1-bob

Ikki hayit namozi · 10 ҳадис

2044-ҳадисXalqaro 884

وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، وَعَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، جَمِيعًا عَنْ عَبْدِ الرَّزَّاقِ، - قَالَ ابْنُ رَافِعٍ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، - أَخْبَرَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، أَخْبَرَنِي الْحَسَنُ بْنُ مُسْلِمٍ، عَنْ طَاوُسٍ، عَنِ ابْنِ، عَبَّاسٍ قَالَ شَهِدْتُ صَلاَةَ الْفِطْرِ مَعَ نَبِيِّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَبِي بَكْرٍ وَعُمَرَ وَعُثْمَانَ فَكُلُّهُمْ يُصَلِّيهَا قَبْلَ الْخُطْبَةِ ثُمَّ يَخْطُبُ قَالَ فَنَزَلَ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَأَنِّي أَنْظُرُ إِلَيْهِ حِينَ يُجَلِّسُ الرِّجَالَ بِيَدِهِ ثُمَّ أَقْبَلَ يَشُقُّهُمْ حَتَّى جَاءَ النِّسَاءَ وَمَعَهُ بِلاَلٌ فَقَالَ ‏{‏ يَا أَيُّهَا النَّبِيُّ إِذَا جَاءَكَ الْمُؤْمِنَاتُ يُبَايِعْنَكَ عَلَى أَنْ لاَ يُشْرِكْنَ بِاللَّهِ شَيْئًا‏}‏ فَتَلاَ هَذِهِ الآيَةَ حَتَّى فَرَغَ مِنْهَا ثُمَّ قَالَ حِينَ فَرَغَ مِنْهَا ‏"‏ أَنْتُنَّ عَلَى ذَلِكِ ‏"‏ فَقَالَتِ امْرَأَةٌ وَاحِدَةٌ لَمْ يُجِبْهُ غَيْرُهَا مِنْهُنَّ نَعَمْ يَا نَبِيَّ اللَّهِ لاَ يُدْرَى حِينَئِذٍ مَنْ هِيَ قَالَ ‏"‏ فَتَصَدَّقْنَ ‏"‏ ‏.‏ فَبَسَطَ بِلاَلٌ ثَوْبَهُ ثُمَّ قَالَ هَلُمَّ فِدًى لَكُنَّ أَبِي وَأُمِّي ‏.‏ فَجَعَلْنَ يُلْقِينَ الْفَتَخَ وَالْخَوَاتِمَ فِي ثَوْبِ بِلاَلٍ ‏.‏

Ибн Аббос айтди: Мен фитр (рамазон ҳайити) намозида Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам), Абу Бакр, Умар ва Усмон билан ҳозир бўлдим; уларнинг ҳаммаси уни хутбадан олдин ўқир, кейин хутба қилар эди. (Ибн Аббос:) Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (минбардан) тушди — гўё мен унга ҳозир қараб тургандекман, у қўли билан эркакларни ўтирғизаётган пайтда; кейин юриб, уларни ёриб ўтди, то аёллар олдига келди — у билан Билол (бор эди); бас: «Ё айюҳан-Набию изо жаъакал-муъминату юбойиънака ало ан ла юшрикна биллаҳи шайъан (Эй Набий, мўмина аёллар — Аллаҳга ҳеч нарсани шерик қилмасликка сенга байъат қилиш учун — келса...)» деб мана шу оятни — уни тугатгунча — тиловат қилди; кейин уни тугатганида: «Сизлар шу устидамисизлар (шунга кўнасизларми)?» деди. Бир аёл — улардан ундан бошқаси жавоб бермади — «Ҳа, эй Аллаҳнинг Набийси» деди; ўша пайтда у ким экани билинмайди. У: «Бас садақа қилинг» деди. Бас Билол кийимини ёйди, кейин: «Келтиринглар; отам-онам сизларга фидо бўлсин» деди. Бас улар (оёқ) узукларини ва (қўл) узукларини Билолнинг кийимига ташлай бошлади.

2045-ҳадисXalqaro 884

وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَابْنُ أَبِي عُمَرَ، قَالَ أَبُو بَكْرٍ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ، عُيَيْنَةَ حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، قَالَ سَمِعْتُ عَطَاءً، قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ، يَقُولُ أَشْهَدُ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَصَلَّى قَبْلَ الْخُطْبَةِ - قَالَ - ثُمَّ خَطَبَ فَرَأَى أَنَّهُ لَمْ يُسْمِعِ النِّسَاءَ فَأَتَاهُنَّ فَذَكَّرَهُنَّ وَوَعَظَهُنَّ وَأَمَرَهُنَّ بِالصَّدَقَةِ وَبِلاَلٌ قَائِلٌ بِثَوْبِهِ فَجَعَلَتِ الْمَرْأَةُ تُلْقِي الْخَاتَمَ وَالْخُرْصَ وَالشَّىْءَ ‏.‏ وَحَدَّثَنِيهِ أَبُو الرَّبِيعِ الزَّهْرَانِيُّ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، ح وَحَدَّثَنِي يَعْقُوبُ الدَّوْرَقِيُّ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، كِلاَهُمَا عَنْ أَيُّوبَ، بِهَذَا الإِسْنَادِ نَحْوَهُ ‏.‏

Айюб Атодан айтди: Мен Ибн Аббосни: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га гувоҳлик бераманки, у хутбадан олдин (намоз) ўқиди» деб айтаётган ҳолда эшитдим. Кейин у хутба қилди ва аёлларга (овозини) эшиттирмадим деб кўрди; бас уларнинг олдига келди, уларга (ваъз) эслатма берди, насиҳат қилди ва уларни садақага буюрди — Билол эса кийимини (ёйган ҳолда) тутиб турар эди; бас аёл узук, сирға (хурс) ва (бошқа) нарсани (Билолнинг кийимига) ташлай бошлади.

2046-ҳадисXalqaro 884

وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَابْنُ أَبِي عُمَرَ، قَالَ أَبُو بَكْرٍ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ، عُيَيْنَةَ حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، قَالَ سَمِعْتُ عَطَاءً، قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ، يَقُولُ أَشْهَدُ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَصَلَّى قَبْلَ الْخُطْبَةِ - قَالَ - ثُمَّ خَطَبَ فَرَأَى أَنَّهُ لَمْ يُسْمِعِ النِّسَاءَ فَأَتَاهُنَّ فَذَكَّرَهُنَّ وَوَعَظَهُنَّ وَأَمَرَهُنَّ بِالصَّدَقَةِ وَبِلاَلٌ قَائِلٌ بِثَوْبِهِ فَجَعَلَتِ الْمَرْأَةُ تُلْقِي الْخَاتَمَ وَالْخُرْصَ وَالشَّىْءَ ‏.‏ وَحَدَّثَنِيهِ أَبُو الرَّبِيعِ الزَّهْرَانِيُّ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، ح وَحَدَّثَنِي يَعْقُوبُ الدَّوْرَقِيُّ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، كِلاَهُمَا عَنْ أَيُّوبَ، بِهَذَا الإِسْنَادِ نَحْوَهُ ‏.‏

Айюб Атодан айтди: Мен Ибн Аббосни: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га гувоҳлик бераманки, у хутбадан олдин (намоз) ўқиди» деб айтаётган ҳолда эшитдим. Кейин у хутба қилди ва аёлларга (овозини) эшиттирмадим деб кўрди; бас уларнинг олдига келди, уларга (ваъз) эслатма берди, насиҳат қилди ва уларни садақага буюрди — Билол эса кийимини (ёйган ҳолда) тутиб турар эди; бас аёл узук, сирға (хурс) ва (бошқа) нарсани (Билолнинг кийимига) ташлай бошлади.

2047-ҳадисXalqaro 885

وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، وَمُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، قَالَ ابْنُ رَافِعٍ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، أَخْبَرَنِي عَطَاءٌ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ سَمِعْتُهُ يَقُولُ إِنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَامَ يَوْمَ الْفِطْرِ فَصَلَّى فَبَدَأَ بِالصَّلاَةِ قَبْلَ الْخُطْبَةِ ثُمَّ خَطَبَ النَّاسَ فَلَمَّا فَرَغَ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَزَلَ وَأَتَى النِّسَاءَ فَذَكَّرَهُنَّ وَهُوَ يَتَوَكَّأُ عَلَى يَدِ بِلاَلٍ وَبِلاَلٌ بَاسِطٌ ثَوْبَهُ يُلْقِينَ النِّسَاءُ صَدَقَةً ‏.‏ قُلْتُ لِعَطَاءٍ زَكَاةَ يَوْمِ الْفِطْرِ قَالَ لاَ وَلَكِنْ صَدَقَةً يَتَصَدَّقْنَ بِهَا حِينَئِذٍ تُلْقِي الْمَرْأَةُ فَتَخَهَا وَيُلْقِينَ وَيُلْقِينَ ‏.‏ قُلْتُ لِعَطَاءٍ أَحَقًّا عَلَى الإِمَامِ الآنَ أَنْ يَأْتِيَ النِّسَاءَ حِينَ يَفْرُغُ فَيُذَكِّرَهُنَّ قَالَ إِي لَعَمْرِي إِنَّ ذَلِكَ لَحَقٌّ عَلَيْهِمْ وَمَا لَهُمْ لاَ يَفْعَلُونَ ذَلِكَ

Жобир ибн Абдуллаҳ айтди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) фитр куни турди ва (намоз) ўқиди; хутбадан олдин намоздан бошлади, кейин одамларга хутба қилди. Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (хутбадан) бўшаганида, (минбардан) тушди ва аёллар олдига келди, уларга (ваъз) эслатма берди — у Билолнинг қўлига суянган эди; Билол эса кийимини ёйган, аёллар (унга) садақа ташлаётган эди. (Ибн Журайж:) Мен Атога: «Фитр кунининг закотими?» дедим. У: «Йўқ, балки ўшанда садақа қиладиган бир садақа; аёл ўз (оёқ) узугини ташлар, улар ташлар, улар ташлар эди» деди. Мен Атога: «Ҳозир (ҳам) имом устига — (хутбадан) бўшаганида аёллар олдига бориб, уларга эслатма бериш — ҳақми (лозимми)?» дедим. У: «Ҳа, умримга қасам, албатта бу уларнинг устига ҳақ(важиб)дир; уларга нима бўлибди — буни қилмайдилар?!» деди.

2048-ҳадисXalqaro 885

وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ أَبِي سُلَيْمَانَ، عَنْ عَطَاءٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ شَهِدْتُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الصَّلاَةَ يَوْمَ الْعِيدِ فَبَدَأَ بِالصَّلاَةِ قَبْلَ الْخُطْبَةِ بِغَيْرِ أَذَانٍ وَلاَ إِقَامَةٍ ثُمَّ قَامَ مُتَوَكِّئًا عَلَى بِلاَلٍ فَأَمَرَ بِتَقْوَى اللَّهِ وَحَثَّ عَلَى طَاعَتِهِ وَوَعَظَ النَّاسَ وَذَكَّرَهُمْ ثُمَّ مَضَى حَتَّى أَتَى النِّسَاءَ فَوَعَظَهُنَّ وَذَكَّرَهُنَّ فَقَالَ تَصَدَّقْنَ فَإِنَّ أَكْثَرَكُنَّ حَطَبُ جَهَنَّمَ فَقَامَتْ امْرَأَةٌ مِنْ سِطَةِ النِّسَاءِ سَفْعَاءُ الْخَدَّيْنِ فَقَالَتْ لِمَ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ لِأَنَّكُنَّ تُكْثِرْنَ الشَّكَاةَ وَتَكْفُرْنَ الْعَشِيرَ قَالَ فَجَعَلْنَ يَتَصَدَّقْنَ مِنْ حُلِيِّهِنَّ يُلْقِينَ فِي ثَوْبِ بِلَالٍ مِنْ أَقْرِطَتِهِنَّ وَخَوَاتِمِهِنَّ

Жобир ибн Абдуллаҳ айтди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан ийд куни намозда ҳозир бўлдим; бас у хутбадан олдин — азонсиз ва иқоматсиз — намоздан бошлади; кейин Билолга суянган ҳолда турди ва Аллаҳ тақвосига буюрди, Унга итоатга рағбатлантирди, одамларга насиҳат қилди ва уларга эслатма берди; кейин юриб, аёллар олдига келди ва уларга насиҳат қилди ҳамда эслатма берди ва: «Садақа қилинглар; чунки кўпчилигингиз жаҳаннамнинг ўтини(ёқилғиси)дир» деди. Бас аёлларнинг ўртасидан яноғлари қора тортган бир аёл турди ва: «Нима учун, эй Расулуллаҳ?» деди. У: «Чунки сизлар шикоятни (нолишни) кўпайтирасизлар ва эрингизга (умрдошга) ношукурлик қиласизлар» деди. Бас улар ўз тақинчоқларидан садақа қила бошлади — Билолнинг кийимига сирға ва узукларидан ташлар эдилар.

2049-ҳадисXalqaro 886

وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، أَخْبَرَنِي عَطَاءٌ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، وَعَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ الأَنْصَارِيِّ، قَالاَ لَمْ يَكُنْ يُؤَذَّنُ يَوْمَ الْفِطْرِ وَلاَ يَوْمَ الأَضْحَى ‏.‏ ثُمَّ سَأَلْتُهُ بَعْدَ حِينٍ عَنْ ذَلِكَ فَأَخْبَرَنِي قَالَ أَخْبَرَنِي جَابِرُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الأَنْصَارِيُّ

Ато — Ибн Аббос ва Жобир ибн Абдуллаҳ ал-Ансорийдан (ривоят қилди)ки: Улар: «Фитр куни ҳам, қурбон (Азҳо) куни ҳам азон айтилмас эди» дедилар. Кейин мен ундан бир муддатдан кейин шу ҳақда сўрадим; бас у менга хабар берди ва: «Менга Жобир ибн Абдуллаҳ ал-Ансорий хабар берди» деди.

2050-ҳадисXalqaro 886

وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، أَخْبَرَنِي عَطَاءٌ، أَنَّ ابْنَ عَبَّاسٍ، أَرْسَلَ إِلَى ابْنِ الزُّبَيْرِ أَوَّلَ مَا بُويِعَ لَهُ أَنَّهُ لَمْ يَكُنْ يُؤَذَّنُ لِلصَّلاَةِ يَوْمَ الْفِطْرِ فَلاَ تُؤَذِّنْ لَهَا - قَالَ - فَلَمْ يُؤَذِّنْ لَهَا ابْنُ الزُّبَيْرِ يَوْمَهُ وَأَرْسَلَ إِلَيْهِ مَعَ ذَلِكَ إِنَّمَا الْخُطْبَةُ بَعْدَ الصَّلاَةِ وَإِنَّ ذَلِكَ قَدْ كَانَ يُفْعَلُ - قَالَ - فَصَلَّى ابْنُ الزُّبَيْرِ قَبْلَ الْخُطْبَةِ ‏.‏

Ато (ривоят қилди)ки: Ибн Аббос Ибн аз-Зубайрга — унга биринчи байъат қилинган пайтда — (одам) жўнатди (деб): «Фитр куни намоз учун азон айтилмас эди; бас унга азон айтма» (деди). Бас Ибн аз-Зубайр ўша куни унга азон айтмади; ва шу билан бирга унга: «Хутба фақат намоздан кейин(дир); ва бу шундай қилинар эди» деб (одам) жўнатди. Бас Ибн аз-Зубайр хутбадан олдин (намоз) ўқиди.

2051-ҳадисXalqaro 887

وَحَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، وَحَسَنُ بْنُ الرَّبِيعِ، وَقُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، وَأَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ قَالَ يَحْيَى أَخْبَرَنَا وَقَالَ الآخَرُونَ، حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ سِمَاكٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ، سَمُرَةَ قَالَ صَلَّيْتُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الْعِيدَيْنِ غَيْرَ مَرَّةٍ وَلاَ مَرَّتَيْنِ بِغَيْرِ أَذَانٍ وَلاَ إِقَامَةٍ ‏.‏

Жобир ибн Самура айтди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан икки ийдни — бир марта ҳам, икки марта ҳам эмас (кўп марта) — азонсиз ва иқоматсиз ўқиди м.

2052-ҳадисXalqaro 888

وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدَةُ بْنُ سُلَيْمَانَ، وَأَبُو أُسَامَةَ عَنْ عُبَيْدِ، اللَّهِ عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم وَأَبَا بَكْرٍ وَعُمَرَ كَانُوا يُصَلُّونَ الْعِيدَيْنِ قَبْلَ الْخُطْبَةِ ‏.‏

Ибн Умар (ривоят қилди)ки: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам), Абу Бакр ва Умар икки ийдни хутбадан олдин ўқир эдилар.

2053-ҳадисXalqaro 889

حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَيُّوبَ، وَقُتَيْبَةُ، وَابْنُ، حُجْرٍ قَالُوا حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ جَعْفَرٍ، عَنْ دَاوُدَ بْنِ قَيْسٍ، عَنْ عِيَاضِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَخْرُجُ يَوْمَ الأَضْحَى وَيَوْمَ الْفِطْرِ فَيَبْدَأُ بِالصَّلاَةِ فَإِذَا صَلَّى صَلاَتَهُ وَسَلَّمَ قَامَ فَأَقْبَلَ عَلَى النَّاسِ وَهُمْ جُلُوسٌ فِي مُصَلاَّهُمْ فَإِنْ كَانَ لَهُ حَاجَةٌ بِبَعْثٍ ذَكَرَهُ لِلنَّاسِ أَوْ كَانَتْ لَهُ حَاجَةٌ بِغَيْرِ ذَلِكَ أَمَرَهُمْ بِهَا وَكَانَ يَقُولُ ‏ "‏ تَصَدَّقُوا تَصَدَّقُوا تَصَدَّقُوا ‏"‏ ‏.‏ وَكَانَ أَكْثَرَ مَنْ يَتَصَدَّقُ النِّسَاءُ ثُمَّ يَنْصَرِفُ فَلَمْ يَزَلْ كَذَلِكَ حَتَّى كَانَ مَرْوَانُ بْنُ الْحَكَمِ فَخَرَجْتُ مُخَاصِرًا مَرْوَانَ حَتَّى أَتَيْنَا الْمُصَلَّى فَإِذَا كَثِيرُ بْنُ الصَّلْتِ قَدْ بَنَى مِنْبَرًا مِنْ طِينٍ وَلَبِنٍ فَإِذَا مَرْوَانُ يُنَازِعُنِي يَدَهُ كَأَنَّهُ يَجُرُّنِي نَحْوَ الْمِنْبَرِ وَأَنَا أَجُرُّهُ نَحْوَ الصَّلاَةِ فَلَمَّا رَأَيْتُ ذَلِكَ مِنْهُ قُلْتُ أَيْنَ الاِبْتِدَاءُ بِالصَّلاَةِ فَقَالَ لاَ يَا أَبَا سَعِيدٍ قَدْ تُرِكَ مَا تَعْلَمُ ‏.‏ قُلْتُ كَلاَّ وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ لاَ تَأْتُونَ بِخَيْرٍ مِمَّا أَعْلَمُ ‏.‏ ثَلاَثَ مِرَارٍ ثُمَّ انْصَرَفَ ‏.‏

Абу Саъид ал-Худрий (ривоят қилди)ки: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Азҳо куни ва фитр куни чиқар ва намоздан бошлар эди; намозини ўқиб салом берганида, туриб одамларга юзланар эди — улар ўз намозгоҳларида ўтирган ҳолда. Агар унинг бир қўшин (юбориш) ҳожати бўлса, уни одамларга зикр қилар; ёки шундан бошқа бир ҳожати бўлса, уларга уни буюрар эди. Ва: «Садақа қилинг, садақа қилинг, садақа қилинг» дер эди; ва энг кўп садақа қилувчи аёллар эди; кейин (намозгоҳдан) қайтар эди. Шу ҳолда давом этди, то Марвон ибн ал-Ҳакам (ҳоким бўлган) пайтда. Бас мен Марвон билан қўлтиқлашган (ёнма-ён) ҳолда чиқдим, то намозгоҳга келдик; шу пайт Касир ибн ас-Салт лой ва ғиштдан бир минбар қуриб қўйган экан; шу пайт Марвон мени — гўё минбар томонга тортаётгандек — қўлимни тортди (тортишди), мен эса уни намоз томонга тортар эдим. Мен ундан буни кўрганимда: «Намоздан бошлаш қани?» дедим. У: «Йўқ, эй Абу Саъид; сен билувчи (нарса) тарк этилди» деди. Мен: «Асло! Жоним қўлида бўлган Зотга қасамки, сизлар мен билувчидан яхшироқ (нарса) келтирмайсизлар» дедим — уч марта — кейин (намозгоҳдан) қайтдим.