وَحَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ مُسْلِمٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَبَايَةَ، عَنْ جَدِّهِ، رَافِعٍ ثُمَّ حَدَّثَنِيهِ عُمَرُ بْنُ سَعِيدِ بْنِ مَسْرُوقٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَبَايَةَ بْنِ، رِفَاعَةَ بْنِ رَافِعِ بْنِ خَدِيجٍ عَنْ جَدِّهِ، قَالَ قُلْنَا يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّا لاَقُو الْعَدُوِّ غَدًا وَلَيْسَ مَعَنَا مُدًى فَنُذَكِّي بِاللِّيطِ وَذَكَرَ الْحَدِيثَ بِقِصَّتِهِ وَقَالَ فَنَدَّ عَلَيْنَا بَعِيرٌ مِنْهَا فَرَمَيْنَاهُ بِالنَّبْلِ حَتَّى وَهَصْنَاهُ .
Бизга ибн Абу Умар ҳам ривоят қилди, бизга Суфён ривоят қилди, у Исмоил ибн Муслимдан, у Саийд ибн Масруқдан, у Абаядан, у бобоси Рофиъдан ривоят қилди. Сўнгра менга Умар ибн Саийд ибн Масруқ уни ривоят қилди, у отасидан, у Абая ибн Рифоа ибн Рофиъ ибн Хадиждан, у бобосидан ривоят қилди: У деди: Биз: «Ё Расулуллаҳ, биз эртага душман билан тўқнашамиз, ёнимизда эса пичоқлар йўқ. Қамиш пўсти билан сўяйликми?» дедик. У ҳадисни ўз қиссаси билан зикр қилди ва деди: Улардан бир туя биздан қочиб кетди, биз унга ўқлар отдик, охири уни қуладик.