حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَخْبَرَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَرَأَ هَذِهِ الآيَةَ : ( فَلََمَّا تَجَلَّى رَبُّهُ لِلْجَبَلِ جَعَلَهُ دَكًّا ) قَالَ حَمَّادٌ هَكَذَا وَأَمْسَكَ سُلَيْمَانُ بِطَرَفِ إِبْهَامِهِ عَلَى أَنْمُلَةِ إِصْبَعِهِ الْيُمْنَى قَالَ فَسَاخَ الْجَبَلُ ( وخَرَّ مُوسَى صَعِقًا ) . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ صَحِيحٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ حَمَّادِ بْنِ سَلَمَةَ . حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ الْوَرَّاقُ الْبَغْدَادِيُّ، حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ مُعَاذٍ، عَنْ حَمَّادِ بْنِ سَلَمَةَ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَهُ . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ .
Бизга Абдуллаҳ ибн Абдурраҳмон ривоят қилди, бизга Сулаймон ибн Ҳарб хабар берди, бизга Ҳаммод ибн Салама ривоят қилди, у Собитдан, у Анас (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ушбу оятни: «У (Робби) тоғга тажалли қилганида, уни майда парчалаб ташлади,» (оятини) ўқидилар. Ҳаммод деди: «Мана шундай,» — ва Сулаймон ўнг қўлининг бармоғи учига бош бармоғининг учини қўйди (фақат бир бармоқ учидек бўлиб чиқиб туришини кўрсатди). У деди: «Шунда тоғ ерга ботди ва Мусо беҳуш йиқилди.» (Аъроф сураси, 143) Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғариб саҳиҳдир, биз уни фақат Ҳаммод ибн Саламанинг ҳадисидан биламиз. Бизга Абдулваҳҳоб ал-Варроқ ал-Бағдодий ривоят қилди, бизга Муоз ибн Муоз ривоят қилди, у Ҳаммод ибн Саламадан, у Собитдан, у Анасдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшашини (ривоят қилди). Бу ҳадис ҳасандир.
حَدَّثَنَا الأَنْصَارِيُّ، حَدَّثَنَا مَعْنٌ، حَدَّثَنَا مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَبِي أُنَيْسَةَ، عَنْ عَبْدِ الْحَمِيدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ زَيْدِ بْنِ الْخَطَّابِ، عَنْ مُسْلِمِ بْنِ يَسَارٍ الْجُهَنِيِّ، أَنَّ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ، سُئِلَ عَنْ هَذِهِ الآيَةِِ ( وَإِذْ أَخَذَ رَبُّكَ مِنْ بَنِي آدَمَ مِنْ ظُهُورِهِمْ ذُرِّيَّتَهُمْ وَأَشْهَدَهُمْ عَلَى أَنْفُسِهِمْ أَلَسْتُ بِرَبِّكُمْ قَالُوا بَلَى شَهِدْنَا أَنْ تَقُولُوا يَوْمَ الْقِيَامَةِ إِنَّا كُنَّا عَنْ هَذَا غَافِلِينَ ) قَالَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سُئِلُ عَنْهَا فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ اللَّهَ خَلَقَ آدَمَ ثُمَّ مَسَحَ ظَهْرَهُ بِيَمِينِهِ فَاسْتَخْرَجَ مِنْهُ ذُرِّيَّةً فَقَالَ خَلَقْتُ هَؤُلاَءِ لِلْجَنَّةِ وَبِعَمَلِ أَهْلِ الْجَنَّةِ يَعْمَلُونَ ثُمَّ مَسَحَ ظَهْرَهُ فَاسْتَخْرَجَ مِنْهُ ذُرِّيَّةً فَقَالَ خَلَقْتُ هَؤُلاَءِ لِلنَّارِ وَبِعَمَلِ أَهْلِ النَّارِ يَعْمَلُونَ " . فَقَالَ رَجُلٌ يَا رَسُولَ اللَّهِ فَفِيمَ الْعَمَلُ قَالَ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ اللَّهَ إِذَا خَلَقَ الْعَبْدَ لِلْجَنَّةِ اسْتَعْمَلَهُ بِعَمَلِ أَهْلِ الْجَنَّةِ حَتَّى يَمُوتَ عَلَى عَمَلٍ مِنْ أَعْمَالِ أَهْلِ الْجَنَّةِ فَيُدْخِلَهُ اللَّهُ الْجَنَّةَ وَإِذَا خَلَقَ الْعَبْدَ لِلنَّارِ اسْتَعْمَلَهُ بِعَمَلِ أَهْلِ النَّارِ حَتَّى يَمُوتَ عَلَى عَمَلٍ مِنْ أَعْمَالِ أَهْلِ النَّارِ فَيُدْخِلَهُ اللَّهُ النَّارَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ . وَمُسْلِمُ بْنُ يَسَارٍ لَمْ يَسْمَعْ مِنْ عُمَرَ وَقَدْ ذَكَرَ بَعْضُهُمْ فِي هَذَا الإِسْنَادِ بَيْنَ مُسْلِمِ بْنِ يَسَارٍ وَبَيْنَ عُمَرَ رَجُلاً مَجْهُولاً .
Бизга ал-Ансорий ривоят қилди, бизга Маън ривоят қилди, бизга Молик ибн Анас ривоят қилди, у Зайд ибн Абу Унайсадан, у Абдулҳамид ибн Абдурраҳмон ибн Зайд ибн ал-Хаттобдан, у Муслим ибн Ясор ал-Жуҳанийдан (ривоят қилдики), Умар ибн ал-Хаттоб (розияллаҳу анҳу)дан ушбу оят: «(Эсланг) Роббинг Одам болаларининг белидан (сулбидан) уларнинг зурриётини олиб, уларни ўзларига (қарши) гувоҳ қилиб: «Мен сизларнинг Роббингиз эмасманми?» (деганини, улар: «Ҳа, биз гувоҳлик бердик,» деган эдилар). Бу Қиёмат кунида: «Биз бундан ғофил эдик,» демаслигингиз учундир,» (ояти) ҳақида сўралди. Умар ибн ал-Хаттоб деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан бу ҳақда сўралганини эшитган эдим, шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, Аллаҳ Одамни яратди, сўнг унинг белини ўнг қўли билан сийпади ва ундан бир зурриётни чиқариб: «Буларни жаннат учун яратдим ва улар жаннат аҳлининг амали билан амал қиладилар,» деди. Сўнг унинг белини сийпади ва ундан бир зурриётни чиқариб: «Буларни дўзах учун яратдим ва улар дўзах аҳлининг амали билан амал қиладилар,» деди,» дедилар. Бир киши: «Эй Расулуллаҳ! Унда амал қилишнинг нима кераги бор?» деди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, Аллаҳ бандани жаннат учун яратганида, уни жаннат аҳлининг амели билан ишлатади, токи у жаннат аҳлининг амалларидан бири устида вафот этиб, Аллаҳ уни жаннатга киритади. Бандани дўзах учун яратганида эса, уни дўзах аҳлининг амали билан ишлатади, токи у дўзах аҳлининг амалларидан бири устида вафот этиб, Аллаҳ уни дўзахга киритади,» дедилар. (Аъроф сураси, 172) Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир. Муслим ибн Ясор Умардан (бевосита) эшитмаган. Уларнинг баъзилари бу иснодда Муслим ибн Ясор билан Умар орасида номаълум бир кишини зикр қилган.
حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لَمَّا خَلَقَ اللَّهُ آدَمَ مَسَحَ ظَهْرَهُ فَسَقَطَ مِنْ ظَهْرِهِ كُلُّ نَسَمَةٍ هُوَ خَالِقُهَا مِنْ ذُرِّيَّتِهِ إِلَى يَوْمِ الْقِيَامَةِ وَجَعَلَ بَيْنَ عَيْنَىْ كُلِّ إِنْسَانٍ مِنْهُمْ وَبِيصًا مِنْ نُورٍ ثُمَّ عَرَضَهُمْ عَلَى آدَمَ فَقَالَ أَىْ رَبِّ مَنْ هَؤُلاَءِ قَالَ هَؤُلاَءِ ذُرِّيَّتُكَ فَرَأَى رَجُلاً مِنْهُمْ فَأَعْجَبَهُ وَبِيصُ مَا بَيْنَ عَيْنَيْهِ فَقَالَ أَىْ رَبِّ مَنْ هَذَا فَقَالَ هَذَا رَجُلٌ مِنْ آخِرِ الأُمَمِ مِنْ ذُرِّيَّتِكَ يُقَالُ لَهُ دَاوُدُ . فَقَالَ رَبِّ كَمْ جَعَلْتَ عُمْرَهُ قَالَ سِتِّينَ سَنَةً قَالَ أَىْ رَبِّ زِدْهُ مِنْ عُمْرِي أَرْبَعِينَ سَنَةً . فَلَمَّا انْقَضَى عُمْرُ آدَمَ جَاءَهُ مَلَكُ الْمَوْتِ فَقَالَ أَوَلَمْ يَبْقَ مِنْ عُمْرِي أَرْبَعُونَ سَنَةً قَالَ أَوَلَمْ تُعْطِهَا ابْنَكَ دَاوُدَ قَالَ فَجَحَدَ آدَمُ فَجَحَدَتْ ذُرِّيَّتُهُ وَنَسِيَ آدَمُ فَنَسِيَتْ ذُرِّيَّتُهُ وَخَطِئَ آدَمُ فَخَطِئَتْ ذُرِّيَّتُهُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رُوِيَ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, бизга Абу Нуайм ривоят қилди, бизга Ҳишом ибн Саъд ривоят қилди, у Зайд ибн Асламдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳ Одамни яратганида, унинг белини сийпади ва унинг белидан у (Аллаҳ) Қиёмат кунигача унинг зурриётидан яратадиган ҳар бир жон тўкилди (чиқди). Уларнинг ҳар бир инсонининг икки кўзи орасига нурдан бир ялтироқлик қўйди. Сўнг уларни Одамга кўрсатди. (Одам): «Эй Роббим! Булар кимлар?» деди. (Аллаҳ): «Булар сенинг зурриётинг,» деди. (Одам) улардан бир кишини кўрди ва унинг икки кўзи орасидаги ялтироқлик уни ҳайратга солди. (Одам): «Эй Роббим! Бу ким?» деди. (Аллаҳ): «Бу сенинг зурриётингдан, охирги умматлардан бўлган бир киши бўлиб, унга Довуд дейилади,» деди. (Одам): «Роббим! Унинг умрини қанча қилдинг?» деди. (Аллаҳ): «Олтмиш йил,» деди. (Одам): «Эй Роббим! Менинг умримдан унга қирқ йил қўшгин,» деди. Одамнинг умри тугаганида, унга ўлим малоикаси келди. (Одам): «Менинг умримдан қирқ йил қолмаганмиди?» деди. (Малоика): «Сен уни ўғлинг Довудга бермадингми?» деди. (Одам) инкор қилди, шунда унинг зурриёти ҳам инкор қилди; Одам унутди, шунда унинг зурриёти ҳам унутди; Одам хато қилди, шунда унинг зурриёти ҳам хато қилди,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. У Абу Ҳурайрадан, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан бошқа бир неча йўл билан ҳам ривоят қилинган.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا عَبْدُ الصَّمَدِ بْنُ عَبْدِ الْوَارِثِ، حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنِ الْحَسَنِ، عَنْ سَمُرَةَ بْنِ جُنْدُبٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لَمَّا حَمَلَتْ حَوَّاءُ طَافَ بِهَا إِبْلِيسُ وَكَانَ لاَ يَعِيشُ لَهَا وَلَدٌ فَقَالَ سَمِّيهِ عَبْدَ الْحَارِثِ . فَسَمَّتْهُ عَبْدَ الْحَارِثِ فَعَاشَ وَكَانَ ذَلِكَ مِنْ وَحْىِ الشَّيْطَانِ وَأَمْرِهِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ مَرْفُوعًا إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ عُمَرَ بْنِ إِبْرَاهِيمَ عَنْ قَتَادَةَ . وَرَوَاهُ بَعْضُهُمْ عَنْ عَبْدِ الصَّمَدِ وَلَمْ يَرْفَعْهُ عُمَرُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ شَيْخٌ بَصْرِيٌّ .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилди, бизга Абдуссамад ибн Абдулворис ривоят қилди, бизга Умар ибн Иброҳим ривоят қилди, у Қатодадан, у ал-Ҳасандан, у Самура ибн Жундабдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Ҳавво ҳомиладор бўлганида, Иблис уни айланиб (васваса қилиб) юрди — унинг фарзанди (туғилгач) яшамасди — ва: «Уни Абдулҳорис деб номла,» деди. Шунда у (Ҳавво) уни Абдулҳорис деб номлади ва у яшаб қолди. Бу шайтоннинг ваҳийси (васвасаси) ва буйруғидан эди,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир, биз уни фақат Умар ибн Иброҳимнинг Қатодадан (ривоятидаги) марфуъ ҳолида биламиз. Уларнинг баъзилари уни Абдуссамаддан ривоят қилди ва уни марфуъ қилмади. Умар ибн Иброҳим басралик шайхдир.
حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لَمَّا خُلِقَ آدَمُ " . الْحَدِيثَ .
Бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди, бизга Абу Нуайм ривоят қилди, бизга Ҳишом ибн Саъд ривоят қилди, у Зайд ибн Асламдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Одам яратилганида...» дедилар — (ва) ҳадисни (зикр қилди).