باب الْهِبَةِ الْمَقْبُوضَةِ وَغَيْرِ الْمَقْبُوضَةِ، وَالْمَقْسُومَةِ وَغَيْرِ الْمَقْسُومَةِ
حَدَّثَنَا ثَابِتٌ حَدَّثَنَا مِسْعَرٌ عَنْ مُحَارِبٍ عَنْ جَابِرٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَتَيْتُ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي الْمَسْجِدِ فَقَضَانِي وَزَادَنِي
Бизга Собит ривоят қилди, бизга Мисъар ривоят қилди, у Муҳорибдан, у Жобирдан (розияллаҳу анҳу): Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га масжидда келдим, у менга (қарзимни) адо этди ва менга зиёда қилди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا غُنْدَرٌ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ مُحَارِبٍ، سَمِعْتُ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ ـ رضى الله عنهما ـ يَقُولُ بِعْتُ مِنَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بَعِيرًا فِي سَفَرٍ، فَلَمَّا أَتَيْنَا الْمَدِينَةَ قَالَ " ائْتِ الْمَسْجِدَ فَصَلِّ رَكْعَتَيْنِ ". فَوَزَنَ ـ قَالَ شُعْبَةُ أُرَاهُ فَوَزَنَ لِي فَأَرْجَحَ، فَمَا زَالَ مِنْهَا شَىْءٌ حَتَّى أَصَابَهَا أَهْلُ الشَّأْمِ يَوْمَ الْحَرَّةِ.
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, бизга Ғундар ривоят қилди, бизга Шуъба ривоят қилди, у Муҳорибдан, мен Жобир ибн Абдуллаҳни (розияллаҳу анҳумо) шундай деяётганини эшитдим: Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га бир сафарда туя сотдим. Биз Мадинага келганимизда, у: «Масжидга кел ва икки ракъат ўқи», деди. У (пулни) тортди — Шуъба деди: У менга тортиб берди деб ўйлайман — ва (тарозини) оғир(ортиқ) қилди. Ундан (ўша пулдан) бир нарса тўхтамади (сақланди), токи уни Ҳарра куни Шом аҳли олди (ғорат қилди).
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أُتِيَ بِشَرَابٍ، وَعَنْ يَمِينِهِ غُلاَمٌ وَعَنْ يَسَارِهِ أَشْيَاخٌ، فَقَالَ لِلْغُلاَمِ " أَتَأْذَنُ لِي أَنْ أُعْطِيَ هَؤُلاَءِ ". فَقَالَ الْغُلاَمُ لاَ، وَاللَّهِ لاَ أُوثِرُ بِنَصِيبِي مِنْكَ أَحَدًا. فَتَلَّهُ فِي يَدِهِ.
Бизга Қутайба ривоят қилди, у Моликдан, у Абу Ҳозимдан, у Саҳл ибн Саъддан (розияллаҳу анҳу): Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га бир ичимлик келтирилди, унинг ўнг томонида бир бола, чап томонида эса кексалар бор эди. У болага: «Сен менга буларга беришимга изн берасанми?» деди. Бола: Йўқ, Аллаҳга қасамки, мен сендан (қолган) улушимни ҳеч кимга афзал кўрмайман, деди. У уни (қадаҳни) унинг қўлига қўйди.
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُثْمَانَ بْنِ جَبَلَةَ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبِي، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ سَلَمَةَ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ كَانَ لِرَجُلٍ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم دَيْنٌ فَهَمَّ بِهِ أَصْحَابُهُ، فَقَالَ " دَعُوهُ فَإِنَّ لِصَاحِبِ الْحَقِّ مَقَالاً. وَقَالَ اشْتَرُوا لَهُ سِنًّا فَأَعْطُوهَا إِيَّاهُ ". فَقَالُوا إِنَّا لاَ نَجِدُ سِنًّا إِلاَّ سِنًّا هِيَ أَفْضَلُ مِنْ سِنِّهِ. قَالَ " فَاشْتَرُوهَا فَأَعْطُوهَا إِيَّاهُ، فَإِنَّ مِنْ خَيْرِكُمْ أَحْسَنَكُمْ قَضَاءً ".
Бизга Абдуллаҳ ибн Усмон ибн Жабала ривоят қилди, у деди: Менга отам хабар берди, у Шуъбадан, у Саламадан, у деди: Мен Абу Саламани эшитдим, у Абу Ҳурайрадан (розияллаҳу анҳу), у деди: Бир кишининг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)да қарзи бор эди. Саҳобалари унга (қасд) қилмоқчи бўлди. У: «Уни қўйинглар, чунки ҳақ эгасининг (гапиришга) сўзи бор», деди. Ва: «Унга бир (ёшли) туя сотиб олиб, уни унга беринглар», деди. Улар: Биз унинг (туяси) ёшидан яхшироқ туяни топамиз, деди. У: «Уни сотиб олиб, унга беринглар, чунки сизларнинг яхшиларингиздан бири — қарзни энг чиройли адо этадиганингиздир», деди.