حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ الْحَنْظَلِيُّ، أَخْبَرَنَا جَرِيرٌ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ هَمَّامِ بْنِ الْحَارِثِ، عَنْ عَدِيِّ بْنِ حَاتِمٍ، قَالَ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي أُرْسِلُ الْكِلاَبَ الْمُعَلَّمَةَ فَيُمْسِكْنَ عَلَىَّ وَأَذْكُرُ اسْمَ اللَّهِ عَلَيْهِ فَقَالَ " إِذَا أَرْسَلْتَ كَلْبَكَ الْمُعَلَّمَ وَذَكَرْتَ اسْمَ اللَّهِ عَلَيْهِ فَكُلْ " . قُلْتُ وَإِنْ قَتَلْنَ قَالَ " وَإِنْ قَتَلْنَ مَا لَمْ يَشْرَكْهَا كَلْبٌ لَيْسَ مَعَهَا " . قُلْتُ لَهُ فَإِنِّي أَرْمِي بِالْمِعْرَاضِ الصَّيْدَ فَأُصِيبُ فَقَالَ " إِذَا رَمَيْتَ بِالْمِعْرَاضِ فَخَزَقَ فَكُلْهُ وَإِنْ أَصَابَهُ بِعَرْضِهِ فَلاَ تَأْكُلْهُ " .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим ал-Ҳанзалий ривоят қилди, бизга Жарир Мансурдан, у Иброҳимдан, у Ҳаммом ибн ал-Ҳорисдан, у Адий ибн Ҳотимдан хабар берди. У деди: «Мен: ‹Ё Расулуллаҳ, мен ўргатилган итларни қўйиб юбораман, улар мен учун ушлаб беради ва мен уларга Аллаҳнинг исмини зикр қиламан› дедим. Шунда у: ‹Ўргатилган итингни қўйиб юбориб, унга Аллаҳнинг исмини зикр қилсанг, е› деди. Мен: ‹Ўлдириб қўйса ҳам-ми?› дедим. У: ‹Ўлдириб қўйса ҳам, агар унинг ёнида бўлмаган бошқа ит қатнашмаган бўлса› деди. Мен унга: ‹Мен миъроз (учли тиғсиз таёқ) билан овни отаман ва тегизаман› дедим. У: ‹Миъроз билан отиб, уни тешиб (ёриб) ўтса, уни е, агар унинг ёнбош томони билан тегса, уни ема› деди.»
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا ابْنُ فُضَيْلٍ، عَنْ بَيَانٍ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ عَدِيِّ، بْنِ حَاتِمٍ قَالَ سَأَلْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قُلْتُ إِنَّا قَوْمٌ نَصِيدُ بِهَذِهِ الْكِلاَبِ فَقَالَ " إِذَا أَرْسَلْتَ كِلاَبَكَ الْمُعَلَّمَةَ وَذَكَرْتَ اسْمَ اللَّهِ عَلَيْهَا فَكُلْ مِمَّا أَمْسَكْنَ عَلَيْكَ وَإِنْ قَتَلْنَ إِلاَّ أَنْ يَأْكُلَ الْكَلْبُ فَإِنْ أَكَلَ فَلاَ تَأْكُلْ فَإِنِّي أَخَافُ أَنْ يَكُونَ إِنَّمَا أَمْسَكَ عَلَى نَفْسِهِ وَإِنْ خَالَطَهَا كِلاَبٌ مِنْ غَيْرِهَا فَلاَ تَأْكُلْ " .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга ибн Фузайл Баёндан, у Шаъбийдан, у Адий ибн Ҳотимдан ривоят қилди. У деди: «Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан сўраб: ‹Биз мана шу итлар билан ов қиладиган қавммиз› дедим. Шунда у: ‹Ўргатилган итларингни қўйиб юбориб, уларга Аллаҳнинг исмини зикр қилсанг, улар сен учун ушлаб берган нарсадан е, гарчи ўлдириб қўйган бўлса ҳам; фақат ит (овдан) еган бўлса, бундан мустасно. Агар еган бўлса, сен ема, чунки мен у фақат ўзи учун ушлаб қолган бўлишидан қўрқаман. Агар унга бошқа итлар аралашиб қолган бўлса, ема› деди.»
وَحَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاذٍ الْعَنْبَرِيُّ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ، أَبِي السَّفَرِ عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ عَدِيِّ بْنِ حَاتِمٍ، قَالَ سَأَلْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ الْمِعْرَاضِ فَقَالَ " إِذَا أَصَابَ بِحَدِّهِ فَكُلْ وَإِذَا أَصَابَ بِعَرْضِهِ فَقَتَلَ فَإِنَّهُ وَقِيذٌ فَلاَ تَأْكُلْ " . وَسَأَلْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ الْكَلْبِ فَقَالَ " إِذَا أَرْسَلْتَ كَلْبَكَ وَذَكَرْتَ اسْمَ اللَّهِ فَكُلْ فَإِنْ أَكَلَ مِنْهُ فَلاَ تَأْكُلْ فَإِنَّهُ إِنَّمَا أَمْسَكَ عَلَى نَفْسِهِ " . قُلْتُ فَإِنْ وَجَدْتُ مَعَ كَلْبِي كَلْبًا آخَرَ فَلاَ أَدْرِي أَيُّهُمَا أَخَذَهُ قَالَ " فَلاَ تَأْكُلْ فَإِنَّمَا سَمَّيْتَ عَلَى كَلْبِكَ وَلَمْ تُسَمِّ عَلَى غَيْرِهِ " .
Яна бизга Убайдуллаҳ ибн Муъоз ал-Анбарий ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, бизга Шуъба Абдуллаҳ ибн Абу Сафардан, у Шаъбийдан, у Адий ибн Ҳотимдан ривоят қилди. У деди: «Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан миъроз ҳақида сўрадим. У: ‹Унинг тиғи билан тегса, е; ёнбош томони билан тегиб ўлдирса, у вақийз (урилиб ўлган) бўлади, ема› деди. Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан ит ҳақида ҳам сўрадим. У: ‹Итингни қўйиб юбориб, Аллаҳнинг исмини зикр қилсанг, е; агар ит ундан еган бўлса, ема, чунки у фақат ўзи учун ушлаб қолган бўлади› деди. Мен: ‹Итим билан бирга бошқа итни топсам, қайси бири уни олганини билмасам-чи?› дедим. У: ‹Унда ема, чунки сен ўз итинг учун (Аллаҳнинг исмини) айтгансан, бошқаси учун айтмагансан› деди.»
وَحَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَيُّوبَ، حَدَّثَنَا ابْنُ عُلَيَّةَ، قَالَ وَأَخْبَرَنِي شُعْبَةُ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ، أَبِي السَّفَرِ قَالَ سَمِعْتُ الشَّعْبِيَّ، يَقُولُ سَمِعْتُ عَدِيَّ بْنَ حَاتِمٍ، يَقُولُ سَأَلْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ الْمِعْرَاضِ . فَذَكَرَ مِثْلَهُ .
Яна бизга Яҳё ибн Айюб ривоят қилди, бизга ибн Улайя ривоят қилди. У деди: Менга Шуъба Абдуллаҳ ибн Абу Сафардан хабар берди. У деди: Мен Шаъбийни: ‹Мен Адий ибн Ҳотимни: «Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан миъроз ҳақида сўрадим» деганини эшитдим› деганини эшитдим. Сўнг у худди шундай зикр қилди.
وَحَدَّثَنِي أَبُو بَكْرِ بْنُ نَافِعٍ الْعَبْدِيُّ، حَدَّثَنَا غُنْدَرٌ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ، أَبِي السَّفَرِ وَعَنْ نَاسٍ، ذَكَرَ شُعْبَةُ عَنِ الشَّعْبِيِّ، قَالَ سَمِعْتُ عَدِيَّ بْنَ حَاتِمٍ، قَالَ سَأَلْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ الْمِعْرَاضِ . بِمِثْلِ ذَلِكَ .
Ва менга Абу Бакр ибн Нофиъ ал-Абдий ривоят қилди, бизга Ғундар ривоят қилди, бизга Шуъба ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Абу Сафар ривоят қилди — ва бошқа кишилардан ҳам, Шуъба Шаъбийдан зикр қилди. У деди: Мен Адий ибн Ҳотимни: ‹Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан миъроз ҳақида сўрадим› деганини эшитдим — худди шундай.
وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا زَكَرِيَّاءُ، عَنْ عَامِرٍ، عَنْ عَدِيِّ بْنِ حَاتِمٍ، قَالَ سَأَلْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ صَيْدِ الْمِعْرَاضِ فَقَالَ " مَا أَصَابَ بِحَدِّهِ فَكُلْهُ وَمَا أَصَابَ بِعَرْضِهِ فَهُوَ وَقِيذٌ " . وَسَأَلْتُهُ عَنْ صَيْدِ الْكَلْبِ فَقَالَ " مَا أَمْسَكَ عَلَيْكَ وَلَمْ يَأْكُلْ مِنْهُ فَكُلْهُ فَإِنَّ ذَكَاتَهُ أَخْذُهُ فَإِنْ وَجَدْتَ عِنْدَهُ كَلْبًا آخَرَ فَخَشِيتَ أَنْ يَكُونَ أَخَذَهُ مَعَهُ وَقَدْ قَتَلَهُ فَلاَ تَأْكُلْ إِنَّمَا ذَكَرْتَ اسْمَ اللَّهِ عَلَى كَلْبِكَ وَلَمْ تَذْكُرْهُ عَلَى غَيْرِهِ " .
Яна бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Нумайр ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, бизга Закариё Омирдан, у Адий ибн Ҳотимдан ривоят қилди. У деди: «Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан миъроз ови ҳақида сўрадим. У: ‹Унинг тиғи билан текканини е, ёнбош томони билан теккани эса вақийз (урилиб ўлган) бўлади› деди. Мен ундан ит ови ҳақида ҳам сўрадим. У: ‹Сен учун ушлаб, ундан емаган нарсасини е, чунки унинг бўғизланиши — уни (итнинг) ушлашидир. Агар унинг ёнида бошқа итни топсанг ва у билан бирга уни олиб, ўлдирган бўлишидан қўрқсанг, ема; чунки сен Аллаҳнинг исмини ўз итинг учун зикр қилгансан, бошқаси учун зикр қилмагансан› деди.»
وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، حَدَّثَنَا زَكَرِيَّاءُ بْنُ أَبِي، زَائِدَةَ بِهَذَا الإِسْنَادِ .
Яна бизга Ишоқ ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга Исо ибн Юнус хабар берди, бизга Закариё ибн Абу Зоида шу иснод билан ривоят қилди.
وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْوَلِيدِ بْنِ عَبْدِ الْحَمِيدِ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ مَسْرُوقٍ، حَدَّثَنَا الشَّعْبِيُّ، قَالَ سَمِعْتُ عَدِيَّ بْنَ حَاتِمٍ، - وَكَانَ لَنَا جَارًا وَدَخِيلاً وَرَبِيطًا بِالنَّهْرَيْنِ - أَنَّهُ سَأَلَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ أُرْسِلُ كَلْبِي فَأَجِدُ مَعَ كَلْبِي كَلْبًا قَدْ أَخَذَ لاَ أَدْرِي أَيُّهُمَا أَخَذَ . قَالَ " فَلاَ تَأْكُلْ فَإِنَّمَا سَمَّيْتَ عَلَى كَلْبِكَ وَلَمْ تُسَمِّ عَلَى غَيْرِهِ " .
Яна бизга Муҳаммад ибн ал-Валид ибн Абдулҳамид ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, бизга Шуъба Саъид ибн Масруқдан ривоят қилди, бизга Шаъбий ривоят қилди. У деди: Мен Адий ибн Ҳотимни — у бизнинг қўшнимиз, ишончли яқинимиз ва Наҳрайн (деган жойда) боғланганимиз эди — Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан сўраганини эшитдим. У деди: «Итимни қўйиб юбораман, сўнг итим билан бирга (ўлжани) олган бошқа бир итни топаман, қайси бири олганини билмайман». У: «Унда ема, чунки сен ўз итинг учун (Аллаҳнинг исмини) айтгансан, бошқаси учун айтмагансан» деди.
وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْوَلِيدِ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الْحَكَمِ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ عَدِيِّ بْنِ حَاتِمٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِثْلَ ذَلِكَ .
Яна бизга Муҳаммад ибн ал-Валид ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, бизга Шуъба ал-Ҳакамдан, у Шаъбийдан, у Адий ибн Ҳотимдан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан худди шундай ривоят қилди.
حَدَّثَنِي الْوَلِيدُ بْنُ شُجَاعٍ السَّكُونِيُّ، حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ مُسْهِرٍ، عَنْ عَاصِمٍ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ عَدِيِّ بْنِ حَاتِمٍ، قَالَ قَالَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا أَرْسَلْتَ كَلْبَكَ فَاذْكُرِ اسْمَ اللَّهِ فَإِنْ أَمْسَكَ عَلَيْكَ فَأَدْرَكْتَهُ حَيًّا فَاذْبَحْهُ وَإِنْ أَدْرَكْتَهُ قَدْ قَتَلَ وَلَمْ يَأْكُلْ مِنْهُ فَكُلْهُ وَإِنْ وَجَدْتَ مَعَ كَلْبِكَ كَلْبًا غَيْرَهُ وَقَدْ قَتَلَ فَلاَ تَأْكُلْ فَإِنَّكَ لاَ تَدْرِي أَيُّهُمَا قَتَلَهُ وَإِنْ رَمَيْتَ سَهْمَكَ فَاذْكُرِ اسْمَ اللَّهِ فَإِنْ غَابَ عَنْكَ يَوْمًا فَلَمْ تَجِدْ فِيهِ إِلاَّ أَثَرَ سَهْمِكَ فَكُلْ إِنْ شِئْتَ وَإِنْ وَجَدْتَهُ غَرِيقًا فِي الْمَاءِ فَلاَ تَأْكُلْ " .
Менга ал-Валид ибн Шужў ас-Сакуний ривоят қилди, бизга Али ибн Мушир Осимдан, у Шаъбийдан, у Адий ибн Ҳотимдан ривоят қилди. У деди: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам менга: ‹Итингни қўйиб юборсанг, Аллаҳнинг исмини зикр қил. Агар у сен учун ушлаб турса ва сен уни тирик етиб олсанг, бўғизла. Агар уни ўлдирган, аммо ундан емаган ҳолда топсанг, е. Агар итинг билан бирга бошқа бир итни топсанг ва у ўлдирган бўлса, ема, чунки сен қайси бири уни ўлдирганини билмайсан. Ўқингни отсанг, Аллаҳнинг исмини зикр қил. Агар (ов) сендан бир кун ғойиб бўлса ва сен унда фақат ўқинг изини топсанг, хоҳласанг е. Агар уни сувга чўккан ҳолда топсанг, ема› деди.»
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَيُّوبَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، أَخْبَرَنَا عَاصِمٌ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ عَدِيِّ بْنِ حَاتِمٍ، قَالَ سَأَلْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ الصَّيْدِ قَالَ " إِذَا رَمَيْتَ سَهْمَكَ فَاذْكُرِ اسْمَ اللَّهِ فَإِنْ وَجَدْتَهُ قَدْ قَتَلَ فَكُلْ إِلاَّ أَنْ تَجِدَهُ قَدْ وَقَعَ فِي مَاءٍ فَإِنَّكَ لاَ تَدْرِي الْمَاءُ قَتَلَهُ أَوْ سَهْمُكَ " .
Бизга Яҳё ибн Айюб ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн ал-Муборак ривоят қилди, бизга Осим Шаъбийдан, у Адий ибн Ҳотимдан хабар берди. У деди: «Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан ов ҳақида сўрадим. У: ‹Ўқингни отсанг, Аллаҳнинг исмини зикр қил. Агар уни ўлдирилган ҳолда топсанг, е; фақат уни сувга тушиб қолган ҳолда топсанг, бундан мустасно, чунки сен уни сув ўлдирдими ёки ўқингми — билмайсан› деди.»
حَدَّثَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، حَدَّثَنَا ابْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ حَيْوَةَ بْنِ شُرَيْحٍ، قَالَ سَمِعْتُ رَبِيعَةَ بْنَ يَزِيدَ الدِّمَشْقِيَّ، يَقُولُ أَخْبَرَنِي أَبُو إِدْرِيسَ، عَائِذُ اللَّهِ قَالَ سَمِعْتُ أَبَا ثَعْلَبَةَ الْخُشَنِيَّ، يَقُولُ أَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّا بِأَرْضِ قَوْمٍ مِنْ أَهْلِ الْكِتَابِ نَأْكُلُ فِي آنِيَتِهِمْ وَأَرْضِ صَيْدٍ أَصِيدُ بِقَوْسِي وَأَصِيدُ بِكَلْبِيَ الْمُعَلَّمِ أَوْ بِكَلْبِيَ الَّذِي لَيْسَ بِمُعَلَّمٍ فَأَخْبِرْنِي مَا الَّذِي يَحِلُّ لَنَا مِنْ ذَلِكَ قَالَ " أَمَّا مَا ذَكَرْتَ أَنَّكُمْ بِأَرْضِ قَوْمٍ مِنْ أَهْلِ الْكِتَابِ تَأْكُلُونَ فِي آنِيَتِهِمْ فَإِنْ وَجَدْتُمْ غَيْرَ آنِيَتِهِمْ فَلاَ تَأْكُلُوا فِيهَا وَإِنْ لَمْ تَجِدُوا فَاغْسِلُوهَا ثُمَّ كُلُوا فِيهَا وَأَمَّا مَا ذَكَرْتَ أَنَّكَ بِأَرْضِ صَيْدٍ فَمَا أَصَبْتَ بِقَوْسِكَ فَاذْكُرِ اسْمَ اللَّهِ ثُمَّ كُلْ وَمَا أَصَبْتَ بِكَلْبِكَ الْمُعَلَّمِ فَاذْكُرِ اسْمَ اللَّهِ ثُمَّ كُلْ وَمَا أَصَبْتَ بِكَلْبِكَ الَّذِي لَيْسَ بِمُعَلَّمٍ فَأَدْرَكْتَ ذَكَاتَهُ فَكُلْ " .
Бизга Ҳаннод ибн ас-Сарий ривоят қилди, бизга ибн ал-Муборак Ҳайва ибн Шурайҳдан ривоят қилди. У деди: Мен Рабиъа ибн Язид ад-Димашқийни: ‹Менга Абу Идрис Оизуллаҳ хабар берди› деганини эшитдим. У деди: Мен Абу Саълаба ал-Хушанийни шундай деганини эшитдим: «Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келдим ва: ‹Ё Расулуллаҳ, биз китоб аҳлидан бўлган бир қавмнинг ерида бўлиб, уларнинг идишларида овқатланамиз, ов ерида ҳам бўлиб, камоним билан ов қиламан, ўргатилган итим билан ёки ўргатилмаган итим билан ов қиламан — менга шулардан нима ҳалол эканини хабар беринг› дедим. У: ‹Сен айтган, китоб аҳлидан бўлган қавмнинг ерида бўлиб, уларнинг идишларида овқатланишингга келсак — агар улардан бошқа идиш топсангиз, уларнинг идишларида овқатланманглар; агар топмасангиз, уларни ювинг, сўнг уларда овқатланинглар. Сен айтган, ов ерида бўлишингга келсак — камонинг билан теккан нарсага Аллаҳнинг исмини зикр қил, сўнг е. Ўргатилган итинг билан теккан нарсага Аллаҳнинг исмини зикр қил, сўнг е. Ўргатилмаган итинг билан теккан нарсани бўғизлашга улгурсанг, е› деди.»
وَحَدَّثَنِي أَبُو الطَّاهِرِ، أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، ح وَحَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا الْمُقْرِئُ، كِلاَهُمَا عَنْ حَيْوَةَ، بِهَذَا الإِسْنَادِ . نَحْوَ حَدِيثِ ابْنِ الْمُبَارَكِ غَيْرَ أَنَّ حَدِيثَ ابْنِ وَهْبٍ، لَمْ يَذْكُرْ فِيهِ صَيْدَ الْقَوْسِ .
Ва менга Абу Тоҳир ривоят қилди, бизга ибн Ваҳб хабар берди, (ҳ) яна менга Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилди, бизга ал-Муқри ривоят қилди, иккаласи Ҳайвадан шу иснод билан ибн ал-Муборак ҳадисига ўхшаш ривоят қилди; фақат ибн Ваҳбнинг ҳадисида камон ови зикр қилинмаган.