حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَكَّارِ بْنِ الرَّيَّانِ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ عِمْرَانَ بْنِ زَائِدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي خَالِدٍ الْوَالِبِيِّ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّهُ قَالَ : كَانَتْ قِرَاءَةُ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِاللَّيْلِ يَرْفَعُ طَوْرًا وَيَخْفِضُ طَوْرًا . قَالَ أَبُو دَاوُدَ : أَبُو خَالِدٍ الْوَالِبِيُّ اسْمُهُ هُرْمُزُ .
Бизга Муҳаммад ибн Баккор ибн Ройён ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Муборак Имрон ибн Зоидадан, у отасидан, у Абу Холид ал-Волибийдан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди. У деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг тундаги қироати бир вақт кўтариладиган, бир вақт пасаядиган бўларди. Абу Довуд деди: Абу Холид ал-Волибийнинг исми Ҳурмуздир.