وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا زَكَرِيَّاءُ، عَنْ عَامِرٍ، عَنْ عَدِيِّ بْنِ حَاتِمٍ، قَالَ سَأَلْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ صَيْدِ الْمِعْرَاضِ فَقَالَ " مَا أَصَابَ بِحَدِّهِ فَكُلْهُ وَمَا أَصَابَ بِعَرْضِهِ فَهُوَ وَقِيذٌ " . وَسَأَلْتُهُ عَنْ صَيْدِ الْكَلْبِ فَقَالَ " مَا أَمْسَكَ عَلَيْكَ وَلَمْ يَأْكُلْ مِنْهُ فَكُلْهُ فَإِنَّ ذَكَاتَهُ أَخْذُهُ فَإِنْ وَجَدْتَ عِنْدَهُ كَلْبًا آخَرَ فَخَشِيتَ أَنْ يَكُونَ أَخَذَهُ مَعَهُ وَقَدْ قَتَلَهُ فَلاَ تَأْكُلْ إِنَّمَا ذَكَرْتَ اسْمَ اللَّهِ عَلَى كَلْبِكَ وَلَمْ تَذْكُرْهُ عَلَى غَيْرِهِ " .
Яна бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Нумайр ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, бизга Закариё Омирдан, у Адий ибн Ҳотимдан ривоят қилди. У деди: «Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан миъроз ови ҳақида сўрадим. У: ‹Унинг тиғи билан текканини е, ёнбош томони билан теккани эса вақийз (урилиб ўлган) бўлади› деди. Мен ундан ит ови ҳақида ҳам сўрадим. У: ‹Сен учун ушлаб, ундан емаган нарсасини е, чунки унинг бўғизланиши — уни (итнинг) ушлашидир. Агар унинг ёнида бошқа итни топсанг ва у билан бирга уни олиб, ўлдирган бўлишидан қўрқсанг, ема; чунки сен Аллаҳнинг исмини ўз итинг учун зикр қилгансан, бошқаси учун зикр қилмагансан› деди.»