حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَعْمَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَاصِمٍ، عَنْ جَرِيرِ بْنِ حَازِمٍ، قَالَ سَمِعْتُ الْحَسَنَ، يَقُولُ حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ تَغْلِبَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أُتِيَ بِمَالٍ أَوْ سَبْىٍ فَقَسَمَهُ، فَأَعْطَى رِجَالاً وَتَرَكَ رِجَالاً فَبَلَغَهُ أَنَّ الَّذِينَ تَرَكَ عَتَبُوا، فَحَمِدَ اللَّهَ ثُمَّ أَثْنَى عَلَيْهِ، ثُمَّ قَالَ " أَمَّا بَعْدُ، فَوَاللَّهِ إِنِّي لأُعْطِي الرَّجُلَ، وَأَدَعُ الرَّجُلَ، وَالَّذِي أَدَعُ أَحَبُّ إِلَىَّ مِنَ الَّذِي أُعْطِي وَلَكِنْ أُعْطِي أَقْوَامًا لِمَا أَرَى فِي قُلُوبِهِمْ مِنَ الْجَزَعِ وَالْهَلَعِ، وَأَكِلُ أَقْوَامًا إِلَى مَا جَعَلَ اللَّهُ فِي قُلُوبِهِمْ مِنَ الْغِنَى وَالْخَيْرِ، فِيهِمْ عَمْرُو بْنُ تَغْلِبَ ". فَوَاللَّهِ مَا أُحِبُّ أَنَّ لِي بِكَلِمَةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حُمْرَ النَّعَمِ. تَابَعَهُ يُونُسُ.
Муҳаммад ибн Маъмар бизга айтди: Абу Осим бизга айтди, Жарир ибн Ҳозимдан: Мен Ҳасанни шундай деганини эшитдим: Амр ибн Тағлиб бизга айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга бир мол ёки асирлар келтирилди, у зот уни тақсим қилдилар. Баъзи кишиларга бердилар, баъзиларини (бермай) қолдирдилар. У зотга — бермай қолдирган кишилар ранжиганлари етди. У зот Аллаҳга ҳамд айтдилар, сўнг Унга сано айтдилар, кейин: «Амма баъд, Аллаҳга қасамки, мен бир кишига бераман, бир кишини (бермай) қолдираман, қолдирган кишим берган кишимдан кўра менга севимлироқдир. Лекин мен баъзи қавмларга — қалбларида кўрган бетоқатлик ва шошқалоқлик сабабли — бераман, баъзи қавмларни эса Аллаҳ уларнинг қалбларига қўйган бойлик ва яхшиликка ҳавола қиламан, улар орасида Амр ибн Тағлиб бор», дедилар. Аллаҳга қасамки, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шу сўзи менга қизил туялар (энг қиммат мол) бўлишидан кўра севимлироқдир. Бунга Юнус мутобаат қилди.
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ بُكَيْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ عُقَيْلٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عُرْوَةُ، أَنَّ عَائِشَةَ، أَخْبَرَتْهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَرَجَ ذَاتَ لَيْلَةٍ مِنْ جَوْفِ اللَّيْلِ، فَصَلَّى فِي الْمَسْجِدِ، فَصَلَّى رِجَالٌ بِصَلاَتِهِ فَأَصْبَحَ النَّاسُ فَتَحَدَّثُوا، فَاجْتَمَعَ أَكْثَرُ مِنْهُمْ فَصَلَّوْا مَعَهُ، فَأَصْبَحَ النَّاسُ فَتَحَدَّثُوا فَكَثُرَ أَهْلُ الْمَسْجِدِ مِنَ اللَّيْلَةِ الثَّالِثَةِ، فَخَرَجَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَصَلَّوْا بِصَلاَتِهِ، فَلَمَّا كَانَتِ اللَّيْلَةُ الرَّابِعَةُ عَجَزَ الْمَسْجِدُ عَنْ أَهْلِهِ حَتَّى خَرَجَ لِصَلاَةِ الصُّبْحِ، فَلَمَّا قَضَى الْفَجْرَ أَقْبَلَ عَلَى النَّاسِ، فَتَشَهَّدَ ثُمَّ قَالَ " أَمَّا بَعْدُ فَإِنَّهُ لَمْ يَخْفَ عَلَىَّ مَكَانُكُمْ، لَكِنِّي خَشِيتُ أَنْ تُفْرَضَ عَلَيْكُمْ فَتَعْجِزُوا عَنْهَا ". تَابَعَهُ يُونُسُ.
Яҳё ибн Букайр бизга айтди: Лайс бизга айтди, Ақилдан, у Ибн Шиҳобдан: Урва менга хабар берди, Оиша унга хабар берди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бир кечаси туннинг ўртасида чиқиб масжидда намоз ўқидилар. Бир неча киши у зотнинг намозига (эргашиб) ўқиди. Тонг отганда одамлар шу ҳақда гаплашди, (кейинги кеча) улардан кўпроқ жам бўлиб, у зот билан намоз ўқиди. Тонг отганда одамлар гаплашди, учинчи кечаси масжид аҳли кўпайди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам чиқдилар, улар у зотнинг намозига (эргашиб) ўқиди. Тўртинчи кечаси бўлганида, масжид ўз аҳлига (сиғдира олмай) ожиз қолди, ҳатто у зот субҳ намози учун (гина) чиқдилар. Бомдодни ўқиб бўлганларида одамларга юзланиб, ташаҳҳуд айтдилар, сўнг: «Амма баъд, албатта сизнинг жойингиз (сизнинг шу ерда эканлигингиз) менга махфий эмас эди, лекин мен у (намоз) сизларга фарз қилинишидан ва сизлар ундан ожиз қолишингиздан қўрқдим», дедилар. Бунга Юнус мутобаат қилди.
حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، قَالَ أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي عُرْوَةُ، عَنْ أَبِي حُمَيْدٍ السَّاعِدِيِّ، أَنَّهُ أَخْبَرَهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَامَ عَشِيَّةً بَعْدَ الصَّلاَةِ، فَتَشَهَّدَ وَأَثْنَى عَلَى اللَّهِ بِمَا هُوَ أَهْلُهُ ثُمَّ قَالَ " أَمَّا بَعْدُ ". تَابَعَهُ أَبُو مُعَاوِيَةَ وَأَبُو أُسَامَةَ عَنْ هِشَامٍ عَنْ أَبِيهِ عَنْ أَبِي حُمَيْدٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أَمَّا بَعْدُ ". تَابَعَهُ الْعَدَنِيُّ عَنْ سُفْيَانَ فِي أَمَّا بَعْدُ.
Абул-Ямон бизга айтди: Шуъайб бизга хабар берди, Зуҳрийдан: Урва менга хабар берди, Абу Ҳумайд Соидийдан: У унга хабар берди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бир кечқурун намоздан кейин туриб, ташаҳҳуд айтдилар ва Аллаҳга лойиқ сано айтдилар, сўнг: «Амма баъд» дедилар. Бунга Абу Муовия ва Абу Усома Ҳишомдан, у отасидан, у Абу Ҳумайддан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан мутобаат қилди: У зот: «Амма баъд» дедилар. Аданий ‹амма баъд› (сўзи)да Суфёндан унга мутобаат қилди.
حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، قَالَ أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ حَدَّثَنِي عَلِيُّ بْنُ حُسَيْنٍ، عَنِ الْمِسْوَرِ بْنِ مَخْرَمَةَ، قَالَ قَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَسَمِعْتُهُ حِينَ تَشَهَّدَ يَقُولُ " أَمَّا بَعْدُ ". تَابَعَهُ الزُّبَيْدِيُّ عَنِ الزُّهْرِيِّ.
Абул-Ямон бизга айтди: Шуъайб бизга хабар берди, Зуҳрийдан: Али ибн Ҳусайн менга айтди, Мисвар ибн Махрамадан: У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам турдилар, мен у зотни — ташаҳҳуд айтганларида — «Амма баъд» деганини эшитдим. Бунга Зубайдий Зуҳрийдан мутобаат қилди.
حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ أَبَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ الْغَسِيلِ، قَالَ حَدَّثَنَا عِكْرِمَةُ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ صَعِدَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم الْمِنْبَرَ وَكَانَ آخِرَ مَجْلِسٍ جَلَسَهُ مُتَعَطِّفًا مِلْحَفَةً عَلَى مَنْكِبَيْهِ، قَدْ عَصَبَ رَأْسَهُ بِعِصَابَةٍ دَسِمَةٍ، فَحَمِدَ اللَّهَ وَأَثْنَى عَلَيْهِ ثُمَّ قَالَ " أَيُّهَا النَّاسُ إِلَىَّ ". فَثَابُوا إِلَيْهِ ثُمَّ قَالَ " أَمَّا بَعْدُ، فَإِنَّ هَذَا الْحَىَّ مِنَ الأَنْصَارِ يَقِلُّونَ، وَيَكْثُرُ النَّاسُ، فَمَنْ وَلِيَ شَيْئًا مِنْ أُمَّةِ مُحَمَّدٍ صلى الله عليه وسلم فَاسْتَطَاعَ أَنْ يَضُرَّ فِيهِ أَحَدًا أَوْ يَنْفَعَ فِيهِ أَحَدًا، فَلْيَقْبَلْ مِنْ مُحْسِنِهِمْ، وَيَتَجَاوَزْ عَنْ مُسِيِّهِمْ ".
Исмоил ибн Абон бизга айтди: Ибн Ғасил бизга айтди: Икрима бизга айтди, Ибн Аббос розияллаҳу анҳумадан: У деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам минбарга чиқдилар — бу у зот ўтирган охирги мажлис эди — елкаларига чойшаб ўраган, бошини ёғли (қора) боғич билан боғлаган ҳолда. У зот Аллаҳга ҳамд айтдилар, сано айтдилар, сўнг: «Эй одамлар, менга (яқин келинглар)» дедилар. Улар у зотга тўпланди. Сўнг: «Амма баъд, албатта Ансордан бўлган бу маҳалла (қавм) камайиб боради, одамлар эса кўпайиб боради. Ким Муҳаммад соллаллаҳу алайҳи васаллам умматидан бирор ишни бошқарса ва унда бирор кишига зарар етказишга ёки наф беришга қодир бўлса, уларнинг яхши (иш қилувчи)ларидан қабул қилсин ва ёмон (иш қилувчи)ларини афв этсин», дедилар.
وَقَالَ مَحْمُودٌ حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ، قَالَ أَخْبَرَتْنِي فَاطِمَةُ بِنْتُ الْمُنْذِرِ، عَنْ أَسْمَاءَ بِنْتِ أَبِي بَكْرٍ، قَالَتْ دَخَلْتُ عَلَى عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ وَالنَّاسُ يُصَلُّونَ قُلْتُ مَا شَأْنُ النَّاسِ فَأَشَارَتْ بِرَأْسِهَا إِلَى السَّمَاءِ. فَقُلْتُ آيَةٌ فَأَشَارَتْ بِرَأْسِهَا أَىْ نَعَمْ. قَالَتْ فَأَطَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم جِدًّا حَتَّى تَجَلاَّنِي الْغَشْىُ وَإِلَى جَنْبِي قِرْبَةٌ فِيهَا مَاءٌ فَفَتَحْتُهَا فَجَعَلْتُ أَصُبُّ مِنْهَا عَلَى رَأْسِي، فَانْصَرَفَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَقَدْ تَجَلَّتِ الشَّمْسُ، فَخَطَبَ النَّاسَ، وَحَمِدَ اللَّهَ بِمَا هُوَ أَهْلُهُ ثُمَّ قَالَ " أَمَّا بَعْدُ ". قَالَتْ وَلَغِطَ نِسْوَةٌ مِنَ الأَنْصَارِ، فَانْكَفَأْتُ إِلَيْهِنَّ لأُسَكِّتَهُنَّ فَقُلْتُ لِعَائِشَةَ مَا قَالَ قَالَتْ قَالَ " مَا مِنْ شَىْءٍ لَمْ أَكُنْ أُرِيتُهُ إِلاَّ قَدْ رَأَيْتُهُ فِي مَقَامِي هَذَا حَتَّى الْجَنَّةَ وَالنَّارَ، وَإِنَّهُ قَدْ أُوحِيَ إِلَىَّ أَنَّكُمْ تُفْتَنُونَ فِي الْقُبُورِ مِثْلَ ـ أَوْ قَرِيبَ مِنْ ـ فِتْنَةِ الْمَسِيحِ الدَّجَّالِ، يُؤْتَى أَحَدُكُمْ، فَيُقَالُ لَهُ مَا عِلْمُكَ بِهَذَا الرَّجُلِ فَأَمَّا الْمُؤْمِنُ ـ أَوْ قَالَ الْمُوقِنُ شَكَّ هِشَامٌ ـ فَيَقُولُ هُوَ رَسُولُ اللَّهِ، هُوَ مُحَمَّدٌ صلى الله عليه وسلم جَاءَنَا بِالْبَيِّنَاتِ وَالْهُدَى فَآمَنَّا وَأَجَبْنَا وَاتَّبَعْنَا وَصَدَّقْنَا. فَيُقَالُ لَهُ نَمْ صَالِحًا، قَدْ كُنَّا نَعْلَمُ إِنْ كُنْتَ لَتُؤْمِنُ بِهِ. وَأَمَّا الْمُنَافِقُ ـ أَوْ قَالَ الْمُرْتَابُ شَكَّ هِشَامٌ ـ فَيُقَالُ لَهُ مَا عِلْمُكَ بِهَذَا الرَّجُلِ فَيَقُولُ لاَ أَدْرِي، سَمِعْتُ النَّاسَ يَقُولُونَ شَيْئًا فَقُلْتُهُ ". قَالَ هِشَامٌ فَلَقَدْ قَالَتْ لِي فَاطِمَةُ فَأَوْعَيْتُهُ، غَيْرَ أَنَّهَا ذَكَرَتْ مَا يُغَلِّظُ عَلَيْهِ.
Маҳмуд деди: Абу Усома бизга айтди: Ҳишом ибн Урва бизга айтди: Фотима бинти Мунзир менга хабар берди, Асмо бинти Абу Бакрдан: У деди: Мен Оиша розияллаҳу анҳонинг олдига кирдим, одамлар (кусуф) намозни ўқиётган эдилар. Мен: ‹Одамларга нима бўлди?› дедим. У боши билан осмонга ишора қилди. Мен: ‹(Қуёш тутилиши) белгисими?› дедим. У боши билан ‹ҳа› деб ишора қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам (намозни) жуда узун қилдилар, ҳатто мени ҳушдан кетиш чулғаб олди. Ёнимда сувли бир меш бор эди, мен уни очиб, бошимга (сув) қуя бошладим. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам (намозни) тугатдилар, қуёш ҳам очилган эди. У зот одамларга хутба қилдилар, Аллаҳга лойиқ ҳамд айтдилар, сўнг: «Амма баъд» дедилар. У деди: Ансордан баъзи аёллар шовқин қилдилар, мен уларни жим қилишга қайтдим. Мен Оишага: ‹У зот нима дедилар?› дедим. У: ‹У зот: ‹Менга кўрсатилмаган бирор нарса йўқки, мана шу ўрнимда уни кўрмаган бўлсам — ҳатто жаннат ва дўзахни ҳам. Ва менга ваҳйи қилиндики, сизлар қабрларда — масиҳ дажжол фитнаси каби, ёки унга яқин — синаласиз (имтиҳон қилинасиз). Бирингизнинг олдига келиниб, унга: ‹Бу киши (Муҳаммад) ҳақда билиминг нима?› дейилади. Мўмин — ёки: аниқ ишонгувчи, Ҳишом шубҳа қилди — ‹У Аллаҳнинг Расули, У Муҳаммад соллаллаҳу алайҳи васаллам, бизга далиллар ва ҳидоят билан келди, биз иймон келтирдик, жавоб бердик, эргашдик ва тасдиқладик› дейди. Унга: ‹Солиҳ (яхши) ҳолда ухла, биз сен унга иймон келтиришингни билардик› дейилади. Мунофиқ — ёки: шубҳаланувчи, Ҳишом шубҳа қилди — унга: ‹Бу киши ҳақда билиминг нима?› дейилади, у: ‹Билмайман, одамларни бир нарса деганини эшитдим, мен ҳам айтдим› дейди› дедилар›, деди. Ҳишом деди: Фотима менга айтди, мен уни ёдда сақладим, фақат у унга (мунофиқга) қаттиқлик қилинадиган (азоб) нарсасини ҳам зикр қилди.