Катта ёшлини эмизиш

Nikoh kitobi · 7 ҳадис

باب رَضَاعِ الْكَبِيرِ ‏.‏

أَخْبَرَنَا يُونُسُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي مَخْرَمَةُ بْنُ بُكَيْرٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ سَمِعْتُ حُمَيْدَ بْنَ نَافِعٍ، يَقُولُ سَمِعْتُ زَيْنَبَ بِنْتَ أَبِي سَلَمَةَ، تَقُولُ سَمِعْتُ عَائِشَةَ، زَوْجَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم تَقُولُ جَاءَتْ سَهْلَةُ بِنْتُ سُهَيْلٍ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي لأَرَى فِي وَجْهِ أَبِي حُذَيْفَةَ مِنْ دُخُولِ سَالِمٍ عَلَىَّ ‏.‏ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ أَرْضِعِيهِ ‏"‏ ‏.‏ قُلْتُ إِنَّهُ لَذُو لِحْيَةٍ ‏.‏ فَقَالَ ‏"‏ أَرْضِعِيهِ يَذْهَبْ مَا فِي وَجْهِ أَبِي حُذَيْفَةَ ‏"‏ ‏.‏ قَالَتْ وَاللَّهِ مَا عَرَفْتُهُ فِي وَجْهِ أَبِي حُذَيْفَةَ بَعْدُ ‏.‏

Бизга Юнус ибн Абдулаъло хабар берди, у деди: бизга Ибн Ваҳб ривоят қилди, у деди: менга Махрама ибн Букайр, отасидан хабар берди. У деди: мен Ҳумайд ибн Нофеънинг шундай деяётганини эшитдим: мен Зайнаб бинти Абу Саламанинг шундай деяётганини эшитдим: мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг завжаси Ойша (розияллаҳу анҳо)нинг шундай деяётганини эшитдим: Саҳла бинти Суҳайл Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларига келиб: «Ё Расулуллаҳ, Салимнинг менинг ҳузуримга киришидан Абу Ҳузайфанинг юзида (норозилик) кўраяпман,» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Уни эмиз,» дедилар. У: «Ахир унинг соқоли бор-ку,» деди. Шунда у: «Уни эмиз, Абу Ҳузайфанинг юзидаги (норозилик) кетади,» дедилар. У деди: Аллаҳга қасамки, шундан кейин Абу Ҳузайфанинг юзида уни (норозиликни) кўрмадим.

أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ سَمِعْنَاهُ مِنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، - وَهُوَ ابْنُ الْقَاسِمِ - عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ جَاءَتْ سَهْلَةُ بِنْتُ سُهَيْلٍ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ إِنِّي أَرَى فِي وَجْهِ أَبِي حُذَيْفَةَ مِنْ دُخُولِ سَالِمٍ عَلَىَّ ‏.‏ قَالَ ‏"‏ فَأَرْضِعِيهِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَتْ وَكَيْفَ أُرْضِعُهُ وَهُوَ رَجُلٌ كَبِيرٌ فَقَالَ ‏"‏ أَلَسْتُ أَعْلَمُ أَنَّهُ رَجُلٌ كَبِيرٌ ‏"‏ ‏.‏ ثُمَّ جَاءَتْ بَعْدُ فَقَالَتْ وَالَّذِي بَعَثَكَ بِالْحَقِّ نَبِيًّا مَا رَأَيْتُ فِي وَجْهِ أَبِي حُذَيْفَةَ بَعْدُ شَيْئًا أَكْرَهُ ‏.‏

Бизга Абдуллаҳ ибн Муҳаммад ибн Абдурраҳмон хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у деди: биз уни Абдурраҳмондан — у Ибн ал-Қосим — эшитдик, у отасидан, у Ойша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилди). У деди: Саҳла бинти Суҳайл Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларига келиб: «Салимнинг менинг ҳузуримга киришидан Абу Ҳузайфанинг юзида (норозилик) кўраяпман,» деди. У: «Бас, уни эмиз,» дедилар. У: «Уни қандай эмизай, у катта одам-ку?» деди. Шунда у: «У катта одамлигини билмайманми?» дедилар. Сўнг у шундан кейин келиб: «Сени ҳақ билан Набий қилиб юборган Зот билан қасамки, шундан кейин Абу Ҳузайфанинг юзида ўзим ёмон кўрадиган бирор нарсани кўрмадим,» деди.

أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ يَحْيَى بْنِ الْوَزِيرِ، قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي سُلَيْمَانُ، عَنْ يَحْيَى، وَرَبِيعَةَ، عَنِ الْقَاسِمِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ أَمَرَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم امْرَأَةَ أَبِي حُذَيْفَةَ أَنْ تُرْضِعَ سَالِمًا مَوْلَى أَبِي حُذَيْفَةَ حَتَّى تَذْهَبَ غَيْرَةُ أَبِي حُذَيْفَةَ فَأَرْضَعَتْهُ وَهُوَ رَجُلٌ ‏.‏ قَالَ رَبِيعَةُ فَكَانَتْ رُخْصَةً لِسَالِمٍ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Яҳё ибн ал-Вазир хабар берди, у деди: мен Ибн Ваҳбдан эшитдим, у деди: менга Сулаймон, Яҳё ва Робеадан, у ал-Қосимдан, у Ойша (розияллаҳу анҳо)дан хабар берди. У деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Абу Ҳузайфанинг аёлига, Абу Ҳузайфанинг рашки кетиши учун Абу Ҳузайфанинг озод қилинган қули Салимни эмизишни буюрдилар. Шунда у — катта одам бўлса-да — уни эмизди. Робеа деди: Бу Салимга (хос) рухсат эди.

أَخْبَرَنَا حُمَيْدُ بْنُ مَسْعَدَةَ، عَنْ سُفْيَانَ، - وَهُوَ ابْنُ حَبِيبٍ - عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، عَنِ الْقَاسِمِ بْنِ مُحَمَّدٍ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ جَاءَتْ سَهْلَةُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ سَالِمًا يَدْخُلُ عَلَيْنَا وَقَدْ عَقَلَ مَا يَعْقِلُ الرِّجَالُ وَعَلِمَ مَا يَعْلَمُ الرِّجَالُ ‏.‏ قَالَ ‏ "‏ أَرْضِعِيهِ تَحْرُمِي عَلَيْهِ بِذَلِكَ ‏"‏ ‏.‏ فَمَكَثْتُ حَوْلاً لاَ أُحَدِّثُ بِهِ وَلَقِيتُ الْقَاسِمَ فَقَالَ حَدِّثْ بِهِ وَلاَ تَهَابُهُ ‏.‏

Бизга Ҳумайд ибн Масъада, Суфёндан — у Ибн Ҳабиб — у Ибн Журайждан, у Ибн Абу Мулайкадан, у ал-Қосим ибн Муҳаммаддан, у Ойша (розияллаҳу анҳо)дан хабар берди. У деди: Саҳла Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларига келиб: «Ё Расулуллаҳ, Салим бизнинг ҳузуримизга киради, ҳолбуки у эркаклар тушунадиган нарсани тушунадиган, эркаклар биладиган нарсани биладиган (ёшга етган)-ку,» деди. У: «Уни эмиз, шу билан унга ҳаром бўласан,» дедилар. (Ибн Абу Мулайка деди:) Мен бир йил бу (ҳадис)ни ҳеч кимга айтмай юрдим. Сўнг ал-Қосимни учратдим, у: «Уни ривоят қил ва ундан чўчима,» деди.

أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، عَنْ عَبْدِ الْوَهَّابِ، قَالَ أَنْبَأَنَا أَيُّوبُ، عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، عَنِ الْقَاسِمِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ سَالِمًا، مَوْلَى أَبِي حُذَيْفَةَ كَانَ مَعَ أَبِي حُذَيْفَةَ وَأَهْلِهِ فِي بَيْتِهِمْ فَأَتَتْ بِنْتُ سُهَيْلٍ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ إِنَّ سَالِمًا قَدْ بَلَغَ مَا يَبْلُغُ الرِّجَالُ وَعَقَلَ مَا عَقَلُوهُ وَإِنَّهُ يَدْخُلُ عَلَيْنَا وَإِنِّي أَظُنُّ فِي نَفْسِ أَبِي حُذَيْفَةَ مِنْ ذَلِكَ شَيْئًا ‏.‏ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ أَرْضِعِيهِ تَحْرُمِي عَلَيْهِ ‏"‏ ‏.‏ فَأَرْضَعْتُهُ فَذَهَبَ الَّذِي فِي نَفْسِ أَبِي حُذَيْفَةَ فَرَجَعْتُ إِلَيْهِ فَقُلْتُ إِنِّي قَدْ أَرْضَعْتُهُ فَذَهَبَ الَّذِي فِي نَفْسِ أَبِي حُذَيْفَةَ ‏.‏

Бизга Амр ибн Али, Абдулваҳҳобдан хабар берди, у деди: бизга Айюб, Ибн Абу Мулайкадан, у ал-Қосимдан, у Ойша (розияллаҳу анҳо)дан хабар бердики, Абу Ҳузайфанинг озод қилинган қули Салим Абу Ҳузайфа ва унинг оиласи билан уларнинг уйида эди. Шунда Суҳайлнинг қизи Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларига келиб: «Салим эркаклар етадиган (ёшга) етди ва улар тушунадиган нарсани тушунди, у эса бизнинг ҳузуримизга киради, мен эса Абу Ҳузайфанинг кўнглида шундан бирор нарса бор деб ўйлайман,» деди. Шунда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Уни эмиз, унга ҳаром бўласан,» дедилар. Бас, мен уни эмиздим ва Абу Ҳузайфанинг кўнглидаги нарса кетди. Мен уларнинг олдига қайтиб: «Мен уни эмиздим ва Абу Ҳузайфанинг кўнглидаги нарса кетди,» дедим.

أَخْبَرَنَا يُونُسُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ أَنْبَأَنَا ابْنُ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي يُونُسُ، وَمَالِكٌ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ، قَالَ أَبَى سَائِرُ أَزْوَاجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنْ يَدْخُلَ عَلَيْهِنَّ بِتِلْكَ الرَّضْعَةِ أَحَدٌ مِنَ النَّاسِ - يُرِيدُ رَضَاعَةَ الْكَبِيرِ - وَقُلْنَ لِعَائِشَةَ وَاللَّهِ مَا نُرَى الَّذِي أَمَرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سَهْلَةَ بِنْتَ سُهَيْلٍ إِلاَّ رُخْصَةً فِي رَضَاعَةِ سَالِمٍ وَحْدَهُ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَاللَّهِ لاَ يَدْخُلُ عَلَيْنَا أَحَدٌ بِهَذِهِ الرَّضْعَةِ وَلاَ يَرَانَا ‏.‏

Бизга Юнус ибн Абдулаъло хабар берди, у деди: бизга Ибн Ваҳб хабар берди, у деди: менга Юнус ва Молик, Ибн Шиҳобдан, у Урвадан хабар бердилар. У деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг бошқа завжалари ўша эмизиш билан — катта (киши)ни эмизишни назарда тутиб — одамлардан бирортасининг ҳузурларига киришидан бош тортдилар ва Ойшага: «Аллаҳга қасамки, биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Саҳла бинти Суҳайлга буюрган нарсани фақат Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) томонидан ёлғиз Салимни эмизишга (берилган) рухсат деб биламиз. Аллаҳга қасамки, бизнинг ҳузуримизга бу эмизиш билан ҳеч ким кирмайди ва бизни кўрмайди,» дедилар.

أَخْبَرَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ شُعَيْبِ بْنِ اللَّيْثِ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبِي، عَنْ جَدِّي، قَالَ حَدَّثَنِي عُقَيْلٌ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، أَخْبَرَنِي أَبُو عُبَيْدَةَ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ زَمْعَةَ، أَنَّ أُمَّهُ، زَيْنَبَ بِنْتَ أَبِي سَلَمَةَ أَخْبَرَتْهُ أَنَّ أُمَّهَا أُمَّ سَلَمَةَ زَوْجَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم كَانَتْ تَقُولُ أَبَى سَائِرُ أَزْوَاجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنْ يُدْخَلَ عَلَيْهِنَّ بِتِلْكَ الرَّضَاعَةِ وَقُلْنَ لِعَائِشَةَ وَاللَّهِ مَا نُرَى هَذِهِ إِلاَّ رُخْصَةً رَخَّصَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَاصَّةً لِسَالِمٍ فَلاَ يَدْخُلْ عَلَيْنَا أَحَدٌ بِهَذِهِ الرَّضَاعَةِ وَلاَ يَرَانَا ‏.‏

Бизга Абдулмалик ибн Шуайб ибн ал-Лайс хабар берди, у деди: менга отам, бобомдан хабар берди, у деди: менга Уқайл, Ибн Шиҳобдан ривоят қилди, (у деди:) менга Абу Убайда ибн Абдуллаҳ ибн Замъа хабар бердики, унинг онаси Зайнаб бинти Абу Салама унга хабар бердики, унинг онаси — Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг завжаси Умму Салама — шундай дерди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг бошқа завжалари ўша эмизиш билан ҳузурларига кирилишидан бош тортдилар ва Ойшага: «Аллаҳга қасамки, биз буни фақат Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Салимга хос қилиб берган рухсат деб биламиз. Бас, бизнинг ҳузуримизга бу эмизиш билан ҳеч ким кирмасин ва бизни кўрмасин,» дедилар.