حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا غُنْدَرٌ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا جَمْرَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي زَهْدَمُ بْنُ مُضَرِّبٍ، قَالَ سَمِعْتُ عِمْرَانَ بْنَ حُصَيْنٍ ـ رضى الله عنهما ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " خَيْرُكُمْ قَرْنِي، ثُمَّ الَّذِينَ يَلُونَهُمْ، ثُمَّ الَّذِينَ يَلُونَهُمْ ". قَالَ عِمْرَانُ فَمَا أَدْرِي قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بَعْدَ قَوْلِهِ مَرَّتَيْنِ أَوْ ثَلاَثًا " ثُمَّ يَكُونُ بَعْدَهُمْ قَوْمٌ يَشْهَدُونَ وَلاَ يُسْتَشْهَدُونَ، وَيَخُونُونَ وَلاَ يُؤْتَمَنُونَ، وَيَنْذِرُونَ وَلاَ يَفُونَ وَيَظْهَرُ فِيهِمُ السِّمَنُ ".
Имрон ибн Ҳусайн (розияллаҳу анҳумо) (ривоят қилди): Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) дедилар: "Энг яхшиларингиз менинг асрим (авлодим)дир, кейин улардан кейингилар, кейин улардан кейингилар." Имрон деди: "Билмадим, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўз сўзларидан кейин икки марта ёки уч марта айтдиларми: Кейин улардан кейин бир қавм бўладики, гувоҳлик берадилар, лекин гувоҳлик сўралмайди; хиёнат қиладилар, ишонилмайди; назр қиладилар, вафо қилмайдилар; ва уларда семизлик зоҳир бўлади."