حَدَّثَنَا عِيسَى بْنُ حَمَّادٍ، أَخْبَرَنَا اللَّيْثُ، عَنْ سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيِّ، عَنْ شَرِيكِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي نَمِرٍ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّهُ سَمِعَهُ يَقُولُ فَذَكَرَ نَحْوَ حَدِيثِ عَبْدِ الْعَزِيزِ قَالَ فَرَفَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَدَيْهِ بِحِذَاءِ وَجْهِهِ فَقَالَ " اللَّهُمَّ اسْقِنَا " . وَسَاقَ نَحْوَهُ .
Бизга Ийсо ибн Ҳаммод ривоят қилди, бизга ал-Лайс хабар берди, у Саийд ал-Мақбурийдан, у Шарик ибн Абдуллаҳ ибн Абу Намрдан, у Анасдан ривоят қиладики, у Анаснинг шундай деганини эшитди — сўнг Абдулазизнинг ҳадисига ўхшаш зикр қилди — у: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам қўлларини юзлари рўпарасига кўтариб: ‹Аллаҳим, бизга ёмғир бергил› дедилар» деди ва шунга ўхшаш давом эттирди.