حَدَّثَنَا ابْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الْحَكَمِ، عَنْ مُجَاهِدٍ، عَنِ ابْنِ أَبِي لَيْلَى، عَنْ أُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ عِنْدَ أَضَاةِ بَنِي غِفَارٍ فَأَتَاهُ جِبْرِيلُ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ إِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ يَأْمُرُكَ أَنْ تُقْرِئَ أُمَّتَكَ عَلَى حَرْفٍ . قَالَ " أَسْأَلُ اللَّهَ مُعَافَاتَهُ وَمَغْفِرَتَهُ إِنَّ أُمَّتِي لاَ تُطِيقُ ذَلِكَ " . ثُمَّ أَتَاهُ ثَانِيَةً فَذَكَرَ نَحْوَ هَذَا حَتَّى بَلَغَ سَبْعَةَ أَحْرُفٍ قَالَ إِنَّ اللَّهَ يَأْمُرُكَ أَنْ تُقْرِئَ أُمَّتَكَ عَلَى سَبْعَةِ أَحْرُفٍ فَأَيُّمَا حَرْفٍ قَرَءُوا عَلَيْهِ فَقَدْ أَصَابُوا .
Бизга ибн ал-Мусанно ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, бизга Шуъба ал-Ҳакамдан, у Мужоҳиддан, у ибн Абу Лайлода, у Убай ибн Каъбдан ривоят қилдики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Бану Ғифор кўлчаси ёнида эдилар. Шунда Жибрил алайҳиссалом у зотнинг олдиларига келиб деди: «Албатта Аллаҳ азза ва жалла сенга умматингга бир ҳарф устида (Қуръан) ўқитишингни буюради». У дедилар: «Мен Аллаҳдан унинг оффиятини (қийинчиликдан сақлашини) ва мағфиратини сўрайман, албатта умматим бунга тоқат қила олмайди». Сўнгра (Жибрил) у зотнинг олдиларига иккинчи марта келиб, шунинг мисли (сўзни) айтди, токи етти ҳарфга етгунча. (Жибрил) деди: «Албатта Аллаҳ сенга умматингга етти ҳарф устида (Қуръан) ўқитишингни буюради. Бас, қайси ҳарф устида ўқисалар, тўғри қилибдилар».