حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُسَيْنٍ الدِّرْهَمِيُّ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ بَهْزِ بْنِ حَكِيمٍ، حَدَّثَنَا زُرَارَةُ بْنُ أَوْفَى، : أَنَّ عَائِشَةَ، - رضى الله عنها - سُئِلَتْ عَنْ صَلاَةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي جَوْفِ اللَّيْلِ، فَقَالَتْ : كَانَ يُصَلِّي صَلاَةَ الْعِشَاءِ فِي جَمَاعَةٍ، ثُمَّ يَرْجِعُ إِلَى أَهْلِهِ فَيَرْكَعُ أَرْبَعَ رَكَعَاتٍ، ثُمَّ يَأْوِي إِلَى فِرَاشِهِ وَيَنَامُ وَطَهُورُهُ مُغَطًّى عِنْدَ رَأْسِهِ، وَسِوَاكُهُ مَوْضُوعٌ حَتَّى يَبْعَثَهُ اللَّهُ سَاعَتَهُ الَّتِي يَبْعَثُهُ مِنَ اللَّيْلِ، فَيَتَسَوَّكُ وَيُسْبِغُ الْوُضُوءَ، ثُمَّ يَقُومُ إِلَى مُصَلاَّهُ فَيُصَلِّي ثَمَانِ رَكَعَاتٍ يَقْرَأُ فِيهِنَّ بِأُمِّ الْكِتَابِ وَسُورَةٍ مِنَ الْقُرْآنِ وَمَا شَاءَ اللَّهُ، وَلاَ يَقْعُدُ فِي شَىْءٍ مِنْهَا حَتَّى يَقْعُدَ فِي الثَّامِنَةِ، وَلاَ يُسَلِّمُ، وَيَقْرَأُ فِي التَّاسِعَةِ، ثُمَّ يَقْعُدُ فَيَدْعُو بِمَا شَاءَ اللَّهُ أَنْ يَدْعُوَهُ، وَيَسْأَلُهُ وَيَرْغَبُ إِلَيْهِ وَيُسَلِّمُ تَسْلِيمَةً وَاحِدَةً شَدِيدَةً، يَكَادُ يُوقِظُ أَهْلَ الْبَيْتِ مِنْ شِدَّةِ تَسْلِيمِهِ، ثُمَّ يَقْرَأُ وَهُوَ قَاعِدٌ بِأُمِّ الْكِتَابِ، وَيَرْكَعُ وَهُوَ قَاعِدٌ، ثُمَّ يَقْرَأُ الثَّانِيَةَ فَيَرْكَعُ وَيَسْجُدُ وَهُوَ قَاعِدٌ، ثُمَّ يَدْعُو مَا شَاءَ اللَّهُ أَنْ يَدْعُوَ، ثُمَّ يُسَلِّمُ وَيَنْصَرِفُ، فَلَمْ تَزَلْ تِلْكَ صَلاَةَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَتَّى بَدَّنَ فَنَقَصَ مِنَ التِّسْعِ ثِنْتَيْنِ، فَجَعَلَهَا إِلَى السِّتِّ وَالسَّبْعِ وَرَكْعَتَيْهِ وَهُوَ قَاعِدٌ حَتَّى قُبِضَ عَلَى ذَلِكَ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Али ибн Ҳусайн ад-Дирҳамий ривоят қилди, бизга Ибн Абу Адий Баҳз ибн Ҳакимдан ривоят қилди, бизга Зуроро ибн Авфо ривоят қилдики, Оишадан розияллаҳу анҳо Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг тун ярмидаги намози ҳақида сўралганида, у деди: У хуфтон намозини жамоатда ўқир, сўнгра аҳлига қайтиб тўрт ракаат ўқир, сўнгра тўшагига ётиб ухларди. Таҳорат суви бошининг олдида ёпиқ, мисвоги қўйилган ҳолда турарди, токи Аллаҳ уни тунда уйғотадиган вақтида уйғотса, мисвок ишлатиб, таҳоратни мукаммал қилар, сўнгра намозгоҳига туриб саккиз ракаат ўқир, уларда Фотиҳа ва Қуръандан бир сура ва Аллаҳ хоҳлаган нарсани ўқир, улардан ҳеч бирида ўтирмас, фақат саккизинчисида ўтирар, салом бермас, тўққизинчисида ўқир, сўнгра ўтириб Аллаҳ хоҳлаганча дуо қилар, Ундан сўрар, Унга рағбат қилар, сўнгра бир қаттиқ салом берар, саломининг қаттиқлигидан уй аҳлини деярли уйғотиб юборарди. Сўнгра ўтирган ҳолда Фотиҳани ўқир, ўтирган ҳолда руку қилар, сўнгра иккинчисини ўқир, ўтирган ҳолда руку ва сажда қилар, сўнгра Аллаҳ хоҳлаганча дуо қилар, сўнгра салом бериб чиқар эди. Бу Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг намози бўлиб қолди, токи танаси тўлиб, тўққиздан иккитасини камайтириб, уни олти ва эттига айлантирди ва ўтирган ҳолдаги икки ракаатини (қолдирди), токи шу ҳолда вафот этгунича соллаллаҳу алайҳи васаллам.