حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ سَعِيدٍ، عَنْ قَتَادَةَ، بِإِسْنَادِهِ نَحْوَهُ قَالَ : يُصَلِّي ثَمَانِ رَكَعَاتٍ لاَ يَجْلِسُ فِيهِنَّ إِلاَّ عِنْدَ الثَّامِنَةِ، فَيَجْلِسُ فَيَذْكُرُ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ، ثُمَّ يَدْعُو، ثُمَّ يُسَلِّمُ تَسْلِيمًا يُسْمِعُنَا، ثُمَّ يُصَلِّي رَكْعَتَيْنِ وَهُوَ جَالِسٌ بَعْدَ مَا يُسَلِّمُ، ثُمَّ يُصَلِّي رَكْعَةً، فَتِلْكَ إِحْدَى عَشْرَةَ رَكْعَةً يَا بُنَىَّ، فَلَمَّا أَسَنَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَخَذَ اللَّحْمَ أَوْتَرَ بِسَبْعٍ، وَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ وَهُوَ جَالِسٌ بَعْدَ مَا يُسَلِّمُ، بِمَعْنَاهُ إِلَى مُشَافَهَةً .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Саид Саиддан, у Қатодадан унинг исноди билан шунга ўхшаш ривоят қилди. У деди: У саккиз ракаат ўқир, уларда фақат саккизинчисида ўтирар, ўтириб Аллаҳ азза ва жаллани зикр қилар, сўнгра дуо қилар, сўнгра бизга эшиттириб салом берар эди. Сўнгра салом берганидан кейин ўтирган ҳолда икки ракаат ўқир, сўнгра бир ракаат ўқир эди. Бас, бу ўн бир ракаат, эй ўғилчам. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам кексайгач ва вазни ортгач, этти билан витр қилди ва салом берганидан кейин ўтирган ҳолда икки ракаат ўқир эди — ва шу маънони «оғизма-оғиз» сўзига қадар келтирди.