَفِي الْبَابِ عَنْ أُمِّ سُلَيْمٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أُمِّ عَطِيَّةَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ . وَقَدْ رُوِيَ عَنْ إِبْرَاهِيمَ النَّخَعِيِّ أَنَّهُ قَالَ غُسْلُ الْمَيِّتِ كَالْغُسْلِ مِنَ الْجَنَابَةِ . وَقَالَ مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ لَيْسَ لِغُسْلِ الْمَيِّتِ عِنْدَنَا حَدٌّ مُؤَقَّتٌ وَلَيْسَ لِذَلِكَ صِفَةٌ مَعْلُومَةٌ وَلَكِنْ يُطَهَّرُ . وَقَالَ الشَّافِعِيُّ إِنَّمَا قَالَ مَالِكٌ قَوْلاً مُجْمَلاً يُغَسَّلُ وَيُنْقَى وَإِذَا أُنْقِيَ الْمَيِّتُ بِمَاءٍ قَرَاحٍ أَوْ مَاءٍ غَيْرِهِ أَجْزَأَ ذَلِكَ مِنْ غُسْلِهِ وَلَكِنْ أَحَبُّ إِلَىَّ أَنْ يُغْسَلَ ثَلاَثًا فَصَاعِدًا لاَ يُنْقَصُ عَنْ ثَلاَثٍ لِمَا قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اغْسِلْنَهَا ثَلاَثًا أَوْ خَمْسًا " . وَإِنْ أَنْقَوْا فِي أَقَلَّ مِنْ ثَلاَثِ مَرَّاتٍ أَجْزَأَ وَلاَ يَرَى أَنَّ قَوْلَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم إِنَّمَا هُوَ عَلَى مَعْنَى الإِنْقَاءِ ثَلاَثًا أَوْ خَمْسًا وَلَمْ يُؤَقِّتْ . وَكَذَلِكَ قَالَ الْفُقَهَاءُ وَهُمْ أَعْلَمُ بِمَعَانِي الْحَدِيثِ . وَقَالَ أَحْمَدُ وَإِسْحَاقُ وَتَكُونُ الْغَسَلاَتُ بِمَاءٍ وَسِدْرٍ وَيَكُونُ فِي الآخِرَةِ شَيْءٌ مِنْ كَافُورٍ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Ҳушайм ривоят қилди, бизга Холид, Мансур ва Ҳишом хабар бердилар. Холид билан Ҳишом: «Муҳаммад ва Ҳафсадан,» дейишди, Мансур эса: «Муҳаммаддан,» деди, у Умму Атийядан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг қизларидан бири вафот этди, шунда у: «Уни тоқ марта — уч ёки беш ёки агар зарур деб билсангиз, ундан ҳам кўпроқ марта ювинглар. Уни сув ва сидр (кунжут барги) билан ювинглар ва охиргисида кофур ёки кофурдан бирор нарса қўшинглар. Ювиб бўлганингизда менга хабар беринглар,» дедилар. Биз ювиб бўлганимизда унга хабар бердик, шунда у бизга изорини (белбоғини) бериб: «Буни унга (баданига) ўраб қўйинглар,» дедилар. Ҳушайм деди: булардан бошқасининг ҳадисида — билмадим, эҳтимол Ҳишом ҳам улардандир — у (Умму Атийя) деди: «Биз унинг сочини учта ўрим қилиб ўрдик.» Ҳушайм деди: гумонимча, у: «Ва биз уни орқасига ташладик,» деди. Ҳушайм деди: Холид жамоа ичидан менга Ҳафса ва Муҳаммаддан, улар Умму Атийядан ривоят қилдики, у деди: «Ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга: «Унинг ўнг томонларидан ва таҳорат аъзоларидан бошланглар,» дедилар.» Бу бобда Умму Сулаймдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Умму Атийянинг ҳадиси ҳасан саҳиҳдир. Илм аҳли ҳузурида амал шунга биноандир. Иброҳим Нахаъийдан ривоят қилинишича, у: «Маййит ювиниши жанобатдан ювинишга ўхшайди,» деган. Молик ибн Анас деди: «Бизнинг ҳузуримизда маййитни ювишнинг белгиланган ҳадди йўқ ва унинг маълум бир сифати ҳам йўқ, балки у покланади.» Шофеий деди: «Молик фақат умумий бир сўз айтди: ювилади ва пок қилинади. Маййит тоза сув ёки бошқа сув билан покланса, бу уни ювиш ўрнида кифоя қилади. Лекин мен уни уч ёки ундан кўп марта ювилишини, учдан кам қилинмаслигини яхши кўраман, чунки Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Уни уч ёки беш марта ювинглар,» дедилар. Агар учтадан кам марта поклансалар ҳам кифоя қилади.» У Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг сўзини фақат покланиш маъносида деб билиб, уч ёки беш марта деганларини муайян вақт-тартиб қилиб белгиламаган деб ҳисоблайди. Фақиҳлар ҳам шундай дейишган, улар ҳадиснинг маъноларини яхшироқ билувчилардир. Аҳмад ва Ишоқ: «Ювишлар сув ва сидр билан бўлади, охиргисида эса кофурдан бирор нарса бўлади,» дедилар.