أَخْبَرَنَا مَحْمُودُ بْنُ خَالِدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ بْنُ مُسْلِمٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا أَبُو عَمْرٍو الأَوْزَاعِيُّ، عَنْ إِسْحَاقَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ أَصَابَ النَّاسُ سَنَةٌ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَبَيْنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَخْطُبُ عَلَى الْمِنْبَرِ يَوْمَ الْجُمُعَةِ فَقَامَ أَعْرَابِيٌّ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ هَلَكَ الْمَالُ وَجَاعَ الْعِيَالُ فَادْعُ اللَّهَ لَنَا . فَرَفَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَدَيْهِ وَمَا نَرَى فِي السَّمَاءِ قَزَعَةً وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ مَا وَضَعَهَا حَتَّى ثَارَ سَحَابٌ أَمْثَالُ الْجِبَالِ ثُمَّ لَمْ يَنْزِلْ عَنْ مِنْبَرِهِ حَتَّى رَأَيْتُ الْمَطَرَ يَتَحَادَرُ عَلَى لِحْيَتِهِ فَمُطِرْنَا يَوْمَنَا ذَلِكَ وَمِنَ الْغَدِ وَالَّذِي يَلِيهِ حَتَّى الْجُمُعَةِ الأُخْرَى فَقَامَ ذَلِكَ الأَعْرَابِيُّ أَوْ قَالَ غَيْرَهُ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ تَهَدَّمَ الْبِنَاءُ وَغَرِقَ الْمَالُ فَادْعُ اللَّهَ لَنَا . فَرَفَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَدَيْهِ فَقَالَ " اللَّهُمَّ حَوَالَيْنَا وَلاَ عَلَيْنَا " . فَمَا يُشِيرُ بِيَدِهِ إِلَى نَاحِيَةٍ مِنَ السَّحَابِ إِلاَّ انْفَرَجَتْ حَتَّى صَارَتِ الْمَدِينَةُ مِثْلَ الْجَوْبَةِ وَسَالَ الْوَادِي وَلَمْ يَجِئْ أَحَدٌ مِنْ نَاحِيَةٍ إِلاَّ أَخْبَرَ بِالْجَوْدِ .
Бизга Маҳмуд ибн Холид хабар берди, у деди: бизга ал-Валид ибн Муслим ривоят қилди, у деди: бизга Абу Амр ал-Авзоий, Ишоқ ибн Абдуллаҳдан, у Анас ибн Моликдан хабар берди, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) замонида одамларга қурғоқчилик (йили) келди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) жума куни минбарда хутба ўқиётган эдилар, бир аъробий ўрнидан туриб: «Ё Расулуллаҳ, мол-мулк ҳалок бўлди, бола-чақа оч қолди, биз учун Аллаҳга дуо қилинг,» деди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қўлларини кўтардилар, биз эса осмонда бир парча булут ҳам кўрмас эдик. Жоним қўлида бўлган Зот (Аллаҳ)га қасамки, у қўлларини туширмаслариданоқ тоғлардек булутлар кўтарилди, сўнг у минбаридан тушмаслариданоқ мен соқолларидан ёмғир томаётганини кўрдим. Бизга ўша кунимиз, эртаси ва ундан кейинги кун, ҳатто кейинги жумагача ёмғир ёғди. Шунда ўша аъробий — ёки бошқаси (турди) деб айтди — ўрнидан туриб: «Ё Расулуллаҳ, бинолар бузилди, мол-мулк (сувга) чўкди, биз учун Аллаҳга дуо қилинг,» деди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қўлларини кўтариб: «Эй Аллаҳ, атрофимизга (ёғдир), устимизга эмас,» дедилар. У қўллари билан булутнинг қайси томонига ишора қилсалар, ўша (булут) очилиб кетарди, охири Мадина (очиқ) чуқурчага ўхшаб қолди ва водий сувга тўлиб оқди. Қайси томондан келган бўлмасин, ҳар ким қаттиқ ёмғир ёғгани ҳақида хабар берди.