حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، قَالَ أَخْبَرَنَا مَالِكٌ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ أُمِّ الْمُؤْمِنِينَ ـ رضى الله عنها ـ أَنَّهَا قَالَتْ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ فِي مَرَضِهِ " مُرُوا أَبَا بَكْرٍ يُصَلِّي بِالنَّاسِ ". قَالَتْ عَائِشَةُ قُلْتُ إِنَّ أَبَا بَكْرٍ إِذَا قَامَ فِي مَقَامِكَ لَمْ يُسْمِعِ النَّاسَ مِنَ الْبُكَاءِ، فَمُرْ عُمَرَ فَلْيُصَلِّ لِلنَّاسِ. فَقَالَتْ عَائِشَةُ فَقُلْتُ لِحَفْصَةَ قُولِي لَهُ إِنَّ أَبَا بَكْرٍ إِذَا قَامَ فِي مَقَامِكَ لَمْ يُسْمِعِ النَّاسَ مِنَ الْبُكَاءِ، فَمُرْ عُمَرَ فَلْيُصَلِّ لِلنَّاسِ. فَفَعَلَتْ حَفْصَةُ. فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَهْ، إِنَّكُنَّ لأَنْتُنَّ صَوَاحِبُ يُوسُفَ، مُرُوا أَبَا بَكْرٍ فَلْيُصَلِّ لِلنَّاسِ ". فَقَالَتْ حَفْصَةُ لِعَائِشَةَ مَا كُنْتُ لأُصِيبَ مِنْكِ خَيْرًا.
Абдуллаҳ ибн Юсуф бизга айтди: Молик бизга хабар берди, Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у онамизнинг онаси Оиша розияллаҳу анҳодан: У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам касалликларида: «Абу Бакрга айтинг, одамларга намоз ўқиб берсин», дедилар. Оиша деди: Мен: ‹Абу Бакр сизнинг ўрнингизда турса, йиғидан одамларга (овозини) эшиттира олмайди, Умарга айтинг, одамларга намоз ўқиб берсин›, дедим. Оиша деди: Мен Ҳафсага: ‹Унга айт: Абу Бакр сизнинг ўрнингизда турса, йиғидан одамларга эшиттира олмайди, Умарга айтинг, одамларга намоз ўқиб берсин›, дедим. Ҳафса шундай қилди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Бас (тўхта)! Албатта сизлар Юсуфнинг (атрофидаги) аёллардек экансизлар. Абу Бакрга айтинг, одамларга намоз ўқиб берсин», дедилар. Ҳафса Оишага: ‹Мен сендан бирор яхшилик кўрмайдиганман (яъни сен мени гапга солиб қўйдинг)›, деди.