باب جَوَازِ الذَّبْحِ بِكُلِّ مَا أَنْهَرَ الدَّمَ إِلاَّ السِّنَّ وَالظُّفُرَ وَسَائِرَ الْعِظَامِ
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى الْعَنَزِيُّ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ سُفْيَانَ، حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ عَبَايَةَ بْنِ رِفَاعَةَ بْنِ رَافِعِ بْنِ خَدِيجٍ، عَنْ رَافِعِ بْنِ خَدِيجٍ، قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّا لاَقُو الْعَدُوِّ غَدًا وَلَيْسَتْ مَعَنَا مُدًى قَالَ صلى الله عليه وسلم " أَعْجِلْ أَوْ أَرْنِي مَا أَنْهَرَ الدَّمَ وَذُكِرَ اسْمُ اللَّهِ فَكُلْ لَيْسَ السِّنَّ وَالظُّفُرَ وَسَأُحَدِّثُكَ أَمَّا السِّنُّ فَعَظْمٌ وَأَمَّا الظُّفُرُ فَمُدَى الْحَبَشَةِ " . قَالَ وَأَصَبْنَا نَهْبَ إِبِلٍ وَغَنَمٍ فَنَدَّ مِنْهَا بَعِيرٌ فَرَمَاهُ رَجُلٌ بِسَهْمٍ فَحَبَسَهُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ لِهَذِهِ الإِبِلِ أَوَابِدَ كَأَوَابِدِ الْوَحْشِ فَإِذَا غَلَبَكُمْ مِنْهَا شَىْءٌ فَاصْنَعُوا بِهِ هَكَذَا " .
Бизга Муҳаммад ибн Мусанно Аназий ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Саийд ривоят қилди, у Суфёндан, менга отам ривоят қилди, у Абая ибн Рифоа ибн Рофиъ ибн Хадиждан, у Рофиъ ибн Хадиждан ривоят қилди: Мен: «Ё Расулуллаҳ, биз эртага душман билан тўқнашамиз, лекин ёнимизда пичоқлар йўқ» дедим. У соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Тезлат (ёки шошил), қонни оқизган ва Аллаҳнинг номи зикр қилинган (асбоб билан сўйилган) нарсани еявер. Фақат тиш ва тирноқ бўлмасин. Сенга айтиб бераман: тиш — суякдир, тирноқ эса ҳабашларнинг пичоғидир». У деди: Биз туя ва қўйлардан ўлжа олдик. Улардан бир туя қочиб кетди ва бир киши унга ўқ отиб, уни тўхтатди. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Бу туяларнинг ёввойи ҳайвонлар каби қочқувчилари бор. Улардан бирор нарса сизга бўйсунмаса, у билан шундай қилинг» деди.
وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، أَخْبَرَنَا وَكِيعٌ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ سَعِيدِ بْنِ مَسْرُوقٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَبَايَةَ بْنِ رِفَاعَةَ بْنِ رَافِعِ بْنِ خَدِيجٍ، عَنْ رَافِعِ بْنِ خَدِيجٍ، قَالَ كُنَّا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِذِي الْحُلَيْفَةِ مِنْ تِهَامَةَ فَأَصَبْنَا غَنَمًا وَإِبِلاً فَعَجِلَ الْقَوْمُ فَأَغْلَوْا بِهَا الْقُدُورَ فَأَمَرَ بِهَا فَكُفِئَتْ ثُمَّ عَدَلَ عَشْرًا مِنَ الْغَنَمِ بِجَزُورٍ . وَذَكَرَ بَاقِيَ الْحَدِيثِ كَنَحْوِ حَدِيثِ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим ҳам ривоят қилди, бизга Вакийъ хабар берди, бизга Суфён ибн Саийд ибн Масруқ ривоят қилди, у отасидан, у Абая ибн Рифоа ибн Рофиъ ибн Хадиждан, у Рофиъ ибн Хадиждан ривоят қилди: У деди: Биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам билан Тиҳомадаги Зулҳулайфада эдик. Биз қўй ва туялардан ўлжа олдик. Қавм шошилди ва уларнинг гўштини қозонларда қайнатиб қўйди. У буюриб, қозонлар тўкиб ташланди. Сўнгра у ўн қўйни бир туяга тенг қилди (алмаштирди). Ҳадиснинг қолганини Яҳё ибн Саийднинг ҳадиси каби зикр қилди.
وَحَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ مُسْلِمٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَبَايَةَ، عَنْ جَدِّهِ، رَافِعٍ ثُمَّ حَدَّثَنِيهِ عُمَرُ بْنُ سَعِيدِ بْنِ مَسْرُوقٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَبَايَةَ بْنِ، رِفَاعَةَ بْنِ رَافِعِ بْنِ خَدِيجٍ عَنْ جَدِّهِ، قَالَ قُلْنَا يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّا لاَقُو الْعَدُوِّ غَدًا وَلَيْسَ مَعَنَا مُدًى فَنُذَكِّي بِاللِّيطِ وَذَكَرَ الْحَدِيثَ بِقِصَّتِهِ وَقَالَ فَنَدَّ عَلَيْنَا بَعِيرٌ مِنْهَا فَرَمَيْنَاهُ بِالنَّبْلِ حَتَّى وَهَصْنَاهُ .
Бизга ибн Абу Умар ҳам ривоят қилди, бизга Суфён ривоят қилди, у Исмоил ибн Муслимдан, у Саийд ибн Масруқдан, у Абаядан, у бобоси Рофиъдан ривоят қилди. Сўнгра менга Умар ибн Саийд ибн Масруқ уни ривоят қилди, у отасидан, у Абая ибн Рифоа ибн Рофиъ ибн Хадиждан, у бобосидан ривоят қилди: У деди: Биз: «Ё Расулуллаҳ, биз эртага душман билан тўқнашамиз, ёнимизда эса пичоқлар йўқ. Қамиш пўсти билан сўяйликми?» дедик. У ҳадисни ўз қиссаси билан зикр қилди ва деди: Улардан бир туя биздан қочиб кетди, биз унга ўқлар отдик, охири уни қуладик.
وَحَدَّثَنِيهِ الْقَاسِمُ بْنُ زَكَرِيَّاءَ، حَدَّثَنَا حُسَيْنُ بْنُ عَلِيٍّ، عَنْ زَائِدَةَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ مَسْرُوقٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ الْحَدِيثَ إِلَى آخِرِهِ بِتَمَامِهِ وَقَالَ فِيهِ وَلَيْسَتْ مَعَنَا مُدًى أَفَنَذْبَحُ بِالْقَصَبِ
Менга уни Қосим ибн Закариё ривоят қилди, бизга Ҳусайн ибн Али ривоят қилди, у Зоидадан, у Саийд ибн Масруқдан шу иснод билан ҳадисни бошидан охиригача тўлиқ ривоят қилди ва унда: «ёнимизда пичоқлар йўқ, қамиш билан сўяйликми?» деди.
وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْوَلِيدِ بْنِ عَبْدِ الْحَمِيدِ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَبَايَةَ بْنِ رِفَاعَةَ بْنِ رَافِعٍ، عَنْ رَافِعِ بْنِ خَدِيجٍ، أَنَّهُ قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّا لاَقُو الْعَدُوِّ غَدًا وَلَيْسَ مَعَنَا مُدًى وَسَاقَ الْحَدِيثَ وَلَمْ يَذْكُرْ فَعَجِلَ الْقَوْمُ فَأَغْلَوْا بِهَا الْقُدُورَ فَأَمَرَ بِهَا فَكُفِئَتْ وَذَكَرَ سَائِرَ الْقِصَّةِ .
Бизга Муҳаммад ибн Валид ибн Абдулҳамид ҳам ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, бизга Шуъба ривоят қилди, у Саийд ибн Масруқдан, у Абая ибн Рифоа ибн Рофиъдан, у Рофиъ ибн Хадиждан ривоят қилди: У: «Ё Расулуллаҳ, биз эртага душман билан тўқнашамиз, ёнимизда эса пичоқлар йўқ» деди. У ҳадисни келтирди, лекин «қавм шошилди ва уларнинг гўштини қозонларда қайнатиб қўйди, у буюриб қозонлар тўкиб ташланди» деган қисмни зикр қилмади. Қолган қиссани зикр қилди.