باب النَّدْبِ إِلَى وَضْعِ الأَيْدِي عَلَى الرُّكَبِ فِي الرُّكُوعِ وَنَسْخِ التَّطْبِيقِ
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ الْهَمْدَانِيُّ أَبُو كُرَيْبٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنِ الأَسْوَدِ، وَعَلْقَمَةَ، قَالاَ أَتَيْنَا عَبْدَ اللَّهِ بْنَ مَسْعُودٍ فِي دَارِهِ فَقَالَ أَصَلَّى هَؤُلاَءِ خَلْفَكُمْ فَقُلْنَا لاَ . قَالَ فَقُومُوا فَصَلُّوا . فَلَمْ يَأْمُرْنَا بِأَذَانٍ وَلاَ إِقَامَةٍ - قَالَ - وَذَهَبْنَا لِنَقُومَ خَلْفَهُ فَأَخَذَ بِأَيْدِينَا فَجَعَلَ أَحَدَنَا عَنْ يَمِينِهِ وَالآخَرَ عَنْ شِمَالِهِ - قَالَ - فَلَمَّا رَكَعَ وَضَعْنَا أَيْدِيَنَا عَلَى رُكَبِنَا - قَالَ - فَضَرَبَ أَيْدِيَنَا وَطَبَّقَ بَيْنَ كَفَّيْهِ ثُمَّ أَدْخَلَهُمَا بَيْنَ فَخِذَيْهِ - قَالَ - فَلَمَّا صَلَّى قَالَ إِنَّهُ سَتَكُونُ عَلَيْكُمْ أُمَرَاءُ يُؤَخِّرُونَ الصَّلاَةَ عَنْ مِيقَاتِهَا وَيَخْنُقُونَهَا إِلَى شَرَقِ الْمَوْتَى فَإِذَا رَأَيْتُمُوهُمْ قَدْ فَعَلُوا ذَلِكَ فَصَلُّوا الصَّلاَةَ لِمِيقَاتِهَا وَاجْعَلُوا صَلاَتَكُمْ مَعَهُمْ سُبْحَةً وَإِذَا كُنْتُمْ ثَلاَثَةً فَصَلُّوا جَمِيعًا وَإِذَا كُنْتُمْ أَكْثَرَ مِنْ ذَلِكَ فَلْيَؤُمَّكُمْ أَحَدُكُمْ وَإِذَا رَكَعَ أَحَدُكُمْ فَلْيَفْرِشْ ذِرَاعَيْهِ عَلَى فَخِذَيْهِ وَلْيَجْنَأْ وَلْيُطَبِّقْ بَيْنَ كَفَّيْهِ فَلَكَأَنِّي أَنْظُرُ إِلَى اخْتِلاَفِ أَصَابِعِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَرَاهُمْ .
Ал-Асвад ва Алқама айтдилар: Биз Абдуллаҳ ибн Масъуднинг олдига, унинг уйига келдик. У: "Мана булар (бошқа одамлар) сизнинг ортингизда намоз ўқидими?" деди. Биз: "Йўқ" дедик. У: "Бас туринг ва намоз ўқинг" деди. У бизга на азон, на иқомат буюрди. (Равий:) Биз унинг ортида турмоқчи бўлдик; у қўлларимиздан ушлаб, биримизни ўнг томонига, иккинчимизни чап томонига қўйди. (Равий:) У руку қилганида, биз қўлларимизни тиззаларимизга қўйдик; у қўлларимизни урди (қоқди) ва икки кафтини бирлаштириб (татбиқ қилиб), кейин уларни икки сони орасига киритди. (Равий:) У намозни ўқиб бўлганида: "Албатта сизларнинг устингизда (келажакда) амирлар бўладики, улар намозни ўз вақтидан кечиктирар ва уни — ўлимнинг шафақи (охири)гача — бўғар (сиқар) эдилар. Бас уларни шундай қилаётган ҳолда кўрсангиз — намозни ўз вақтида ўқинг ва улар билан (ўқиган) намозингизни нафл (қўшимча) қилинг. Уч (киши) бўлсангиз — бирга (жамоат бўлиб) намоз ўқинг; бундан кўпроқ бўлсангиз — бирингиз имом бўлсин; сиздан бирингиз руку қилганида — икки билакини икки сони устига тўшаб, энгашсин ва икки кафтини бирлаштирсин (татбиқ қилсин); гўё мен ҳозир Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг бармоқларининг (бир-бирига) ихтилофини (очилишини) кўриб турибмандек (ёдимда)" деди ва уларни кўрсатди.
وَحَدَّثَنَا مِنْجَابُ بْنُ الْحَارِثِ التَّمِيمِيُّ، أَخْبَرَنَا ابْنُ مُسْهِرٍ، ح قَالَ وَحَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، ح قَالَ وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ آدَمَ، حَدَّثَنَا مُفَضَّلٌ، كُلُّهُمْ عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ عَلْقَمَةَ، وَالأَسْوَدِ، أَنَّهُمَا دَخَلاَ عَلَى عَبْدِ اللَّهِ . بِمَعْنَى حَدِيثِ أَبِي مُعَاوِيَةَ . وَفِي حَدِيثِ ابْنِ مُسْهِرٍ وَجَرِيرٍ فَلَكَأَنِّي أَنْظُرُ إِلَى اخْتِلاَفِ أَصَابِعِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ رَاكِعٌ .
Алқама ва ал-Асвад (ривоят қилдилар): Улар иккови Абдуллаҳнинг олдига кирдилар — Абу Муовия ҳадиси маъносида. Ибн Мушир ва Жарир ҳадисида: "Гўё мен ҳозир Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг бармоқларининг ихтилофини — у руку қилган ҳолда — кўриб турибмандек (ёдимда)" (дейилди).
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الدَّارِمِيُّ، أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُوسَى، عَنْ إِسْرَائِيلَ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ عَلْقَمَةَ، وَالأَسْوَدِ، أَنَّهُمَا دَخَلاَ عَلَى عَبْدِ اللَّهِ فَقَالَ أَصَلَّى مَنْ خَلْفَكُمْ قَالاَ نَعَمْ . فَقَامَ بَيْنَهُمَا وَجَعَلَ أَحَدَهُمَا عَنْ يَمِينِهِ وَالآخَرَ عَنْ شِمَالِهِ ثُمَّ رَكَعْنَا فَوَضَعْنَا أَيْدِيَنَا عَلَى رُكَبِنَا فَضَرَبَ أَيْدِيَنَا ثُمَّ طَبَّقَ بَيْنَ يَدَيْهِ ثُمَّ جَعَلَهُمَا بَيْنَ فَخِذَيْهِ فَلَمَّا صَلَّى قَالَ هَكَذَا فَعَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم .
Алқама ва ал-Асвад (ривоят қилдилар): Улар иккови Абдуллаҳнинг олдига кирдилар; у: "Ортингизда (бошқа) кишилар намоз ўқидими?" деди. Улар: "Ҳа" дедилар. Бас у улар иккисининг орасида турди ва бирини ўнг томонига, иккинчисини чап томонига қўйди; кейин биз руку қилдик ва қўлларимизни тиззаларимизга қўйдик; у қўлларимизни урди, кейин икки қўлини бирлаштирди (татбиқ қилди), кейин уларни икки сони орасига қўйди. У намозни ўқиб бўлганида: "Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) шундай қилар эди" деди.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، وَأَبُو كَامِلٍ الْجَحْدَرِيُّ - وَاللَّفْظُ لِقُتَيْبَةَ - قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ أَبِي يَعْفُورٍ، عَنْ مُصْعَبِ بْنِ سَعْدٍ، قَالَ صَلَّيْتُ إِلَى جَنْبِ أَبِي قَالَ وَجَعَلْتُ يَدَىَّ بَيْنَ رُكْبَتَىَّ فَقَالَ لِي أَبِي اضْرِبْ بِكَفَّيْكَ عَلَى رُكْبَتَيْكَ . قَالَ ثُمَّ فَعَلْتُ ذَلِكَ مَرَّةً أُخْرَى فَضَرَبَ يَدَىَّ وَقَالَ إِنَّا نُهِينَا عَنْ هَذَا وَأُمِرْنَا أَنْ نَضْرِبَ بِالأَكُفِّ عَلَى الرُّكَبِ .
Мусъаб ибн Саъд айтди: Мен отамнинг ёнида намоз ўқидим ва икки қўлимни икки тиззам орасига (қўйдим — татбиқ қилдим). Отам менга: "Икки кафтингни икки тиззангга ур" деди. (Мусъаб:) Кейин мен буни яна бир марта қилдим; у қўлларимни урди ва: "Биз бундан қайтарилдик ва бизга кафтлар (ни) тиззаларга уришга буюрилди" деди.
حَدَّثَنَا خَلَفُ بْنُ هِشَامٍ، حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، ح قَالَ وَحَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، كِلاَهُمَا عَنْ أَبِي يَعْفُورٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ إِلَى قَوْلِهِ فَنُهِينَا عَنْهُ . وَلَمْ يَذْكُرَا مَا بَعْدَهُ .
(Юқоридаги равийлар) Абу Яъфур(дан) шу иснод билан — унинг «биз ундан қайтарилдик» (деган) сўзигача (ривоят қилдилар) ва ундан кейингисини зикр қилмадилар.
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ أَبِي خَالِدٍ، عَنِ الزُّبَيْرِ بْنِ عَدِيٍّ، عَنْ مُصْعَبِ بْنِ سَعْدٍ، قَالَ رَكَعْتُ فَقُلْتُ بِيَدَىَّ هَكَذَا - يَعْنِي طَبَّقَ بِهِمَا وَوَضَعَهُمَا بَيْنَ فَخِذَيْهِ - فَقَالَ أَبِي قَدْ كُنَّا نَفْعَلُ هَذَا ثُمَّ أُمِرْنَا بِالرُّكَبِ .
Мусъаб ибн Саъд айтди: Мен руку қилдим ва икки қўлим билан шундай қилдим — яъни икковини бирлаштириб (татбиқ қилиб), икки сони орасига қўйди. Отам: "Биз буни қилар эдик, кейин бизга тиззалар (ни ушлаш)га буюрилди" деди.
حَدَّثَنِي الْحَكَمُ بْنُ مُوسَى، حَدَّثَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ أَبِي خَالِدٍ، عَنِ الزُّبَيْرِ بْنِ عَدِيٍّ، عَنِ مُصْعَبِ بْنِ سَعْدِ بْنِ أَبِي وَقَّاصٍ، قَالَ صَلَّيْتُ إِلَى جَنْبِ أَبِي فَلَمَّا رَكَعْتُ شَبَّكْتُ أَصَابِعِي وَجَعَلْتُهُمَا بَيْنَ رُكْبَتَىَّ فَضَرَبَ يَدَىَّ فَلَمَّا صَلَّى قَالَ قَدْ كُنَّا نَفْعَلُ هَذَا ثُمَّ أُمِرْنَا أَنْ نَرْفَعَ إِلَى الرُّكَبِ .
Мусъаб ибн Саъд ибн Абу Ваққос айтди: Мен отамнинг ёнида намоз ўқидим; руку қилганимда бармоқларимни бир-бирига тўқиб (шоббак қилиб), уларни икки тиззам орасига қўйдим; у қўлларимни урди. У намозни ўқиб бўлганида: "Биз буни қилар эдик, кейин бизга тиззаларга кўтаришга буюрилди" деди.