أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي غَنِيَّةَ، - وَاسْمُهُ يَحْيَى بْنُ عَبْدِ الْمَلِكِ - وَالْقَاسِمُ بْنُ يَزِيدَ الْجَرْمِيُّ عَنْ سُفْيَانَ، عَنِ الزُّبَيْرِ بْنِ عَدِيٍّ، عَنْ كُلْثُومٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ، - وَهَذَا حَدِيثُ الْقَاسِمِ - قَالَ كُنْتُ آتِي النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ يُصَلِّي فَأُسَلِّمُ عَلَيْهِ فَيَرُدُّ عَلَىَّ فَأَتَيْتُهُ فَسَلَّمْتُ عَلَيْهِ وَهُوَ يُصَلِّي فَلَمْ يَرُدَّ عَلَىَّ فَلَمَّا سَلَّمَ أَشَارَ إِلَى الْقَوْمِ فَقَالَ " إِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ - يَعْنِي - أَحْدَثَ فِي الصَّلاَةِ أَنْ لاَ تَكَلَّمُوا إِلاَّ بِذِكْرِ اللَّهِ وَمَا يَنْبَغِي لَكُمْ وَأَنْ تَقُومُوا لِلَّهِ قَانِتِينَ " .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Аммор хабар бериб, деди: бизга Ибн Абу Ғанийя — унинг исми Яҳё ибн Абдулмалик — ва ал-Қосим ибн Язид ал-Жармий ривоят қилди, у Суфёндан, у аз-Зубайр ибн Адийдан, у Кулсумдан, у Абдуллаҳ ибн Масъуддан — бу ал-Қосимнинг ҳадисидир — (ривоят қилдики), у деди: «Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келар эдим, у намоз ўқиётган бўлар, мен унга салом берардим, у эса менга (аликни) қайтарарди. (Бир кун) унинг олдига келиб, салом бердим, у намоз ўқиётган эди, лекин менга (аликни) қайтармади. Салом берганидан (намоздан чиққанидан) сўнг қавмга ишора қилиб: «Албатта Аллаҳ азза ва жалла — яъни — намозда шуни пайдо қилдики, Аллаҳнинг зикри ва сизларга лойиқ бўлган нарсадан бошқа нарса билан гаплашманглар ва Аллаҳга итоатли ҳолда туринглар,» дедилар.»