وَحَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، وَيَحْيَى بْنُ أَيُّوبَ، وَقُتَيْبَةُ، وَابْنُ، حُجْرٍ قَالَ يَحْيَى أَخْبَرَنَا وَقَالَ الآخَرُونَ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ جَعْفَرٍ، عَنْ شَرِيكِ بْنِ أَبِي نَمِرٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّجُمُعَةٍ مِنْ بَابٍ كَانَ نَحْوَ دَارِ الْقَضَاءِ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَائِمٌ يَخْطُبُ فَاسْتَقْبَلَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَائِمًا ثُمَّ قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ هَلَكَتِ الأَمْوَالُ وَانْقَطَعَتِ السُّبُلُ فَادْعُ اللَّهِ يُغِثْنَا . قَالَ فَرَفَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَدَيْهِ ثُمَّ قَالَ " اللَّهُمَّ أَغِثْنَا اللَّهُمَّ أَغِثْنَا اللَّهُمَّ أَغِثْنَا " . قَالَ أَنَسٌ وَلاَ وَاللَّهِ مَا نَرَى فِي السَّمَاءِ مِنْ سَحَابٍ وَلاَ قَزَعَةٍ وَمَا بَيْنَنَا وَبَيْنَ سَلْعٍ مِنْ بَيْتٍ وَلاَ دَارٍ - قَالَ - فَطَلَعَتْ مِنْ وَرَائِهِ سَحَابَةٌ مِثْلُ التُّرْسِ فَلَمَّا تَوَسَّطَتِ السَّمَاءَ انْتَشَرَتْ ثُمَّ أَمْطَرَتْ - قَالَ - فَلاَ وَاللَّهِ مَا رَأَيْنَا الشَّمْسَ سَبْتًا - قَالَ - ثُمَّ دَخَلَ رَجُلٌ مِنْ ذَلِكَ الْبَابِ فِي الْجُمُعَةِ الْمُقْبِلَةِ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَائِمٌ يَخْطُبُ فَاسْتَقْبَلَهُ قَائِمًا فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ هَلَكَتِ الأَمْوَالُ وَانْقَطَعَتِ السُّبُلُ فَادْعُ اللَّهَ يُمْسِكْهَا عَنَّا - قَالَ - فَرَفَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَدَيْهِ ثُمَّ قَالَ " اللَّهُمَّ حَوْلَنَا وَلاَ عَلَيْنَا اللَّهُمَّ عَلَى الآكَامِ وَالظِّرَابِ وَبُطُونِ الأَوْدِيَةِ وَمَنَابِتِ الشَّجَرِ " . فَانْقَلَعَتْ وَخَرَجْنَا نَمْشِي فِي الشَّمْسِ . قَالَ شَرِيكٌ فَسَأَلْتُ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ أَهُوَ الرَّجُلُ الأَوَّلُ قَالَ لاَ أَدْرِي .
Анас ибн Молик (ривоят қилди)ки: Бир киши жума куни Дорул-Қазо томонидаги бир эшикдан (кирди) — Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тикка туриб хутба қилаётган эди; бас Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га тикка турган ҳолда рўпара бўлиб: «Эй Расулуллаҳ, мол-мулклар ҳалок бўлди, йўллар узилди; бас Аллаҳга дуо қил — бизга ёмғир берсин» деди. Бас Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қўлларини кўтарди ва: «Аллаҳумма, ағисно; Аллаҳумма, ағисно; Аллаҳумма, ағисно (Аллаҳим, бизга ёмғир бер)» деди. Анас: «Аллаҳга қасам, биз осмонда булутни ҳам, бир парча булутни ҳам кўрмаганмиз; биз билан Салъ (тоғи) орасида бир уй ҳам, бир ҳовли ҳам йўқ эди» деди. Бас унинг (тоғ) ортидан қалқондек бир булут чиқди; осмон ўртасига етганида, ёйилди, кейин ёмғир ёғди. Аллаҳга қасам, биз шанба (бир ҳафта)ча қуёшни кўрмадик. Кейин кейинги жумада бир киши ўша эшикдан кирди — Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тикка туриб хутба қилаётган эди; бас унга тикка турган ҳолда рўпара бўлиб: «Эй Расулуллаҳ, мол-мулклар ҳалок бўлди, йўллар узилди; бас Аллаҳга дуо қил — уни (ёмғирни) биздан тутсин (тўхтатсин)» деди. Бас Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қўлларини кўтарди ва: «Аллаҳумма, атрофимизда (ёғдир), устимизда эмас; Аллаҳумма, тепаликлар, кичик тоғлар, водий ичлари ва дарахт ўсадиган жойлар устига (ёғдир)» деди. Бас (булут) тарқаб кетди ва биз қуёшда юриб чиқдик. Шарик: Мен Анас ибн Моликдан: «У биринчи кишими?» деб сўрадим. У: «Билмаймман» деди.