أَخْبَرَنَا كَثِيرُ بْنُ عُبَيْدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ حَرْبٍ، عَنِ الزُّبَيْدِيِّ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ، قَالَ قَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِلَى الصَّلاَةِ وَقُمْنَا مَعَهُ فَقَالَ أَعْرَابِيٌّ وَهُوَ فِي الصَّلاَةِ اللَّهُمَّ ارْحَمْنِي وَمُحَمَّدًا وَلاَ تَرْحَمْ مَعَنَا أَحَدًا . فَلَمَّا سَلَّمَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ لِلأَعْرَابِيِّ " لَقَدْ تَحَجَّرْتَ وَاسِعًا " . يُرِيدُ رَحْمَةَ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ .
Бизга Касир ибн Убайд хабар бериб, деди: бизга Муҳаммад ибн Ҳарб ривоят қилди, у аз-Зубайдийдан, у аз-Зуҳрийдан, у Абу Саламадан (ривоят қилдики), Абу Ҳурайра деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намозга турдилар, биз ҳам у билан турдик. Бир аъробий намозда туриб: «Эй Аллаҳ, менга ва Муҳаммадга раҳм қил, биз билан бирга бошқа ҳеч кимга раҳм қилма,» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) салом берганларидан кейин аъробийга: «Сен кенг (раҳмат)ни торайтириб қўйдинг,» дедилар» — Аллаҳ азза ва жалланинг раҳматини назарда тутиб (айтдилар).
أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الزُّهْرِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ أَحْفَظُهُ مِنَ الزُّهْرِيِّ قَالَ أَخْبَرَنِي سَعِيدٌ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ أَعْرَابِيًّا، دَخَلَ الْمَسْجِدَ فَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ ثُمَّ قَالَ اللَّهُمَّ ارْحَمْنِي وَمُحَمَّدًا وَلاَ تَرْحَمْ مَعَنَا أَحَدًا . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لَقَدْ تَحَجَّرْتَ وَاسِعًا " .
Бизга Абдуллаҳ ибн Муҳаммад ибн Абдурраҳмон аз-Зуҳрий хабар бериб, деди: бизга Суфён ривоят қилди, у: «Буни аз-Зуҳрийдан ёдлаб олганман,» деди: менга Саид хабар берди, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), бир аъробий масжидга кириб, икки ракат намоз ўқиди, сўнгра: «Эй Аллаҳ, менга ва Муҳаммадга раҳм қил, биз билан бирга бошқа ҳеч кимга раҳм қилма,» деди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сен кенг (раҳмат)ни торайтириб қўйдинг,» дедилар.
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يُوسُفَ، قَالَ حَدَّثَنَا الأَوْزَاعِيُّ، قَالَ حَدَّثَنِي يَحْيَى بْنُ أَبِي كَثِيرٍ، عَنْ هِلاَلِ بْنِ أَبِي مَيْمُونَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي عَطَاءُ بْنُ يَسَارٍ، عَنْ مُعَاوِيَةَ بْنِ الْحَكَمِ السُّلَمِيِّ، قَالَ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّا حَدِيثُ عَهْدٍ بِجَاهِلِيَّةٍ فَجَاءَ اللَّهُ بِالإِسْلاَمِ وَإِنَّ رِجَالاً مِنَّا يَتَطَيَّرُونَ . قَالَ " ذَاكَ شَىْءٌ يَجِدُونَهُ فِي صُدُورِهِمْ فَلاَ يَصُدَّنَّهُمْ " . وَرِجَالٌ مِنَّا يَأْتُونَ الْكُهَّانَ . قَالَ " فَلاَ تَأْتُوهُمْ " . قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ وَرِجَالٌ مِنَّا يَخُطُّونَ . قَالَ " كَانَ نَبِيٌّ مِنَ الأَنْبِيَاءِ يَخُطُّ فَمَنْ وَافَقَ خَطُّهُ فَذَاكَ " . قَالَ وَبَيْنَا أَنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي الصَّلاَةِ إِذْ عَطَسَ رَجُلٌ مِنَ الْقَوْمِ فَقُلْتُ يَرْحَمُكَ اللَّهُ فَحَدَّقَنِي الْقَوْمُ بِأَبْصَارِهِمْ فَقُلْتُ وَاثُكْلَ أُمِّيَاهُ مَا لَكُمْ تَنْظُرُونَ إِلَىَّ قَالَ فَضَرَبَ الْقَوْمُ بِأَيْدِيهِمْ عَلَى أَفْخَاذِهِمْ فَلَمَّا رَأَيْتُهُمْ يُسَكِّتُونِي لَكِنِّي سَكَتُّ فَلَمَّا انْصَرَفَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم دَعَانِي بِأَبِي وَأُمِّي هُوَ مَا ضَرَبَنِي وَلاَ كَهَرَنِي وَلاَ سَبَّنِي مَا رَأَيْتُ مُعَلِّمًا قَبْلَهُ وَلاَ بَعْدَهُ أَحْسَنَ تَعْلِيمًا مِنْهُ قَالَ " إِنَّ صَلاَتَنَا هَذِهِ لاَ يَصْلُحُ فِيهَا شَىْءٌ مِنْ كَلاَمِ النَّاسِ إِنَّمَا هُوَ التَّسْبِيحُ وَالتَّكْبِيرُ وَتِلاَوَةُ الْقُرْآنِ " . قَالَ ثُمَّ اطَّلَعْتُ إِلَى غُنَيْمَةٍ لِي تَرْعَاهَا جَارِيَةٌ لِي فِي قِبَلِ أُحُدٍ وَالْجَوَّانِيَّةِ وَإِنِّي اطَّلَعْتُ فَوَجَدْتُ الذِّئْبَ قَدْ ذَهَبَ مِنْهَا بِشَاةٍ وَأَنَا رَجُلٌ مِنْ بَنِي آدَمَ آسَفُ كَمَا يَأْسَفُونَ فَصَكَكْتُهَا صَكَّةً ثُمَّ انْصَرَفْتُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَخْبَرْتُهُ فَعَظَّمَ ذَلِكَ عَلَىَّ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَفَلاَ أَعْتِقُهَا قَالَ " ادْعُهَا " . فَقَالَ لَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَيْنَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ " . قَالَتْ فِي السَّمَاءِ . قَالَ " فَمَنْ أَنَا " . قَالَتْ أَنْتَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . قَالَ " إِنَّهَا مُؤْمِنَةٌ فَاعْتِقْهَا " .
Бизга Ишоқ ибн Мансур хабар бериб, деди: бизга Муҳаммад ибн Юсуф ривоят қилди, у деди: бизга ал-Авзоий ривоят қилди, у деди: менга Яҳё ибн Абу Касир ривоят қилди, у Ҳилол ибн Абу Маймунадан (ривоят қилдики), у деди: менга Ато ибн Ясор ривоят қилди, у Муовия ибн ал-Ҳакам ас-Суламийдан (ривоят қилдики), у деди: «Мен: «Эй Расулуллаҳ, биз яқиндагина жоҳилиятда эдик, сўнг Аллаҳ Исломни келтирди. Биздан баъзи кишилар фол очишади (қуш учириб ёмонликка йўйишади),» дедим. У: «Бу уларнинг кўнгилларида топадиган нарсасидир, у уларни (ишларидан) қайтармасин,» дедилар. «Биздан баъзи кишилар коҳинлар (фолбинлар)нинг олдига боришади,» дедим. У: «Уларнинг олдига борманглар,» дедилар. Мен: «Эй Расулуллаҳ, биздан баъзи кишилар чизиқ тортишади (фол очиб),» дедим. У: «Пайғамбарлардан бир пайғамбар чизиқ тортар эди; кимнинг чизиғи уникига мос келса, мана шу (тўғри келади),» дедилар.» У деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан намозда турганимда, қавмдан бир киши акса урди ва мен: «Ярҳамукаллаҳ (Аллаҳ сенга раҳм қилсин),» дедим. Шунда қавм менга кўзлари билан тикилиб қарашди. Мен: «Вой онамнинг жудолиги, сизларга нима бўлди, менга (нега) қараяпсизлар?» дедим. Шунда қавм қўллари билан сонларига уришди. Уларнинг мени жим қилдирмоқчи бўлаётганини кўргач, мен жим бўлдим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (намоздан) чиққач, мени чақирдилар — отам ва онам унга фидо бўлсин — у мени урмади, дўқ қилмади, сўкмади ҳам. Мен ундан олдин ҳам, кейин ҳам ундан кўра яхшироқ ўргатадиган муаллимни кўрмаганман. У: «Албатта бу намозимизда одамларнинг гапидан бирон нарса тўғри келмайди, у фақат тасбеҳ, такбир ва Қуръан тиловатидир,» дедилар.» У деди: «Сўнгра мен Уҳуд ва ал-Жаввонийя томонида чўрим боқиб юрган кичик бир қўй тўпламимга қарадим. Қарадим-у, бўрини бир қўйни олиб кетганини кўрдим. Мен ҳам Одам болаларидан бир кишиман, улар ачинган каби мен ҳам ачиндим, шу сабабли (чўрини) бир тарсаки урдим. Сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига қайтиб, унга (бўлган воқеани) хабар бердим. У буни менинг (зиммам)га оғир (гуноҳ) деб (билди). Мен: «Эй Расулуллаҳ, уни озод қилайми?» дедим. У: «Уни чақир,» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Аллаҳ азза ва жалла қаерда?» дедилар. У: «Осмонда,» деди. У: «Мен кимман?» дедилар. У: «Сиз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)сиз,» деди. У: «Албатта у мўминадир, уни озод қил,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ أَبِي خَالِدٍ، قَالَ حَدَّثَنِي الْحَارِثُ بْنُ شُبَيْلٍ، عَنْ أَبِي عَمْرٍو الشَّيْبَانِيِّ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَرْقَمَ، قَالَ كَانَ الرَّجُلُ يُكَلِّمُ صَاحِبَهُ فِي الصَّلاَةِ بِالْحَاجَةِ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَتَّى نَزَلَتْ هَذِهِ الآيَةُ { حَافِظُوا عَلَى الصَّلَوَاتِ وَالصَّلاَةِ الْوُسْطَى وَقُومُوا لِلَّهِ قَانِتِينَ } فَأُمِرْنَا بِالسُّكُوتِ .
Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар бериб, деди: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, у деди: бизга Исмоил ибн Абу Холид ривоят қилди, у деди: менга ал-Ҳорис ибн Шубайл ривоят қилди, у Абу Амр аш-Шайбонийдан, у Зайд ибн Арқамдан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) замонида киши намозда ҳожати тўғрисида ўз ҳамроҳи билан гаплашар эди, токи: «Намозларни ва ўрта намозни сақланглар ҳамда Аллаҳга итоатли ҳолда туринглар,» (деган) бу оят нозил бўлди (Бақара сураси, 238). Шундан кейин биз жим туришга буюрилдик.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي غَنِيَّةَ، - وَاسْمُهُ يَحْيَى بْنُ عَبْدِ الْمَلِكِ - وَالْقَاسِمُ بْنُ يَزِيدَ الْجَرْمِيُّ عَنْ سُفْيَانَ، عَنِ الزُّبَيْرِ بْنِ عَدِيٍّ، عَنْ كُلْثُومٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ، - وَهَذَا حَدِيثُ الْقَاسِمِ - قَالَ كُنْتُ آتِي النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ يُصَلِّي فَأُسَلِّمُ عَلَيْهِ فَيَرُدُّ عَلَىَّ فَأَتَيْتُهُ فَسَلَّمْتُ عَلَيْهِ وَهُوَ يُصَلِّي فَلَمْ يَرُدَّ عَلَىَّ فَلَمَّا سَلَّمَ أَشَارَ إِلَى الْقَوْمِ فَقَالَ " إِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ - يَعْنِي - أَحْدَثَ فِي الصَّلاَةِ أَنْ لاَ تَكَلَّمُوا إِلاَّ بِذِكْرِ اللَّهِ وَمَا يَنْبَغِي لَكُمْ وَأَنْ تَقُومُوا لِلَّهِ قَانِتِينَ " .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Аммор хабар бериб, деди: бизга Ибн Абу Ғанийя — унинг исми Яҳё ибн Абдулмалик — ва ал-Қосим ибн Язид ал-Жармий ривоят қилди, у Суфёндан, у аз-Зубайр ибн Адийдан, у Кулсумдан, у Абдуллаҳ ибн Масъуддан — бу ал-Қосимнинг ҳадисидир — (ривоят қилдики), у деди: «Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келар эдим, у намоз ўқиётган бўлар, мен унга салом берардим, у эса менга (аликни) қайтарарди. (Бир кун) унинг олдига келиб, салом бердим, у намоз ўқиётган эди, лекин менга (аликни) қайтармади. Салом берганидан (намоздан чиққанидан) сўнг қавмга ишора қилиб: «Албатта Аллаҳ азза ва жалла — яъни — намозда шуни пайдо қилдики, Аллаҳнинг зикри ва сизларга лойиқ бўлган нарсадан бошқа нарса билан гаплашманглар ва Аллаҳга итоатли ҳолда туринглар,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ حُرَيْثٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَاصِمٍ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ، عَنِ ابْنِ مَسْعُودٍ، قَالَ كُنَّا نُسَلِّمُ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَيَرُدُّ عَلَيْنَا السَّلاَمَ حَتَّى قَدِمْنَا مِنْ أَرْضِ الْحَبَشَةِ فَسَلَّمْتُ عَلَيْهِ فَلَمْ يَرُدَّ عَلَىَّ فَأَخَذَنِي مَا قَرُبَ وَمَا بَعُدَ فَجَلَسْتُ حَتَّى إِذَا قَضَى الصَّلاَةَ قَالَ " إِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ يُحْدِثُ مِنْ أَمْرِهِ مَا يَشَاءُ وَإِنَّهُ قَدْ أَحْدَثَ مِنْ أَمْرِهِ أَنْ لاَ يُتَكَلَّمَ فِي الصَّلاَةِ " .
Бизга ал-Ҳусайн ибн Ҳурайс хабар бериб, деди: бизга Суфён ривоят қилди, у Осимдан, у Абу Воилдан, у Ибн Масъуддан (ривоят қилдики), у деди: «Биз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га салом берар эдик, у эса бизга саломни қайтарарди, токи Ҳабаша (Эфиопия) еридан келгунча. (Келганимда) мен унга салом бердим, у эса менга (аликни) қайтармади. Шунда мени қаттиқ ташвиш босди. Мен ўтирдим; у намозни ўқиб бўлгач: «Албатта Аллаҳ азза ва жалла Ўз ишидан хоҳлаган нарсасини (янгидан) қарор қилади ва У Ўз ишидан намозда гаплашилмаслигини қарор қилди,» дедилар.»