حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، أَخْبَرَنِي عُمَرُ بْنُ عَطَاءِ بْنِ أَبِي الْخُوَارِ، أَنَّ نَافِعَ بْنَ جُبَيْرٍ، أَرْسَلَهُ إِلَى السَّائِبِ بْنِ يَزِيدَ ابْنِ أُخْتِ نَمِرٍ يَسْأَلُهُ عَنْ شَىْءٍ، رَأَى مِنْهُ مُعَاوِيَةُ فِي الصَّلاَةِ فَقَالَ صَلَّيْتُ مَعَهُ الْجُمُعَةَ فِي الْمَقْصُورَةِ فَلَمَّا سَلَّمْتُ قُمْتُ فِي مَقَامِي فَصَلَّيْتُ فَلَمَّا دَخَلَ أَرْسَلَ إِلَىَّ فَقَالَ لاَ تَعُدْ لِمَا صَنَعْتَ إِذَا صَلَّيْتَ الْجُمُعَةَ فَلاَ تَصِلْهَا بِصَلاَةٍ حَتَّى تَكَلَّمَ أَوْ تَخْرُجَ فَإِنَّ نَبِيَّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَمَرَ بِذَلِكَ أَنْ لاَ تُوصَلَ صَلاَةٌ بِصَلاَةٍ حَتَّى يَتَكَلَّمَ أَوْ يَخْرُجَ .
Бизга Ҳасан ибн Алий, унга Абдурраззоқ, унга Ибн Журайж хабар берди, менга Умар ибн Ато ибн Абил Хувор хабар бердики, Нофиъ ибн Жубайр уни Сойиб ибн Язийд ибн Ухти Намирнинг олдига, Муовия намозда ундан кўрган бир нарса ҳақида сўраш учун юборди. У деди: Мен у билан бирга Мақсурада жума ўқидим, салом берганимдан кейин ўрнимда туриб намоз ўқидим. У (Муовия) киргач, менга (киши) юборди ва: «Қилган ишингни қайта қилма. Жумани ўқиганингда, гаплашмагунингча ёки чиқмагунингча уни намозга улама. Чунки Аллаҳнинг Набийси соллаллаҳу алайҳи васаллам шунга, яъни гаплашмагунча ёки чиқмагунча намозга намоз уланмаслигига буюрганлар», деди.