حَدَّثَنَا مُوسَى، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ، عَنْ أَبِي بُرْدَةَ، قَالَ بَعَثَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَبَا مُوسَى وَمُعَاذَ بْنَ جَبَلٍ إِلَى الْيَمَنِ، قَالَ وَبَعَثَ كُلَّ وَاحِدٍ مِنْهُمَا عَلَى مِخْلاَفٍ قَالَ وَالْيَمَنُ مِخْلاَفَانِ ثُمَّ قَالَ " يَسِّرَا وَلاَ تُعَسِّرَا، وَبَشِّرَا وَلاَ تُنَفِّرَا ". فَانْطَلَقَ كُلُّ وَاحِدٍ مِنْهُمَا إِلَى عَمَلِهِ، وَكَانَ كُلُّ وَاحِدٍ مِنْهُمَا إِذَا سَارَ فِي أَرْضِهِ كَانَ قَرِيبًا مِنْ صَاحِبِهِ أَحْدَثَ بِهِ عَهْدًا، فَسَلَّمَ عَلَيْهِ، فَسَارَ مُعَاذٌ فِي أَرْضِهِ قَرِيبًا مِنْ صَاحِبِهِ أَبِي مُوسَى، فَجَاءَ يَسِيرُ عَلَى بَغْلَتِهِ حَتَّى انْتَهَى إِلَيْهِ، وَإِذَا هُوَ جَالِسٌ، وَقَدِ اجْتَمَعَ إِلَيْهِ النَّاسُ، وَإِذَا رَجُلٌ عِنْدَهُ قَدْ جُمِعَتْ يَدَاهُ إِلَى عُنُقِهِ فَقَالَ لَهُ مُعَاذٌ يَا عَبْدَ اللَّهِ بْنَ قَيْسٍ، أَيَّمَ هَذَا قَالَ هَذَا رَجُلٌ كَفَرَ بَعْدَ إِسْلاَمِهِ. قَالَ لاَ أَنْزِلُ حَتَّى يُقْتَلَ. قَالَ إِنَّمَا جِيءَ بِهِ لِذَلِكَ فَانْزِلْ. قَالَ مَا أَنْزِلُ حَتَّى يُقْتَلَ فَأَمَرَ بِهِ فَقُتِلَ ثُمَّ نَزَلَ فَقَالَ يَا عَبْدَ اللَّهِ، كَيْفَ تَقْرَأُ الْقُرْآنَ قَالَ أَتَفَوَّقُهُ تَفَوُّقًا. قَالَ فَكَيْفَ تَقْرَأُ أَنْتَ يَا مُعَاذُ قَالَ أَنَامُ أَوَّلَ اللَّيْلِ فَأَقُومُ وَقَدْ قَضَيْتُ جُزْئِي مِنَ النَّوْمِ، فَأَقْرَأُ مَا كَتَبَ اللَّهُ لِي، فَأَحْتَسِبُ نَوْمَتِي كَمَا أَحْتَسِبُ قَوْمَتِي.
Мусо бизга айтди, Абу Авона бизга айтди, Абдулмалик бизга айтди, у Абу Бурдадан: У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Абу Мусо ва Муоз ибн Жабални Яманга юборди. Ҳар бирини бир вилоят (михлоф) устига юборди, Яман икки вилоят эди. Кейин деди: «Енгиллаштиринглар, қийинлаштирманглар, хушхабар беринглар, қочирманглар.» Ҳар бири ўз ишига жўнади. Уларнинг ҳар бири ўз ерида юриб, шеригига яқинлашганда, ундан хабар олиб, унга салом берарди. Муоз ўз ерида шериги Абу Мусога яқин юрди, хачири устида юриб унинг олдига келди. Қараса, у ўтирган, олдига одамлар тўпланган, олдида бир киши қўллари бўйнига боғланган. Муоз унга деди: «Эй Абдуллаҳ ибн Қайс, бу нима?» У деди: «Бу Исломидан кейин кофир бўлган киши.» У (Муоз) деди: «У ўлдирилмагунча тушмайман.» У (Абу Мусо) деди: «У шу учун келтирилган, туш.» У деди: «У ўлдирилмагунча тушмайман.» Шунда у ҳақида буйруқ берилди, у ўлдирилди. Кейин у тушди ва деди: «Эй Абдуллаҳ, Қуръанни қандай ўқийсан?» У деди: «Уни бўлиб-бўлиб (вақт-вақт) ўқийман.» У деди: «Сен қандай ўқийсан, эй Муоз?» У деди: «Мен туннинг аввалида ухлайман, кейин тураман, уйқудан улушимни бажариб бўлиб, Аллаҳ менга (тақдир) ёзганча ўқийман. Мен уйқумни ҳам, қиёмимни (ибодатга туришимни) ҳам (савобга) ҳисоблайман.»
حَدَّثَنَا مُوسَى، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ، عَنْ أَبِي بُرْدَةَ، قَالَ بَعَثَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَبَا مُوسَى وَمُعَاذَ بْنَ جَبَلٍ إِلَى الْيَمَنِ، قَالَ وَبَعَثَ كُلَّ وَاحِدٍ مِنْهُمَا عَلَى مِخْلاَفٍ قَالَ وَالْيَمَنُ مِخْلاَفَانِ ثُمَّ قَالَ " يَسِّرَا وَلاَ تُعَسِّرَا، وَبَشِّرَا وَلاَ تُنَفِّرَا ". فَانْطَلَقَ كُلُّ وَاحِدٍ مِنْهُمَا إِلَى عَمَلِهِ، وَكَانَ كُلُّ وَاحِدٍ مِنْهُمَا إِذَا سَارَ فِي أَرْضِهِ كَانَ قَرِيبًا مِنْ صَاحِبِهِ أَحْدَثَ بِهِ عَهْدًا، فَسَلَّمَ عَلَيْهِ، فَسَارَ مُعَاذٌ فِي أَرْضِهِ قَرِيبًا مِنْ صَاحِبِهِ أَبِي مُوسَى، فَجَاءَ يَسِيرُ عَلَى بَغْلَتِهِ حَتَّى انْتَهَى إِلَيْهِ، وَإِذَا هُوَ جَالِسٌ، وَقَدِ اجْتَمَعَ إِلَيْهِ النَّاسُ، وَإِذَا رَجُلٌ عِنْدَهُ قَدْ جُمِعَتْ يَدَاهُ إِلَى عُنُقِهِ فَقَالَ لَهُ مُعَاذٌ يَا عَبْدَ اللَّهِ بْنَ قَيْسٍ، أَيَّمَ هَذَا قَالَ هَذَا رَجُلٌ كَفَرَ بَعْدَ إِسْلاَمِهِ. قَالَ لاَ أَنْزِلُ حَتَّى يُقْتَلَ. قَالَ إِنَّمَا جِيءَ بِهِ لِذَلِكَ فَانْزِلْ. قَالَ مَا أَنْزِلُ حَتَّى يُقْتَلَ فَأَمَرَ بِهِ فَقُتِلَ ثُمَّ نَزَلَ فَقَالَ يَا عَبْدَ اللَّهِ، كَيْفَ تَقْرَأُ الْقُرْآنَ قَالَ أَتَفَوَّقُهُ تَفَوُّقًا. قَالَ فَكَيْفَ تَقْرَأُ أَنْتَ يَا مُعَاذُ قَالَ أَنَامُ أَوَّلَ اللَّيْلِ فَأَقُومُ وَقَدْ قَضَيْتُ جُزْئِي مِنَ النَّوْمِ، فَأَقْرَأُ مَا كَتَبَ اللَّهُ لِي، فَأَحْتَسِبُ نَوْمَتِي كَمَا أَحْتَسِبُ قَوْمَتِي.
Мусо бизга айтди, Абу Авона бизга айтди, Абдулмалик бизга айтди, у Абу Бурдадан: У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Абу Мусо ва Муоз ибн Жабални Яманга юборди. Ҳар бирини бир вилоят (михлоф) устига юборди, Яман икки вилоят эди. Кейин деди: «Енгиллаштиринглар, қийинлаштирманглар, хушхабар беринглар, қочирманглар.» Ҳар бири ўз ишига жўнади. Уларнинг ҳар бири ўз ерида юриб, шеригига яқинлашганда, ундан хабар олиб, унга салом берарди. Муоз ўз ерида шериги Абу Мусога яқин юрди, хачири устида юриб унинг олдига келди. Қараса, у ўтирган, олдига одамлар тўпланган, олдида бир киши қўллари бўйнига боғланган. Муоз унга деди: «Эй Абдуллаҳ ибн Қайс, бу нима?» У деди: «Бу Исломидан кейин кофир бўлган киши.» У (Муоз) деди: «У ўлдирилмагунча тушмайман.» У (Абу Мусо) деди: «У шу учун келтирилган, туш.» У деди: «У ўлдирилмагунча тушмайман.» Шунда у ҳақида буйруқ берилди, у ўлдирилди. Кейин у тушди ва деди: «Эй Абдуллаҳ, Қуръанни қандай ўқийсан?» У деди: «Уни бўлиб-бўлиб (вақт-вақт) ўқийман.» У деди: «Сен қандай ўқийсан, эй Муоз?» У деди: «Мен туннинг аввалида ухлайман, кейин тураман, уйқудан улушимни бажариб бўлиб, Аллаҳ менга (тақдир) ёзганча ўқийман. Мен уйқумни ҳам, қиёмимни (ибодатга туришимни) ҳам (савобга) ҳисоблайман.»
حَدَّثَنِي إِسْحَاقُ، حَدَّثَنَا خَالِدٌ، عَنِ الشَّيْبَانِيِّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي بُرْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي مُوسَى الأَشْعَرِيِّ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم بَعَثَهُ إِلَى الْيَمَنِ، فَسَأَلَهُ عَنْ أَشْرِبَةٍ تُصْنَعُ بِهَا، فَقَالَ " وَمَا هِيَ ". قَالَ الْبِتْعُ وَالْمِزْرُ. فَقُلْتُ لأَبِي بُرْدَةَ مَا الْبِتْعُ قَالَ نَبِيذُ الْعَسَلِ، وَالْمِزْرُ نَبِيذُ الشَّعِيرِ. فَقَالَ " كُلُّ مُسْكِرٍ حَرَامٌ ". رَوَاهُ جَرِيرٌ وَعَبْدُ الْوَاحِدِ عَنِ الشَّيْبَانِيِّ عَنْ أَبِي بُرْدَةَ.
Ишоқ менга айтди, Холид бизга айтди, у Шайбонийдан, у Саид ибн Абу Бурдадан, у отасидан, у Абу Мусо ал-Ашъарий розияллаҳу анҳудан: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам уни Яманга юборди. У ундан у ерда тайёрланадиган ичимликлар ҳақида сўради. У деди: «Улар нима?» У деди: «Битъ ва мизр.» Мен Абу Бурдага: «Битъ нима?» дедим. У деди: «Асал набизи, мизр эса арпа набизи.» У (Набий) деди: «Ҳар бир маст қилувчи (нарса) ҳаромдир.» Буни Жарир ва Абдулвоҳид Шайбонийдан, у Абу Бурдадан ривоят қилдилар.
حَدَّثَنَا مُسْلِمٌ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ أَبِي بُرْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ بَعَثَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم جَدَّهُ أَبَا مُوسَى، وَمُعَاذًا إِلَى الْيَمَنِ فَقَالَ " يَسِّرَا وَلاَ تُعَسِّرَا، وَبَشِّرَا وَلاَ تُنَفِّرَا، وَتَطَاوَعَا ". فَقَالَ أَبُو مُوسَى يَا نَبِيَّ اللَّهِ، إِنَّ أَرْضَنَا بِهَا شَرَابٌ مِنَ الشَّعِيرِ الْمِزْرُ، وَشَرَابٌ مِنَ الْعَسَلِ الْبِتْعُ. فَقَالَ " كُلُّ مُسْكِرٍ حَرَامٌ ". فَانْطَلَقَا فَقَالَ مُعَاذٌ لأَبِي مُوسَى كَيْفَ تَقْرَأُ الْقُرْآنَ قَالَ قَائِمًا وَقَاعِدًا وَعَلَى رَاحِلَتِهِ وَأَتَفَوَّقُهُ تَفَوُّقًا. قَالَ أَمَّا أَنَا فَأَنَامُ وَأَقُومُ، فَأَحْتَسِبُ نَوْمَتِي كَمَا أَحْتَسِبُ قَوْمَتِي، وَضَرَبَ فُسْطَاطًا، فَجَعَلاَ يَتَزَاوَرَانِ، فَزَارَ مُعَاذٌ أَبَا مُوسَى، فَإِذَا رَجُلٌ مُوثَقٌ، فَقَالَ مَا هَذَا فَقَالَ أَبُو مُوسَى يَهُودِيٌّ أَسْلَمَ ثُمَّ ارْتَدَّ. فَقَالَ مُعَاذٌ لأَضْرِبَنَّ عُنُقَهُ. تَابَعَهُ الْعَقَدِيُّ وَوَهْبٌ عَنْ شُعْبَةَ. وَقَالَ وَكِيعٌ وَالنَّضْرُ وَأَبُو دَاوُدَ عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ سَعِيدٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم. رَوَاهُ جَرِيرُ بْنُ عَبْدِ الْحَمِيدِ عَنِ الشَّيْبَانِيِّ عَنْ أَبِي بُرْدَةَ.
Муслим бизга айтди, Шуъба бизга айтди, Саид ибн Абу Бурда бизга айтди, у отасидан: У айтди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам бобоси Абу Мусо ва Муозни Яманга юборди ва деди: «Енгиллаштиринглар, қийинлаштирманглар, хушхабар беринглар, қочирманглар, бир-бирингизга итоат (мувофиқлик) қилинглар.» Абу Мусо деди: «Эй Аллаҳнинг Набийси, бизнинг еримизда арпадан тайёрланадиган мизр деган ичимлик, асалдан тайёрланадиган битъ деган ичимлик бор.» У деди: «Ҳар бир маст қилувчи ҳаромдир.» Улар жўнадилар. Муоз Абу Мусога деди: «Қуръанни қандай ўқийсан?» У деди: «Тик туриб, ўтириб, уловим устида ҳам, уни бўлиб-бўлиб ўқийман.» У деди: «Мен эса ухлайман ва тураман, уйқумни ҳам қиёмимни (савобга) ҳисоблагандай ҳисоблайман.» У бир чодир тикди. Улар бир-бирини зиёрат қила бошладилар. Муоз Абу Мусони зиёрат қилди, қараса, бир киши боғлаб қўйилган. У деди: «Бу нима?» Абу Мусо деди: «Бир яҳудий Ислом келтирган, кейин (дийнидан) қайтган.» Муоз деди: «Мен албатта унинг бўйнини ураман.» Унга ал-Ақадий ва Ваҳб Шуъбадан мутобаъат қилдилар. Вакиъ, ан-Надр ва Абу Довуд Шуъбадан, у Саиддан, у отасидан, у бобосидан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан (ривоят қилдилар). Буни Жарир ибн Абдулҳамид Шайбонийдан, у Абу Бурдадан ривоят қилди.
حَدَّثَنَا مُسْلِمٌ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ أَبِي بُرْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ بَعَثَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم جَدَّهُ أَبَا مُوسَى، وَمُعَاذًا إِلَى الْيَمَنِ فَقَالَ " يَسِّرَا وَلاَ تُعَسِّرَا، وَبَشِّرَا وَلاَ تُنَفِّرَا، وَتَطَاوَعَا ". فَقَالَ أَبُو مُوسَى يَا نَبِيَّ اللَّهِ، إِنَّ أَرْضَنَا بِهَا شَرَابٌ مِنَ الشَّعِيرِ الْمِزْرُ، وَشَرَابٌ مِنَ الْعَسَلِ الْبِتْعُ. فَقَالَ " كُلُّ مُسْكِرٍ حَرَامٌ ". فَانْطَلَقَا فَقَالَ مُعَاذٌ لأَبِي مُوسَى كَيْفَ تَقْرَأُ الْقُرْآنَ قَالَ قَائِمًا وَقَاعِدًا وَعَلَى رَاحِلَتِهِ وَأَتَفَوَّقُهُ تَفَوُّقًا. قَالَ أَمَّا أَنَا فَأَنَامُ وَأَقُومُ، فَأَحْتَسِبُ نَوْمَتِي كَمَا أَحْتَسِبُ قَوْمَتِي، وَضَرَبَ فُسْطَاطًا، فَجَعَلاَ يَتَزَاوَرَانِ، فَزَارَ مُعَاذٌ أَبَا مُوسَى، فَإِذَا رَجُلٌ مُوثَقٌ، فَقَالَ مَا هَذَا فَقَالَ أَبُو مُوسَى يَهُودِيٌّ أَسْلَمَ ثُمَّ ارْتَدَّ. فَقَالَ مُعَاذٌ لأَضْرِبَنَّ عُنُقَهُ. تَابَعَهُ الْعَقَدِيُّ وَوَهْبٌ عَنْ شُعْبَةَ. وَقَالَ وَكِيعٌ وَالنَّضْرُ وَأَبُو دَاوُدَ عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ سَعِيدٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم. رَوَاهُ جَرِيرُ بْنُ عَبْدِ الْحَمِيدِ عَنِ الشَّيْبَانِيِّ عَنْ أَبِي بُرْدَةَ.
Муслим бизга айтди, Шуъба бизга айтди, Саид ибн Абу Бурда бизга айтди, у отасидан: У айтди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам бобоси Абу Мусо ва Муозни Яманга юборди ва деди: «Енгиллаштиринглар, қийинлаштирманглар, хушхабар беринглар, қочирманглар, бир-бирингизга итоат қилинглар.» Абу Мусо деди: «Эй Аллаҳнинг Набийси, бизнинг еримизда арпадан тайёрланадиган мизр деган ичимлик, асалдан тайёрланадиган битъ деган ичимлик бор.» У деди: «Ҳар бир маст қилувчи ҳаромдир.» Улар жўнадилар. Муоз Абу Мусога деди: «Қуръанни қандай ўқийсан?» У деди: «Тик туриб, ўтириб, уловим устида ҳам, уни бўлиб-бўлиб ўқийман.» У деди: «Мен эса ухлайман ва тураман, уйқумни ҳам қиёмимни ҳисоблагандай ҳисоблайман.» У бир чодир тикди. Улар бир-бирини зиёрат қила бошладилар. Муоз Абу Мусони зиёрат қилди, қараса, бир киши боғлаб қўйилган. У деди: «Бу нима?» Абу Мусо деди: «Бир яҳудий Ислом келтирган, кейин қайтган.» Муоз деди: «Мен албатта унинг бўйнини ураман.» Унга ал-Ақадий ва Ваҳб Шуъбадан мутобаъат қилдилар. Вакиъ, ан-Надр ва Абу Довуд Шуъбадан, у Саиддан, у отасидан, у бобосидан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан (ривоят қилдилар). Буни Жарир ибн Абдулҳамид Шайбонийдан, у Абу Бурдадан ривоят қилди.
حَدَّثَنِي عَبَّاسُ بْنُ الْوَلِيدِ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَاحِدِ، عَنْ أَيُّوبَ بْنِ عَائِذٍ، حَدَّثَنَا قَيْسُ بْنُ مُسْلِمٍ، قَالَ سَمِعْتُ طَارِقَ بْنَ شِهَابٍ، يَقُولُ حَدَّثَنِي أَبُو مُوسَى الأَشْعَرِيُّ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ بَعَثَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِلَى أَرْضِ قَوْمِي، فَجِئْتُ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مُنِيخٌ بِالأَبْطَحِ فَقَالَ " أَحَجَجْتَ يَا عَبْدَ اللَّهِ بْنَ قَيْسٍ ". قُلْتُ نَعَمْ يَا رَسُولَ اللَّهِ. قَالَ " كَيْفَ قُلْتَ ". قَالَ قُلْتُ لَبَّيْكَ إِهْلاَلاً كَإِهْلاَلِكَ. قَالَ " فَهَلْ سُقْتَ مَعَكَ هَدْيًا ". قُلْتُ لَمْ أَسُقْ. قَالَ " فَطُفْ بِالْبَيْتِ وَاسْعَ بَيْنَ الصَّفَا وَالْمَرْوَةِ ثُمَّ حِلَّ ". فَفَعَلْتُ حَتَّى مَشَطَتْ لِي امْرَأَةٌ مِنْ نِسَاءِ بَنِي قَيْسٍ، وَمَكُثْنَا بِذَلِكَ حَتَّى اسْتُخْلِفَ عُمَرُ.
Аббос ибн ал-Валид менга айтди, Абдулвоҳид бизга айтди, у Айюб ибн Оиздан, Қайс ибн Муслим бизга айтди, деди: Мен Ториқ ибн Шиҳобдан эшитдим, деди: Абу Мусо ал-Ашъарий розияллаҳу анҳу менга айтди: У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам мени қавмимнинг ерига (Яманга) юборди. Мен келганимда, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Абтаҳда (туясини) чўктириб турган эди. У деди: «Ҳаж қилдингми, эй Абдуллаҳ ибн Қайс?» Мен дедим: «Ҳа, эй Расулуллаҳ.» У деди: «Қандай (эҳром боғлаб) айдинг?» У айтди: Мен дедим: «Лаббайк, сенинг эҳром боғлашинг каби эҳром боғлаб.» У деди: «Ўзинг билан ҳадйи олиб келдингми?» Мен дедим: «Олиб келмадим.» У деди: «Байтни тавоф қил, Сафо ва Марва орасида саъй қил, кейин эҳромдан чиқ.» Мен шундай қилдим, ҳатто Бану Қайснинг аёлларидан бир аёл менинг сочимни тараб қўйди. Биз шу (мутъа ҳаж) ҳолатида турдик, то Умар халифа бўлгунча.
حَدَّثَنِي حِبَّانُ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ زَكَرِيَّاءَ بْنِ إِسْحَاقَ، عَنْ يَحْيَى بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ صَيْفِيٍّ، عَنْ أَبِي مَعْبَدٍ، مَوْلَى ابْنِ عَبَّاسٍ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِمُعَاذِ بْنِ جَبَلٍ حِينَ بَعَثَهُ إِلَى الْيَمَنِ " إِنَّكَ سَتَأْتِي قَوْمًا مِنْ أَهْلِ الْكِتَابِ، فَإِذَا جِئْتَهُمْ فَادْعُهُمْ إِلَى أَنْ يَشْهَدُوا أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ، وَأَنَّ مُحَمَّدًا رَسُولُ اللَّهِ، فَإِنْ هُمْ طَاعُوا لَكَ بِذَلِكَ فَأَخْبِرْهُمْ أَنَّ اللَّهَ قَدْ فَرَضَ عَلَيْهِمْ خَمْسَ صَلَوَاتٍ فِي كُلِّ يَوْمٍ وَلَيْلَةٍ، فَإِنْ هُمْ طَاعُوا لَكَ بِذَلِكَ، فَأَخْبِرْهُمْ أَنَّ اللَّهَ قَدْ فَرَضَ عَلَيْكُمْ صَدَقَةً، تُؤْخَذُ مِنْ أَغْنِيَائِهِمْ، فَتُرَدُّ عَلَى فُقَرَائِهِمْ، فَإِنْ هُمْ طَاعُوا لَكَ بِذَلِكَ، فَإِيَّاكَ وَكَرَائِمَ أَمْوَالِهِمْ، وَاتَّقِ دَعْوَةَ الْمَظْلُومِ فَإِنَّهُ لَيْسَ بَيْنَهُ وَبَيْنَ اللَّهِ حِجَابٌ ". قَالَ أَبُو عَبْدِ اللَّهِ {طَوَّعَتْ} طَاعَتْ وَأَطَاعَتْ لُغَةٌ، طِعْتُ وَطُعْتُ وَأَطَعْتُ.
Ҳиббон менга айтди, Абдуллаҳ бизга хабар берди, у Закариё ибн Ишоқдан, у Яҳё ибн Абдуллаҳ ибн Сайфийдан, у Абу Маъбад — Ибн Аббоснинг мавлосидан, у Ибн Аббос розияллаҳу анҳумодан: У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Муоз ибн Жабални Яманга юборганда унга деди: «Сен аҳли китобдан бир қавмнинг олдига борасан. Уларнинг олдига борганингда, уларни «Ло илаҳа иллаллаҳ ва Муҳаммадун Расулуллаҳ» деб гувоҳлик беришга даъват қил. Агар улар бунга сенга итоат қилсалар, уларга хабар берки, Аллаҳ уларга ҳар кеча-кундузда беш вақт намозни фарз қилган. Агар улар бунга сенга итоат қилсалар, уларга хабар берки, Аллаҳ уларга садақа (закот)ни фарз қилган, у уларнинг бойларидан олиниб, уларнинг камбағалларига қайтарилади. Агар улар бунга сенга итоат қилсалар, уларнинг энг яхши молларини (олишдан) эҳтиёт бўл, ва мазлумнинг дуосидан қўрқ, чунки унинг билан Аллаҳ орасида парда йўқ.» Абу Абдуллаҳ (Бухорий) айтди: «тавваъат», «тўат» ва «атўат» — бир луғат (сўз шакли)дир: тиъту, туъту, атўту.
حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ أَبِي ثَابِتٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مَيْمُونٍ، أَنَّ مُعَاذًا ـ رضى الله عنه ـ لَمَّا قَدِمَ الْيَمَنَ صَلَّى بِهِمِ الصُّبْحَ فَقَرَأَ {وَاتَّخَذَ اللَّهُ إِبْرَاهِيمَ خَلِيلاً} فَقَالَ رَجُلٌ مِنَ الْقَوْمِ لَقَدْ قَرَّتْ عَيْنُ أُمِّ إِبْرَاهِيمَ. زَادَ مُعَاذٌ عَنْ شُعْبَةَ عَنْ حَبِيبٍ عَنْ سَعِيدٍ عَنْ عَمْرٍو أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم بَعَثَ مُعَاذًا إِلَى الْيَمَنِ، فَقَرَأَ مُعَاذٌ فِي صَلاَةِ الصُّبْحِ سُورَةَ النِّسَاءِ فَلَمَّا قَالَ {وَاتَّخَذَ اللَّهُ إِبْرَاهِيمَ خَلِيلاً} قَالَ رَجُلٌ خَلْفَهُ قَرَّتْ عَيْنُ أُمِّ إِبْرَاهِيمَ.
Сулаймон ибн Ҳарб бизга айтди, Шуъба бизга айтди, у Ҳабиб ибн Абу Собитдан, у Саид ибн Жубайрдан, у Амр ибн Маймундан: Муоз розияллаҳу анҳу Яманга келганда, уларга бомдод ўқиб берди ва «Ваттахазаллаҳу Иброҳима халийла (Аллаҳ Иброҳимни дўст тутди)» (оятини) ўқиди. Қавмдан бир киши деди: «Иброҳимнинг онасининг кўзи қувончга тўлди.» Муоз Шуъбадан, у Ҳабибдан, у Саиддан, у Амрдан зиёда қилди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Муозни Яманга юборди, Муоз бомдод намозида Нисо сурасини ўқиди. «Ваттахазаллаҳу Иброҳима халийла» деганида, ортидаги бир киши: «Иброҳимнинг онасининг кўзи қувонди» деди.