حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَعْمَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَاصِمٍ، عَنْ جَرِيرِ بْنِ حَازِمٍ، قَالَ سَمِعْتُ الْحَسَنَ، يَقُولُ حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ تَغْلِبَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أُتِيَ بِمَالٍ أَوْ سَبْىٍ فَقَسَمَهُ، فَأَعْطَى رِجَالاً وَتَرَكَ رِجَالاً فَبَلَغَهُ أَنَّ الَّذِينَ تَرَكَ عَتَبُوا، فَحَمِدَ اللَّهَ ثُمَّ أَثْنَى عَلَيْهِ، ثُمَّ قَالَ " أَمَّا بَعْدُ، فَوَاللَّهِ إِنِّي لأُعْطِي الرَّجُلَ، وَأَدَعُ الرَّجُلَ، وَالَّذِي أَدَعُ أَحَبُّ إِلَىَّ مِنَ الَّذِي أُعْطِي وَلَكِنْ أُعْطِي أَقْوَامًا لِمَا أَرَى فِي قُلُوبِهِمْ مِنَ الْجَزَعِ وَالْهَلَعِ، وَأَكِلُ أَقْوَامًا إِلَى مَا جَعَلَ اللَّهُ فِي قُلُوبِهِمْ مِنَ الْغِنَى وَالْخَيْرِ، فِيهِمْ عَمْرُو بْنُ تَغْلِبَ ". فَوَاللَّهِ مَا أُحِبُّ أَنَّ لِي بِكَلِمَةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حُمْرَ النَّعَمِ. تَابَعَهُ يُونُسُ.
Муҳаммад ибн Маъмар бизга айтди: Абу Осим бизга айтди, Жарир ибн Ҳозимдан: Мен Ҳасанни шундай деганини эшитдим: Амр ибн Тағлиб бизга айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга бир мол ёки асирлар келтирилди, у зот уни тақсим қилдилар. Баъзи кишиларга бердилар, баъзиларини (бермай) қолдирдилар. У зотга — бермай қолдирган кишилар ранжиганлари етди. У зот Аллаҳга ҳамд айтдилар, сўнг Унга сано айтдилар, кейин: «Амма баъд, Аллаҳга қасамки, мен бир кишига бераман, бир кишини (бермай) қолдираман, қолдирган кишим берган кишимдан кўра менга севимлироқдир. Лекин мен баъзи қавмларга — қалбларида кўрган бетоқатлик ва шошқалоқлик сабабли — бераман, баъзи қавмларни эса Аллаҳ уларнинг қалбларига қўйган бойлик ва яхшиликка ҳавола қиламан, улар орасида Амр ибн Тағлиб бор», дедилар. Аллаҳга қасамки, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шу сўзи менга қизил туялар (энг қиммат мол) бўлишидан кўра севимлироқдир. Бунга Юнус мутобаат қилди.