حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنِي إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ بْنِ عُقْبَةَ، عَنْ مُوسَى بْنِ عُقْبَةَ، قَالَ ابْنُ شِهَابٍ حَدَّثَنِي عُرْوَةُ بْنُ الزُّبَيْرِ، أَنَّ الْمِسْوَرَ بْنَ مَخْرَمَةَ، أَخْبَرَهُ أَنَّ عَمْرَو بْنَ عَوْفٍ وَهْوَ حَلِيفٌ لِبَنِي عَامِرِ بْنِ لُؤَىٍّ كَانَ شَهِدَ بَدْرًا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَخْبَرَهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَعَثَ أَبَا عُبَيْدَةَ بْنَ الْجَرَّاحِ إِلَى الْبَحْرَيْنِ يَأْتِي بِجِزْيَتِهَا، وَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم هُوَ صَالَحَ أَهْلَ الْبَحْرَيْنِ، وَأَمَّرَ عَلَيْهِمُ الْعَلاَءَ بْنَ الْحَضْرَمِيِّ، فَقَدِمَ أَبُو عُبَيْدَةَ بِمَالٍ مِنَ الْبَحْرَيْنِ، فَسَمِعَتِ الأَنْصَارُ بِقُدُومِهِ فَوَافَتْهُ صَلاَةَ الصُّبْحِ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَلَمَّا انْصَرَفَ تَعَرَّضُوا لَهُ فَتَبَسَّمَ حِينَ رَآهُمْ وَقَالَ " أَظُنُّكُمْ سَمِعْتُمْ بِقُدُومِ أَبِي عُبَيْدَةَ، وَأَنَّهُ جَاءَ بِشَىْءٍ ". قَالُوا أَجَلْ يَا رَسُولَ اللَّهِ. قَالَ " فَأَبْشِرُوا وَأَمِّلُوا مَا يَسُرُّكُمْ، فَوَاللَّهِ مَا الْفَقْرَ أَخْشَى عَلَيْكُمْ، وَلَكِنْ أَخْشَى عَلَيْكُمْ أَنْ تُبْسَطَ عَلَيْكُمُ الدُّنْيَا، كَمَا بُسِطَتْ عَلَى مَنْ كَانَ قَبْلَكُمْ، فَتَنَافَسُوهَا كَمَا تَنَافَسُوهَا وَتُلْهِيَكُمْ كَمَا أَلْهَتْهُمْ ".
Амр ибн Авф — у Бану Омир ибн Луъаййнинг иттифоқдоши бўлиб, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан Бадрда қатнашган эди — хабар бердики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Абу Убайда ибн ал-Жарроҳни Баҳрайнга унинг жизясини олиб келиш учун юбордилар. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Баҳрайн аҳли билан сулҳ қилган ва уларга ал-Ала ибн ал-Ҳазрамийни амир қилган эдилар. Абу Убайда Баҳрайндан мол билан келди. Ансорлар унинг келганини эшитиб, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бомдод намозини ўқиб туришди. (Набий) намоздан кетаётганда йўлини тўсишди. У зот уларни кўриб табассум қилдилар ва дедилар: "Ўйлайманки, Абу Убайданинг келгани ва бир нарса олиб келганини эшитгансизлар." Улар: "Ҳа, эй Расулуллаҳ" дедилар. Дедилар: "Бас, суюнинг ва сизни хурсанд қиладиган нарсани орзу қилинг. Валлаҳи, мен сизларга камбағалликдан қўрқмайман, балки сизларга дунё — сиздан олдингиларга ёйилгани каби — ёйилишидан, сўнг улар у учун рақобатлашгани каби сизлар ҳам рақобатлашишингиздан, ва у сизни — уларни машғул қилиб (ҳақдан) чалғитгани каби — чалғитишидан қўрқаман."
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي حَبِيبٍ، عَنْ أَبِي الْخَيْرِ، عَنْ عُقْبَةَ بْنِ عَامِرٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَرَجَ يَوْمًا فَصَلَّى عَلَى أَهْلِ أُحُدٍ صَلاَتَهُ عَلَى الْمَيِّتِ، ثُمَّ انْصَرَفَ إِلَى الْمِنْبَرِ فَقَالَ " إِنِّي فَرَطُكُمْ وَأَنَا شَهِيدٌ عَلَيْكُمْ، وَإِنِّي وَاللَّهِ لأَنْظُرُ إِلَى حَوْضِي الآنَ، وَإِنِّي قَدْ أُعْطِيتُ مَفَاتِيحَ خَزَائِنِ الأَرْضِ ـ أَوْ مَفَاتِيحَ الأَرْضِ ـ وَإِنِّي وَاللَّهِ مَا أَخَافُ عَلَيْكُمْ أَنْ تُشْرِكُوا بَعْدِي، وَلَكِنِّي أَخَافُ عَلَيْكُمْ أَنْ تَنَافَسُوا فِيهَا ".
Уқба ибн Амир (ривоят қилди): Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир кун чиқиб, Уҳуд (шаҳидлари) аҳлига марҳумга ўқиладиган намозни ўқидилар, кейин минбарга қайтиб дедилар: "Мен сизлардан олдин борувчиман (ҳавзга) ва сизларга гувоҳман. Валлаҳи, мен ҳозир ўз ҳавзимга қараб турибман. Менга ер хазиналарининг калитлари — ёки ернинг калитлари — берилди. Валлаҳи, мен сизларга мендан кейин ширк келтиришингиздан қўрқмайман, балки сизларга у (дунё) ҳақида рақобатлашишингиздан қўрқаман."
حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَسَارٍ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ أَكْثَرَ مَا أَخَافُ عَلَيْكُمْ مَا يُخْرِجُ اللَّهُ لَكُمْ مِنْ بَرَكَاتِ الأَرْضِ ". قِيلَ وَمَا بَرَكَاتُ الأَرْضِ قَالَ " زَهْرَةُ الدُّنْيَا ". فَقَالَ لَهُ رَجُلٌ هَلْ يَأْتِي الْخَيْرُ بِالشَّرِّ فَصَمَتَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم حَتَّى ظَنَنَّا أَنَّهُ يُنْزَلُ عَلَيْهِ، ثُمَّ جَعَلَ يَمْسَحُ عَنْ جَبِينِهِ فَقَالَ " أَيْنَ السَّائِلُ ". قَالَ أَنَا. قَالَ أَبُو سَعِيدٍ لَقَدْ حَمِدْنَاهُ حِينَ طَلَعَ ذَلِكَ. قَالَ " لاَ يَأْتِي الْخَيْرُ إِلاَّ بِالْخَيْرِ، إِنَّ هَذَا الْمَالَ خَضِرَةٌ حُلْوَةٌ، وَإِنَّ كُلَّ مَا أَنْبَتَ الرَّبِيعُ يَقْتُلُ حَبَطًا أَوْ يُلِمُّ، إِلاَّ آكِلَةَ الْخَضِرَةِ، أَكَلَتْ حَتَّى إِذَا امْتَدَّتْ خَاصِرَتَاهَا اسْتَقْبَلَتِ الشَّمْسَ، فَاجْتَرَّتْ وَثَلَطَتْ وَبَالَتْ، ثُمَّ عَادَتْ فَأَكَلَتْ، وَإِنَّ هَذَا الْمَالَ حُلْوَةٌ، مَنْ أَخَذَهُ بِحَقِّهِ وَوَضَعَهُ فِي حَقِّهِ، فَنِعْمَ الْمَعُونَةُ هُوَ، وَمَنْ أَخَذَهُ بِغَيْرِ حَقِّهِ، كَانَ الَّذِي يَأْكُلُ وَلاَ يَشْبَعُ ".
Абу Саъид айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: "Албатта мен сизларга энг кўп қўрқадиган нарса — Аллаҳ сизларга ернинг баракаларидан чиқарадиган нарсадир." Айтилди: "Ернинг баракалари нима?" Дедилар: "Дунёнинг зийнати." Бир киши унга: "Яхшилик ёмонлик келтирадими?" деди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) — биз унга ваҳий нозил бўлаяпти деб ўйлагунча — жим турдилар, кейин пешоналарини арта бошлаб дедилар: "Сўровчи қани?" У: "Мен" деди. Абу Саъид: "Биз уни (сўровчини), шу (жимлик) тугаганда, мақтаб қўйдик" деди. (Набий) дедилар: "Яхшилик фақат яхшилик келтиради. Албатта бу мол кўм-кўк, ширин (жозибали)дир. Баҳор ўсирган ҳар бир нарса қоринга шиш бўлиб ўлдиради ёки ўлимга яқинлаштиради, фақат кўкатни (меъёрида) еювчидан бошқа: у ейди, қоринлари тўлганда қуёшга қараб туради, кавшайди, тезагини ва сийдигини чиқаради, кейин яна ейди. Албатта бу мол шириндир: ким уни ҳаққи билан олиб, ҳаққи жойига қўйса — у қандай яхши ёрдамчи! Ким уни ҳақсиз олса — у еб тўймайдиган киши кабидир."
حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا غُنْدَرٌ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا جَمْرَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي زَهْدَمُ بْنُ مُضَرِّبٍ، قَالَ سَمِعْتُ عِمْرَانَ بْنَ حُصَيْنٍ ـ رضى الله عنهما ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " خَيْرُكُمْ قَرْنِي، ثُمَّ الَّذِينَ يَلُونَهُمْ، ثُمَّ الَّذِينَ يَلُونَهُمْ ". قَالَ عِمْرَانُ فَمَا أَدْرِي قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بَعْدَ قَوْلِهِ مَرَّتَيْنِ أَوْ ثَلاَثًا " ثُمَّ يَكُونُ بَعْدَهُمْ قَوْمٌ يَشْهَدُونَ وَلاَ يُسْتَشْهَدُونَ، وَيَخُونُونَ وَلاَ يُؤْتَمَنُونَ، وَيَنْذِرُونَ وَلاَ يَفُونَ وَيَظْهَرُ فِيهِمُ السِّمَنُ ".
Имрон ибн Ҳусайн (розияллаҳу анҳумо) (ривоят қилди): Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: "Энг яхшиларингиз менинг асрим (авлодим)дир, кейин улардан кейингилар, кейин улардан кейингилар." Имрон деди: "Билмадим, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўз сўзларидан кейин икки марта ёки уч марта айтдиларми: Кейин улардан кейин бир қавм бўладики, гувоҳлик берадилар, лекин гувоҳлик сўралмайди; хиёнат қиладилар, ишонилмайди; назр қиладилар, вафо қилмайдилар; ва уларда семизлик зоҳир бўлади."
حَدَّثَنَا عَبْدَانُ، عَنْ أَبِي حَمْزَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ عَبِيدَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ ـ رضى الله عنه ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " خَيْرُ النَّاسِ قَرْنِي، ثُمَّ الَّذِينَ يَلُونَهُمْ، ثُمَّ الَّذِينَ يَلُونَهُمْ، ثُمَّ يَجِيءُ مِنْ بَعْدِهِمْ قَوْمٌ تَسْبِقُ شَهَادَتُهُمْ أَيْمَانَهُمْ وَأَيْمَانُهُمْ شَهَادَتَهُمْ ".
Абдуллаҳ (ибн Масъуд) (розияллаҳу анҳу) (ривоят қилди): Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: "Энг яхши одамлар менинг асримдир, кейин улардан кейингилар, кейин улардан кейингилар, кейин улардан кейин бир қавм келадики, гувоҳликлари қасамларидан, қасамлари эса гувоҳликларидан ўзиб кетади."
حَدَّثَنِي يَحْيَى بْنُ مُوسَى، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، عَنْ قَيْسٍ، قَالَ سَمِعْتُ خَبَّابًا، وَقَدِ اكْتَوَى يَوْمَئِذٍ سَبْعًا فِي بَطْنِهِ وَقَالَ لَوْلاَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَهَانَا أَنْ نَدْعُوَ بِالْمَوْتِ لَدَعَوْتُ بِالْمَوْتِ، إِنَّ أَصْحَابَ مُحَمَّدٍ صلى الله عليه وسلم مَضَوْا وَلَمْ تَنْقُصْهُمُ الدُّنْيَا بِشَىْءٍ، وَإِنَّا أَصَبْنَا مِنَ الدُّنْيَا مَا لاَ نَجِدُ لَهُ مَوْضِعًا إِلاَّ التُّرَابَ.
Қайс айтди: Хаббобдан эшитдим — у ўша куни қорнига етти марта доғлаш (куйдириб даволаниш) қилдирган эди — деди: "Агар Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизни ўлим тилашдан қайтармаганларида, мен ўлим тилаган бўлардим. Муҳаммад (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобалари ўтиб кетдилар, дунё улардан ҳеч нарсани камайтирмади (яъни дунёдан улуш олмадилар). Биз эса дунёдан шундай нарса топдикки, уни тупроқдан бошқа жойга қўя олмаймиз."
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ إِسْمَاعِيلَ، قَالَ حَدَّثَنِي قَيْسٌ، قَالَ أَتَيْتُ خَبَّابًا وَهْوَ يَبْنِي حَائِطًا لَهُ فَقَالَ إِنَّ أَصْحَابَنَا الَّذِينَ مَضَوْا لَمْ تَنْقُصْهُمُ الدُّنْيَا شَيْئًا، وَإِنَّا أَصَبْنَا مِنْ بَعْدِهِمْ شَيْئًا، لاَ نَجِدُ لَهُ مَوْضِعًا إِلاَّ التُّرَابَ.
Қайс айтди: Хаббобнинг олдига келдим, у ўзига девор қураётган эди. Деди: "Ўтиб кетган дўстларимиздан дунё ҳеч нарсани камайтирмади, биз эса улардан кейин шундай нарса топдикки, уни тупроқдан бошқа жойга қўя олмаймиз."
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، عَنْ خَبَّاب ٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ هَاجَرْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم.
Хаббоб (розияллаҳу анҳу) айтди: "Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга ҳижрат қилдик."