حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ أَبِي ثَابِتٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ جَمَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَيْنَ الظُّهْرِ وَالْعَصْرِ وَالْمَغْرِبِ وَالْعِشَاءِ بِالْمَدِينَةِ مِنْ غَيْرِ خَوْفٍ وَلاَ مَطَرٍ . فَقِيلَ لاِبْنِ عَبَّاسٍ مَا أَرَادَ إِلَى ذَلِكَ قَالَ أَرَادَ أَنْ لاَ يُحْرِجَ أُمَّتَهُ .
Бизга Усмон ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Абу Муовия ривоят қилди, бизга ал-Аъмаш Ҳабиб ибн Абу Собитдан, у Саид ибн Жубайрдан, у Ибн Аббосдан ривоят қилди: у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Мадинада пешин билан асрни, мағриб билан хуфтонни қўрқув ҳам, ёмғир ҳам бўлмаган ҳолда жам қилдилар. Ибн Аббосга: ‹Буни нима мақсадда қилдилар?› дейилди. У: ‹Умматини қийинчиликка солмасликни хоҳладилар› деди.