وَحَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، وَيَحْيَى بْنُ أَيُّوبَ، وَقُتَيْبَةُ، وَابْنُ، حُجْرٍ قَالَ يَحْيَى أَخْبَرَنَا وَقَالَ الآخَرُونَ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ جَعْفَرٍ، عَنْ شَرِيكِ بْنِ أَبِي نَمِرٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّجُمُعَةٍ مِنْ بَابٍ كَانَ نَحْوَ دَارِ الْقَضَاءِ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَائِمٌ يَخْطُبُ فَاسْتَقْبَلَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَائِمًا ثُمَّ قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ هَلَكَتِ الأَمْوَالُ وَانْقَطَعَتِ السُّبُلُ فَادْعُ اللَّهِ يُغِثْنَا . قَالَ فَرَفَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَدَيْهِ ثُمَّ قَالَ " اللَّهُمَّ أَغِثْنَا اللَّهُمَّ أَغِثْنَا اللَّهُمَّ أَغِثْنَا " . قَالَ أَنَسٌ وَلاَ وَاللَّهِ مَا نَرَى فِي السَّمَاءِ مِنْ سَحَابٍ وَلاَ قَزَعَةٍ وَمَا بَيْنَنَا وَبَيْنَ سَلْعٍ مِنْ بَيْتٍ وَلاَ دَارٍ - قَالَ - فَطَلَعَتْ مِنْ وَرَائِهِ سَحَابَةٌ مِثْلُ التُّرْسِ فَلَمَّا تَوَسَّطَتِ السَّمَاءَ انْتَشَرَتْ ثُمَّ أَمْطَرَتْ - قَالَ - فَلاَ وَاللَّهِ مَا رَأَيْنَا الشَّمْسَ سَبْتًا - قَالَ - ثُمَّ دَخَلَ رَجُلٌ مِنْ ذَلِكَ الْبَابِ فِي الْجُمُعَةِ الْمُقْبِلَةِ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَائِمٌ يَخْطُبُ فَاسْتَقْبَلَهُ قَائِمًا فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ هَلَكَتِ الأَمْوَالُ وَانْقَطَعَتِ السُّبُلُ فَادْعُ اللَّهَ يُمْسِكْهَا عَنَّا - قَالَ - فَرَفَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَدَيْهِ ثُمَّ قَالَ " اللَّهُمَّ حَوْلَنَا وَلاَ عَلَيْنَا اللَّهُمَّ عَلَى الآكَامِ وَالظِّرَابِ وَبُطُونِ الأَوْدِيَةِ وَمَنَابِتِ الشَّجَرِ " . فَانْقَلَعَتْ وَخَرَجْنَا نَمْشِي فِي الشَّمْسِ . قَالَ شَرِيكٌ فَسَأَلْتُ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ أَهُوَ الرَّجُلُ الأَوَّلُ قَالَ لاَ أَدْرِي .
Анас ибн Молик (ривоят қилди)ки: Бир киши жума куни Дорул-Қазо томонидаги бир эшикдан (кирди) — Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тикка туриб хутба қилаётган эди; бас Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га тикка турган ҳолда рўпара бўлиб: «Эй Расулуллаҳ, мол-мулклар ҳалок бўлди, йўллар узилди; бас Аллаҳга дуо қил — бизга ёмғир берсин» деди. Бас Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қўлларини кўтарди ва: «Аллаҳумма, ағисно; Аллаҳумма, ағисно; Аллаҳумма, ағисно (Аллаҳим, бизга ёмғир бер)» деди. Анас: «Аллаҳга қасам, биз осмонда булутни ҳам, бир парча булутни ҳам кўрмаганмиз; биз билан Салъ (тоғи) орасида бир уй ҳам, бир ҳовли ҳам йўқ эди» деди. Бас унинг (тоғ) ортидан қалқондек бир булут чиқди; осмон ўртасига етганида, ёйилди, кейин ёмғир ёғди. Аллаҳга қасам, биз шанба (бир ҳафта)ча қуёшни кўрмадик. Кейин кейинги жумада бир киши ўша эшикдан кирди — Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тикка туриб хутба қилаётган эди; бас унга тикка турган ҳолда рўпара бўлиб: «Эй Расулуллаҳ, мол-мулклар ҳалок бўлди, йўллар узилди; бас Аллаҳга дуо қил — уни (ёмғирни) биздан тутсин (тўхтатсин)» деди. Бас Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қўлларини кўтарди ва: «Аллаҳумма, атрофимизда (ёғдир), устимизда эмас; Аллаҳумма, тепаликлар, кичик тоғлар, водий ичлари ва дарахт ўсадиган жойлар устига (ёғдир)» деди. Бас (булут) тарқаб кетди ва биз қуёшда юриб чиқдик. Шарик: Мен Анас ибн Моликдан: «У биринчи кишими?» деб сўрадим. У: «Билмаймман» деди.
وَحَدَّثَنَا دَاوُدُ بْنُ رُشَيْدٍ، حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ بْنُ مُسْلِمٍ، عَنِ الأَوْزَاعِيِّ، حَدَّثَنِي إِسْحَاقُ، بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي طَلْحَةَ عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ أَصَابَتِ النَّاسَ سَنَةٌ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَبَيْنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَخْطُبُ النَّاسَ عَلَى الْمِنْبَرِ يَوْمَ الْجُمُعَةِ إِذْ قَامَ أَعْرَابِيٌّ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ هَلَكَ الْمَالُ وَجَاعَ الْعِيَالُ . وَسَاقَ الْحَدِيثَ بِمَعْنَاهُ . وَفِيهِ قَالَ " اللَّهُمَّ حَوَالَيْنَا وَلاَ عَلَيْنَا " . قَالَ فَمَا يُشِيرُ بِيَدِهِ إِلَى نَاحِيَةٍ إِلاَّ تَفَرَّجَتْ حَتَّى رَأَيْتُ الْمَدِينَةَ فِي مِثْلِ الْجَوْبَةِ وَسَالَ وَادِي قَنَاةَ شَهْرًا . وَلَمْ يَجِئْ أَحَدٌ مِنْ نَاحِيَةٍ إِلاَّ أَخْبَرَ بِجَوْدٍ .
Анас ибн Молик айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) замонида одамларга бир қурғоқчилик йили етди; бас Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) жума куни минбарда одамларга хутба қилаётган эди, шу пайт бир аъробий турди ва: «Эй Расулуллаҳ, мол-мулк ҳалок бўлди, оила оч қолди» деди — ва ҳадисни шу маънода келтирди. Ва унда: «Аллаҳумма, атрофимизда (ёғдир), устимизда эмас» деди. (Анас:) Бас у қўли билан бирор томонга ишора қилмайдики, илла (булут) очилади (тарқайди); то мен Мадинани — гўё бир тешик (ёруғ) ичида — кўргунимча; ва Қанот водийси бир ой оқди; ва бирор томондан ҳеч ким келмайдики, илла мўл (ёғин) ҳақида хабар берар эди.
وَحَدَّثَنِي عَبْدُ الأَعْلَى بْنُ حَمَّادٍ، وَمُحَمَّدُ بْنُ أَبِي بَكْرٍ الْمُقَدَّمِيُّ، قَالاَ حَدَّثَنَا مُعْتَمِرٌ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ، عَنْ ثَابِتٍ الْبُنَانِيِّ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَخْطُبُ يَوْمَ الْجُمُعَةِ فَقَامَ إِلَيْهِ النَّاسُ فَصَاحُوا وَقَالُوا يَا نَبِيَّ اللَّهِ قَحِطَ الْمَطَرُ وَاحْمَرَّ الشَّجَرُ وَهَلَكَتِ الْبَهَائِمُ . وَسَاقَ الْحَدِيثَ وَفِيهِ مِنْ رِوَايَةِ عَبْدِ الأَعْلَى فَتَقَشَّعَتْ عَنِ الْمَدِينَةِ . فَجَعَلَتْ
Анас ибн Молик айтди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) жума куни хутба қилаётган эди; бас одамлар унга турди, қичқирди ва: «Эй Аллаҳнинг Набийси, ёмғир қуриб қолди (қаҳатчилик), дарахтлар қизарди (қуриб), чорвалар ҳалок бўлди» дедилар — ва ҳадисни келтирди; ва унда Абдул-Аъло ривоятидан: «Бас (булут) Мадинадан тарқаб кетди» (дейилди).
وَحَدَّثَنَاهُ أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ الْمُغِيرَةِ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، بِنَحْوِهِ وَزَادَ فَأَلَّفَ اللَّهُ بَيْنَ السَّحَابِ وَمَكَثْنَا حَتَّى رَأَيْتُ الرَّجُلَ الشَّدِيدَ تُهِمُّهُ نَفْسُهُ أَنْ يَأْتِيَ أَهْلَهُ .
Анас (ривоят қилди) — шунга ўхшаш; ва зиёда қилди: «Бас Аллаҳ булутларни (бир-бирига) жамлади; ва биз шу қадар (ёмғир остида) турдикки, мен ҳатто кучли (бақувват) кишини — ўз нафси (хоҳиши) уни аҳлига (уйига) боришни оғирлаштираётган ҳолда — кўрдим (яъни ёмғир туфайли уйга бориши қийин эди)».
وَحَدَّثَنَا هَارُونُ بْنُ سَعِيدٍ الأَيْلِيُّ، حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، حَدَّثَنِي أُسَامَةُ، أَنَّ حَفْصَ بْنَ، عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ حَدَّثَهُ أَنَّهُ، سَمِعَ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ، يَقُولُ جَاءَ أَعْرَابِيٌّ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ الْجُمُعَةِ وَهُوَ عَلَى الْمِنْبَرِ . وَاقْتَصَّ الْحَدِيثَ وَزَادَ فَرَأَيْتُ السَّحَابَ يَتَمَزَّقُ كَأَنَّهُ الْمُلاَءُ حِينَ تُطْوَى .
Анас ибн Молик айтди: Бир аъробий жума куни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келди — у минбарда (турган) эди — ва ҳадисни келтирди; ва зиёда қилди: «Бас мен булутни — гўё ўрилаётган (йиғиб қўйилаётган) мато каби — бўлип кетаётган (тарқашаётган) ҳолда кўрдим».
وَحَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا جَعْفَرُ بْنُ سُلَيْمَانَ، عَنْ ثَابِتٍ الْبُنَانِيِّ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ قَالَ أَنَسٌ أَصَابَنَا وَنَحْنُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَطَرٌ قَالَ فَحَسَرَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ ثَوْبَهُ حَتَّى أَصَابَهُ مِنْ الْمَطَرِ فَقُلْنَا يَا رَسُولَ اللَّهِ لِمَ صَنَعْتَ هَذَا قَالَ لِأَنَّهُ حَدِيثُ عَهْدٍ بِرَبِّهِ تَعَالَى
Анас айтди: Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга эканимизда, бизга ёмғир етди (ёғди). Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўз кийимини (баданидан) очди, то унга ёмғир теккунгача. Биз: «Эй Расулуллаҳ, нима учун шундай қилдинг?» дедик. У: «Чунки у — Робби таоло билан яқин (янги) аҳдда(дир) (яъни янгигина Аллаҳдан келди)» деди.