حَدَّثَنَا عَمْرٌو النَّاقِدُ، حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ يُونُسَ الْيَمَامِيُّ، حَدَّثَنَا عِكْرِمَةُ بْنُ عَمَّارٍ، عَنْ أَبِي كَثِيرٍ، يَزِيدَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ حَدَّثَنِي أَبُو هُرَيْرَةَ، قَالَ كُنْتُ أَدْعُو أُمِّي إِلَى الإِسْلاَمِ وَهِيَ مُشْرِكَةٌ فَدَعَوْتُهَا يَوْمًا فَأَسْمَعَتْنِي فِي رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَا أَكْرَهُ فَأَتَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَنَا أَبْكِي قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي كُنْتُ أَدْعُو أُمِّي إِلَى الإِسْلاَمِ فَتَأْبَى عَلَىَّ فَدَعَوْتُهَا الْيَوْمَ فَأَسْمَعَتْنِي فِيكَ مَا أَكْرَهُ فَادْعُ اللَّهَ أَنْ يَهْدِيَ أُمَّ أَبِي هُرَيْرَةَ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اللَّهُمَّ اهْدِ أُمَّ أَبِي هُرَيْرَةَ " . فَخَرَجْتُ مُسْتَبْشِرًا بِدَعْوَةِ نَبِيِّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَلَمَّا جِئْتُ فَصِرْتُ إِلَى الْبَابِ فَإِذَا هُوَ مُجَافٌ فَسَمِعَتْ أُمِّي خَشْفَ قَدَمَىَّ فَقَالَتْ مَكَانَكَ يَا أَبَا هُرَيْرَةَ . وَسَمِعْتُ خَضْخَضَةَ الْمَاءِ قَالَ - فَاغْتَسَلَتْ وَلَبِسَتْ دِرْعَهَا وَعَجِلَتْ عَنْ خِمَارِهَا فَفَتَحَتِ الْبَابَ ثُمَّ قَالَتْ يَا أَبَا هُرَيْرَةَ أَشْهَدُ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَأَشْهَدُ أَنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ - قَالَ - فَرَجَعْتُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَتَيْتُهُ وَأَنَا أَبْكِي مِنَ الْفَرَحِ - قَالَ - قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَبْشِرْ قَدِ اسْتَجَابَ اللَّهُ دَعْوَتَكَ وَهَدَى أُمَّ أَبِي هُرَيْرَةَ . فَحَمِدَ اللَّهَ وَأَثْنَى عَلَيْهِ وَقَالَ خَيْرًا - قَالَ - قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ ادْعُ اللَّهَ أَنْ يُحَبِّبَنِي أَنَا وَأُمِّي إِلَى عِبَادِهِ الْمُؤْمِنِينَ وَيُحَبِّبَهُمْ إِلَيْنَا - قَالَ - فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اللَّهُمَّ حَبِّبْ عُبَيْدَكَ هَذَا - يَعْنِي أَبَا هُرَيْرَةَ وَأُمَّهُ - إِلَى عِبَادِكَ الْمُؤْمِنِينَ وَحَبِّبْ إِلَيْهِمُ الْمُؤْمِنِينَ " . فَمَا خُلِقَ مُؤْمِنٌ يَسْمَعُ بِي وَلاَ يَرَانِي إِلاَّ أَحَبَّنِي .
Бизга Амр ан-Ноқид ривоят қилди: бизга Умар ибн Юнус ал-Ямомий ривоят қилди: бизга Икрима ибн Аммор Абу Касир Язид ибн Абдурраҳмондан ривоят қилди: менга Абу Ҳурайра ривоят қилиб деди: мен онамни Исломга даъват қилардим, у эса мушрика эди. Бир куни мен уни даъват қилдим, у менга Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳақида мен ёмон кўрадиган (гапларни) эшиттирди. Шунда мен йиғлаган ҳолда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ҳузурига келдим ва: «Эй Расулуллаҳ, мен онамни Исломга даъват қилардим, у эса менга рад қилар эди. Бугун мен уни даъват қилдим, у эса сен ҳақингда мен ёмон кўрадиган (гапларни) эшиттирди. Аллаҳга Абу Ҳурайранинг онасини ҳидоят қилишини сўраб дуо қилгин» дедим. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Эй Аллаҳ, Абу Ҳурайранинг онасини ҳидоят қил» деди. Мен Аллаҳ Набийси соллаллаҳу алайҳи васалламнинг дуосидан суюнган ҳолда чиқдим. Келиб эшикка етганимда, у ёпиқ экан. Онам менинг қадамларимнинг шитирини эшитиб: «Эй Абу Ҳурайра, жойингда тур» деди. Мен сувнинг шалоплашини эшитдим. У (рови) деди: у ғусл қилди, кўйлагини кийди ва рўмолини боғлашга улгурмай эшикни очди, сўнг: «Эй Абу Ҳурайра, мен Аллаҳдан ўзга илоҳ йўқ ва Муҳаммад Унинг бандаси ва Расули эканлигига гувоҳлик бераман» деди. (Рови) деди: мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ҳузурига қайтдим, суюнчдан йиғлаган ҳолда келиб: «Эй Расулуллаҳ, суюнчли хабар, Аллаҳ сенинг дуонгни ижобат қилди ва Абу Ҳурайранинг онасини ҳидоят қилди» дедим. У Аллаҳга ҳамд ва сано айтди ва яхши (сўз) деди. Мен: «Эй Расулуллаҳ, Аллаҳдан мени ва онамни мўмин бандаларига севимли қилишини ва уларни бизга севимли қилишини сўраб дуо қил» дедим. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Эй Аллаҳ, бу бандачангни — яъни Абу Ҳурайра ва онасини — мўмин бандаларингга севимли қил ва мўминларни уларга севимли қил» деди. Энди мен ҳақимда эшитиб, лекин мени кўрмаган бирорта мўмин яратилмайдики, мени севмасин (илло севади).
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، وَأَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ جَمِيعًا عَنْ سُفْيَانَ، قَالَ زُهَيْرٌ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنِ الأَعْرَجِ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ، يَقُولُ إِنَّكُمْ تَزْعُمُونَ أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ، يُكْثِرُ الْحَدِيثَ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَاللَّهُ الْمَوْعِدُ كُنْتُ رَجُلاً مِسْكِينًا أَخْدُمُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى مِلْءِ بَطْنِي وَكَانَ الْمُهَاجِرُونَ يَشْغَلُهُمُ الصَّفْقُ بِالأَسْوَاقِ وَكَانَتِ الأَنْصَارُ يَشْغَلُهُمُ الْقِيَامُ عَلَى أَمْوَالِهِمْ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ يَبْسُطُ ثَوْبَهُ فَلَنْ يَنْسَى شَيْئًا سَمِعَهُ مِنِّي " . فَبَسَطْتُ ثَوْبِي حَتَّى قَضَى حَدِيثَهُ ثُمَّ ضَمَمْتُهُ إِلَىَّ فَمَا نَسِيتُ شَيْئًا سَمِعْتُهُ مِنْهُ .
Бизга Қутайба ибн Саид, Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Зуҳайр ибн Ҳарб ҳаммалари Суфёндан ривоят қилдилар. Зуҳайр деди: бизга Суфён ибн Уяйна Зуҳрийдан, у Аъраждан ривоят қилди, у деди: мен Абу Ҳурайрани эшитдим, у деди: сизлар Абу Ҳурайрани Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан кўп ҳадис айтади деб ўйлайсизлар, ваъда жойи Аллаҳ ҳузуридадир. Мен мискин бир киши эдим, қорнимни тўйғазиш эвазига Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга хизмат қилардим. Муҳожирларни бозорлардаги савдо-сотиқ банд қилар, Ансорларни эса мол-мулкларини бошқариш банд қилар эди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Ким ридосини ёзса, мендан эшитган нарсасини ҳеч қачон унутмайди» деди. Мен ридомни ёздим, токи у ҳадисини тугатгунча, сўнг уни ўзимга йиғиб олдим. Шундан кейин мен ундан эшитган ҳеч нарсани унутмадим.
حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ جَعْفَرِ بْنِ يَحْيَى بْنِ خَالِدٍ، أَخْبَرَنَا مَعْنٌ، أَخْبَرَنَا مَالِكٌ، ح وَحَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، كِلاَهُمَا عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي، هُرَيْرَةَ بِهَذَا الْحَدِيثِ غَيْرَ أَنَّ مَالِكًا، انْتَهَى حَدِيثُهُ عِنْدَ انْقِضَاءِ قَوْلِ أَبِي هُرَيْرَةَ وَلَمْ يَذْكُرْ فِي حَدِيثِهِ الرِّوَايَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم " مَنْ يَبْسُطْ ثَوْبَهُ " . إِلَى آخِرِهِ .
Менга Абдуллаҳ ибн Жаъфар ибн Яҳё ибн Холид ривоят қилди: бизга Маън хабар берди: бизга Молик хабар берди; (ҳ) яна бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди: бизга Абдурраззоқ хабар берди: бизга Маъмар хабар берди, иккови Зуҳрийдан, у Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан шу ҳадисни (ривоят қилдилар), фақат Молик ҳадисини Абу Ҳурайранинг сўзи тугаши жойида тўхтатди ва ҳадисида Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан «Ким ридосини ёзса» деган ривоятни охиригача зикр қилмади.
وَحَدَّثَنِي حَرْمَلَةُ بْنُ يَحْيَى التُّجِيبِيُّ، أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ، شِهَابٍ أَنَّ عُرْوَةَ بْنَ الزُّبَيْرِ، حَدَّثَهُ أَنَّ عَائِشَةَ قَالَتْ أَلاَ يُعْجِبُكَ أَبُو هُرَيْرَةَ جَاءَ فَجَلَسَ إِلَى جَنْبِ حُجْرَتِي يُحَدِّثُ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم يُسْمِعُنِي ذَلِكَ وَكُنْتُ أُسَبِّحُ فَقَامَ قَبْلَ أَنْ أَقْضِيَ سُبْحَتِي وَلَوْ أَدْرَكْتُهُ لَرَدَدْتُ عَلَيْهِ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَمْ يَكُنْ يَسْرُدُ الْحَدِيثَ كَسَرْدِكُمْ .
Менга Ҳармала ибн Яҳё ат-Тужибий ривоят қилди: бизга ибн Ваҳб хабар берди: менга Юнус ибн Шиҳобдан хабар бердики, Урва ибн Зубайр унга Оишанинг шундай деганини ривоят қилди: «Абу Ҳурайрадан ҳайрон қолмайсанми! Келди-да, менинг ҳужрам ёнига ўтириб, Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ҳадис айтиб, буни менга эшиттирди, мен эса нофила (тасбеҳ) ўқиётган эдим. У мен тасбеҳимни тугатмасимдан олдин туриб кетди. Агар уни ушлаганимда эди, унга рад қилардим: албатта, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам сизлар (гап) улагандек ҳадисни (тез-тез) уламас эди.»
قَالَ ابْنُ شِهَابٍ وَقَالَ ابْنُ الْمُسَيَّبِ إِنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ قَالَ يَقُولُونَ إِنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ قَدْ أَكْثَرَ وَاللَّهُ الْمَوْعِدُ وَيَقُولُونَ مَا بَالُ الْمُهَاجِرِينَ وَالأَنْصَارِ لاَ يَتَحَدَّثُونَ مِثْلَ أَحَادِيثِهِ وَسَأُخْبِرُكُمْ عَنْ ذَلِكَ إِنَّ إِخْوَانِي مِنَ الأَنْصَارِ كَانَ يَشْغَلُهُمْ عَمَلُ أَرَضِيهِمْ وَإِنَّ إِخْوَانِي مِنَ الْمُهَاجِرِينَ كَانَ يَشْغَلُهُمُ الصَّفْقُ بِالأَسْوَاقِ وَكُنْتُ أَلْزَمُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى مِلْءِ بَطْنِي فَأَشْهَدُ إِذَا غَابُوا وَأَحْفَظُ إِذَا نَسُوا وَلَقَدْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَوْمًا " أَيُّكُمْ يَبْسُطُ ثَوْبَهُ فَيَأْخُذُ مِنْ حَدِيثِي هَذَا ثُمَّ يَجْمَعُهُ إِلَى صَدْرِهِ فَإِنَّهُ لَمْ يَنْسَ شَيْئًا سَمِعَهُ " . فَبَسَطْتُ بُرْدَةً عَلَىَّ حَتَّى فَرَغَ مِنْ حَدِيثِهِ ثُمَّ جَمَعْتُهَا إِلَى صَدْرِي فَمَا نَسِيتُ بَعْدَ ذَلِكَ الْيَوْمِ شَيْئًا حَدَّثَنِي بِهِ وَلَوْلاَ آيَتَانِ أَنْزَلَهُمَا اللَّهُ فِي كِتَابِهِ مَا حَدَّثْتُ شَيْئًا أَبَدًا { إِنَّ الَّذِينَ يَكْتُمُونَ مَا أَنْزَلْنَا مِنَ الْبَيِّنَاتِ وَالْهُدَى} إِلَى آخِرِ الآيَتَيْنِ .
Ибн Шиҳоб деди: ибн Мусайяб деди: Абу Ҳурайра деди: улар: «Абу Ҳурайра ҳаддан ортиқ (ҳадис) айтди» дейдилар, ваъда жойи Аллаҳ ҳузуридадир. Ва улар: «Нега Муҳожирлар ва Ансорлар унинг ҳадислари каби (ҳадис) гапирмайдилар?» дейдилар. Мен сизларга бунинг сабабини хабар бераман: менинг Ансор биродарларимни уларнинг ерларида ишлаш банд қилар эди, Муҳожир биродарларимни эса бозорлардаги савдо-сотиқ банд қилар эди. Мен эса қорнимни тўйғазиш эвазига Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ёнида бўлардим. Шундай қилиб, улар (бошқалар) йўқ бўлганда мен ҳозир бўлардим, улар унутганда мен ёдлаб қолардим. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам бир куни: «Қайсингиз ридосини ёзади-да, менинг шу ҳадисимни олиб, сўнг уни кўкрагига йиғиб олади? Чунки у эшитган нарсасини унутмайди» деди. Мен устимдаги бир бурдани ёздим, токи у ҳадисини тугатгунча, сўнг уни кўкрагимга йиғдим. Шу кундан кейин у менга айтган ҳеч нарсани унутмадим. Агар Аллаҳ Китобида нозил қилган икки оят бўлмаганда эди, мен ҳеч қачон ҳеч нарса айтмасдим: ‹Албатта, Биз нозил қилган равшан далиллар ва ҳидоятни яширадиганлар...› икки оятнинг охиригача.