Илм ва фазл аҳли имомликка ҳақлироқ

Azon kitobi · 5 ҳадис

باب أَهْلُ الْعِلْمِ وَالْفَضْلِ أَحَقُّ بِالإِمَامَةِ

حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حُسَيْنٌ، عَنْ زَائِدَةَ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ عُمَيْرٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو بُرْدَةَ، عَنْ أَبِي مُوسَى، قَالَ مَرِضَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَاشْتَدَّ مَرَضُهُ فَقَالَ ‏"‏ مُرُوا أَبَا بَكْرٍ فَلْيُصَلِّ بِالنَّاسِ ‏"‏‏.‏ قَالَتْ عَائِشَةُ إِنَّهُ رَجُلٌ رَقِيقٌ، إِذَا قَامَ مَقَامَكَ لَمْ يَسْتَطِعْ أَنْ يُصَلِّيَ بِالنَّاسِ‏.‏ قَالَ ‏"‏ مُرُوا أَبَا بَكْرٍ فَلْيُصَلِّ بِالنَّاسِ ‏"‏ فَعَادَتْ فَقَالَ ‏"‏ مُرِي أَبَا بَكْرٍ فَلْيُصَلِّ بِالنَّاسِ، فَإِنَّكُنَّ صَوَاحِبُ يُوسُفَ ‏"‏‏.‏ فَأَتَاهُ الرَّسُولُ فَصَلَّى بِالنَّاسِ فِي حَيَاةِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم‏.‏

Ишоқ ибн Наср бизга айтди: Ҳусайн бизга айтди, Зоидадан, у Абдулмалик ибн Умайрдан: Абу Бурда менга айтди, Абу Мусодан: У деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам касал бўлдилар, касалликлари кучайди ва: «Абу Бакрга айтинг, одамларга намоз ўқиб берсин», дедилар. Оиша: ‹У нозик (кўнгли юмшоқ) киши, сизнинг ўрнингизда турса, одамларга намоз ўқиб бера олмайди›, деди. У зот: «Абу Бакрга айтинг, одамларга намоз ўқиб берсин», дедилар. У (Оиша) яна такрорлади. У зот: «Абу Бакрга айтинг, одамларга намоз ўқиб берсин, албатта сизлар Юсуфнинг (атрофидаги) аёллардек экансизлар», дедилар. Унга (Абу Бакрга) элчи келди, у Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳаётлик чогларида одамларга намоз ўқиди.

حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، قَالَ أَخْبَرَنَا مَالِكٌ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ أُمِّ الْمُؤْمِنِينَ ـ رضى الله عنها ـ أَنَّهَا قَالَتْ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ فِي مَرَضِهِ ‏"‏ مُرُوا أَبَا بَكْرٍ يُصَلِّي بِالنَّاسِ ‏"‏‏.‏ قَالَتْ عَائِشَةُ قُلْتُ إِنَّ أَبَا بَكْرٍ إِذَا قَامَ فِي مَقَامِكَ لَمْ يُسْمِعِ النَّاسَ مِنَ الْبُكَاءِ، فَمُرْ عُمَرَ فَلْيُصَلِّ لِلنَّاسِ‏.‏ فَقَالَتْ عَائِشَةُ فَقُلْتُ لِحَفْصَةَ قُولِي لَهُ إِنَّ أَبَا بَكْرٍ إِذَا قَامَ فِي مَقَامِكَ لَمْ يُسْمِعِ النَّاسَ مِنَ الْبُكَاءِ، فَمُرْ عُمَرَ فَلْيُصَلِّ لِلنَّاسِ‏.‏ فَفَعَلَتْ حَفْصَةُ‏.‏ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ مَهْ، إِنَّكُنَّ لأَنْتُنَّ صَوَاحِبُ يُوسُفَ، مُرُوا أَبَا بَكْرٍ فَلْيُصَلِّ لِلنَّاسِ ‏"‏‏.‏ فَقَالَتْ حَفْصَةُ لِعَائِشَةَ مَا كُنْتُ لأُصِيبَ مِنْكِ خَيْرًا‏.‏

Абдуллаҳ ибн Юсуф бизга айтди: Молик бизга хабар берди, Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у онамизнинг онаси Оиша розияллаҳу анҳодан: У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам касалликларида: «Абу Бакрга айтинг, одамларга намоз ўқиб берсин», дедилар. Оиша деди: Мен: ‹Абу Бакр сизнинг ўрнингизда турса, йиғидан одамларга (овозини) эшиттира олмайди, Умарга айтинг, одамларга намоз ўқиб берсин›, дедим. Оиша деди: Мен Ҳафсага: ‹Унга айт: Абу Бакр сизнинг ўрнингизда турса, йиғидан одамларга эшиттира олмайди, Умарга айтинг, одамларга намоз ўқиб берсин›, дедим. Ҳафса шундай қилди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Бас (тўхта)! Албатта сизлар Юсуфнинг (атрофидаги) аёллардек экансизлар. Абу Бакрга айтинг, одамларга намоз ўқиб берсин», дедилар. Ҳафса Оишага: ‹Мен сендан бирор яхшилик кўрмайдиганман (яъни сен мени гапга солиб қўйдинг)›, деди.

حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، قَالَ أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ الأَنْصَارِيُّ ـ وَكَانَ تَبِعَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم وَخَدَمَهُ وَصَحِبَهُ أَنَّ أَبَا بَكْرٍ كَانَ يُصَلِّي لَهُمْ فِي وَجَعِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم الَّذِي تُوُفِّيَ فِيهِ، حَتَّى إِذَا كَانَ يَوْمُ الاِثْنَيْنِ وَهُمْ صُفُوفٌ فِي الصَّلاَةِ، فَكَشَفَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم سِتْرَ الْحُجْرَةِ يَنْظُرُ إِلَيْنَا، وَهْوَ قَائِمٌ كَأَنَّ وَجْهَهُ وَرَقَةُ مُصْحَفٍ، ثُمَّ تَبَسَّمَ يَضْحَكُ، فَهَمَمْنَا أَنْ نَفْتَتِنَ مِنَ الْفَرَحِ بِرُؤْيَةِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم، فَنَكَصَ أَبُو بَكْرٍ عَلَى عَقِبَيْهِ لِيَصِلَ الصَّفَّ، وَظَنَّ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم خَارِجٌ إِلَى الصَّلاَةِ، فَأَشَارَ إِلَيْنَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أَنْ أَتِمُّوا صَلاَتَكُمْ، وَأَرْخَى السِّتْرَ، فَتُوُفِّيَ مِنْ يَوْمِهِ‏.‏

Абул-Ямон бизга айтди: Шуъайб бизга хабар берди, Зуҳрийдан: Анас ибн Молик Ансорий менга хабар берди — у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга эргашган, у зотга хизмат қилган ва ҳамроҳ бўлган эди: Абу Бакр Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам вафот этган касалликларида уларга намоз ўқиб турар эди. Душанба куни бўлганида, улар намозда саф тортган эдилар. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳужра пардасини кўтариб бизга қарадилар, у зот тик турар, юзлари гўё Мушаф варағидек эди. Сўнг табассум қилиб кулдилар. Биз Набий соллаллаҳу алайҳи васалламни кўрган хурсандликдан (намозни бузиб қўйишдан) ҳаяжонга тушдик. Абу Бакр Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам намозга чиқмоқчи деб ўйлаб, сафга қўшилиш учун орқага чекинди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам бизга: ‹Намозингизни тўкис адо этинг›, деб ишора қилдилар ва пардани туширдилар. У зот ўша куниёқ вафот этдилар.

حَدَّثَنَا أَبُو مَعْمَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ لَمْ يَخْرُجِ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ثَلاَثًا، فَأُقِيمَتِ الصَّلاَةُ، فَذَهَبَ أَبُو بَكْرٍ يَتَقَدَّمُ فَقَالَ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِالْحِجَابِ فَرَفَعَهُ، فَلَمَّا وَضَحَ وَجْهُ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مَا نَظَرْنَا مَنْظَرًا كَانَ أَعْجَبَ إِلَيْنَا مِنْ وَجْهِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم حِينَ وَضَحَ لَنَا، فَأَوْمَأَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بِيَدِهِ إِلَى أَبِي بَكْرٍ أَنْ يَتَقَدَّمَ، وَأَرْخَى النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم الْحِجَابَ، فَلَمْ يُقْدَرْ عَلَيْهِ حَتَّى مَاتَ‏.‏

Абу Маъмар бизга айтди: Абдулворис бизга айтди: Абдулазиз бизга айтди, Анасдан: У деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам уч (кун) чиқмадилар. Намозга иқомат айтилди, Абу Бакр олдинга ўтмоқчи бўлди. Аллаҳнинг Набийси соллаллаҳу алайҳи васаллам парда (ни кўтарди)га (ишора қилдилар) ва уни кўтарди. Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг юзлари равшанлашганида, биз бизга равшанлашган Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг юзларидан кўра ажойиброқ бирор манзарани кўрмаган эдик. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам қўллари билан Абу Бакрга олдинга ўтишни ишора қилдилар ва Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам пардани туширдилар. У зотни (яна кўришга) имкон бўлмади, ҳатто вафот этдилар.

حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، قَالَ حَدَّثَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ حَمْزَةَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّهُ أَخْبَرَهُ عَنْ أَبِيهِ، قَالَ لَمَّا اشْتَدَّ بِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَجَعُهُ قِيلَ لَهُ فِي الصَّلاَةِ فَقَالَ ‏"‏ مُرُوا أَبَا بَكْرٍ فَلْيُصَلِّ بِالنَّاسِ ‏"‏‏.‏ قَالَتْ عَائِشَةُ إِنَّ أَبَا بَكْرٍ رَجُلٌ رَقِيقٌ، إِذَا قَرَأَ غَلَبَهُ الْبُكَاءُ‏.‏ قَالَ ‏"‏ مُرُوهُ فَيُصَلِّي ‏"‏ فَعَاوَدَتْهُ‏.‏ قَالَ ‏"‏ مُرُوهُ فَيُصَلِّي، إِنَّكُنَّ صَوَاحِبُ يُوسُفَ ‏"‏‏.‏ تَابَعَهُ الزُّبَيْدِيُّ وَابْنُ أَخِي الزُّهْرِيِّ وَإِسْحَاقُ بْنُ يَحْيَى الْكَلْبِيُّ عَنِ الزُّهْرِيِّ‏.‏ وَقَالَ عُقَيْلٌ وَمَعْمَرٌ عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنْ حَمْزَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم‏.‏

Яҳё ибн Сулаймон бизга айтди: Ибн Ваҳб бизга айтди: Юнус менга айтди, Ибн Шиҳобдан, у Ҳамза ибн Абдуллаҳдан: У отасидан хабар берди: У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг оғриқлари кучайганида, у зотга намоз (вақти) ҳақида айтилди. У зот: «Абу Бакрга айтинг, одамларга намоз ўқиб берсин», дедилар. Оиша: ‹Абу Бакр нозик киши, қироат қилса, йиғи уни енгади›, деди. У зот: «Унга айтинг, намоз ўқисин», дедилар. У (Оиша) яна такрорлади. У зот: «Унга айтинг, намоз ўқисин, албатта сизлар Юсуфнинг (атрофидаги) аёллардек экансизлар», дедилар. Бунга Зубайдий, Зуҳрийнинг жияни ва Ишоқ ибн Яҳё Калбий Зуҳрийдан мутобаат қилди. Ақил ва Маъмар Зуҳрийдан, у Ҳамзадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан дедилар.