حَدَّثَنَا جَعْفَرُ بْنُ مُسَافِرٍ التِّنِّيسِيُّ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي فُدَيْكٍ، حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ يَعْقُوبَ الزَّمْعِيُّ، عَنْ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ، أَخْبَرَهُ أَنَّ عَلِيَّ بْنَ أَبِي طَالِبٍ دَخَلَ عَلَى فَاطِمَةَ وَحَسَنٌ وَحُسَيْنٌ يَبْكِيَانِ فَقَالَ مَا يُبْكِيهِمَا قَالَتِ الْجُوعُ فَخَرَجَ عَلِيٌّ فَوَجَدَ دِينَارًا بِالسُّوقِ فَجَاءَ إِلَى فَاطِمَةَ فَأَخْبَرَهَا فَقَالَتِ اذْهَبْ إِلَى فُلاَنٍ الْيَهُودِيِّ فَخُذْ دَقِيقًا فَجَاءَ الْيَهُودِيَّ فَاشْتَرَى بِهِ دَقِيقًا فَقَالَ الْيَهُودِيُّ أَنْتَ خَتَنُ هَذَا الَّذِي يَزْعُمُ أَنَّهُ رَسُولُ اللَّهِ قَالَ نَعَمْ . قَالَ فَخُذْ دِينَارَكَ وَلَكَ الدَّقِيقُ . فَخَرَجَ عَلِيٌّ حَتَّى جَاءَ فَاطِمَةَ فَأَخْبَرَهَا فَقَالَتِ اذْهَبْ إِلَى فُلاَنٍ الْجَزَّارِ فَخُذْ لَنَا بِدِرْهَمٍ لَحْمًا فَذَهَبَ فَرَهَنَ الدِّينَارَ بِدِرْهَمِ لَحْمٍ فَجَاءَ بِهِ فَعَجَنَتْ وَنَصَبَتْ وَخَبَزَتْ وَأَرْسَلَتْ إِلَى أَبِيهَا فَجَاءَهُمْ فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَذْكُرُ لَكَ فَإِنْ رَأَيْتَهُ لَنَا حَلاَلاً أَكَلْنَاهُ وَأَكَلْتَ مَعَنَا مِنْ شَأْنِهِ كَذَا وَكَذَا . فَقَالَ " كُلُوا بِاسْمِ اللَّهِ " . فَأَكَلُوا فَبَيْنَمَا هُمْ مَكَانَهُمْ إِذَا غُلاَمٌ يَنْشُدُ اللَّهَ وَالإِسْلاَمَ الدِّينَارَ فَأَمَرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَدُعِيَ لَهُ فَسَأَلَهُ . فَقَالَ سَقَطَ مِنِّي فِي السُّوقِ . فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " يَا عَلِيُّ اذْهَبْ إِلَى الْجَزَّارِ فَقُلْ لَهُ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ لَكَ أَرْسِلْ إِلَىَّ بِالدِّينَارِ وَدِرْهَمُكَ عَلَىَّ " . فَأَرْسَلَ بِهِ فَدَفَعَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِلَيْهِ .
Бизга Жаъфар ибн Мусофир ат-Тиннисий ривоят қилди, бизга Ибн Абу Фудайк ривоят қилди, бизга Мусо ибн Яъқуб аз-Замъий Абу Ҳозимдан, у Саҳл ибн Саъддан ривоят қилдики, у хабар бердики, Алий ибн Абу Толиб Фотиманинг ҳузурига кирди, Ҳасан ва Ҳусайн йиғлаб турардилар. У: «Уларни нима йиғлатяпти?» деди. (Фотима): «Очлик», деди. Бас, Алий чиқиб, бозорда бир динор топди ва Фотимага келиб унга хабар берди. У: «Фалон яҳудийнинг олдига бориб, ун ол», деди. У яҳудийнинг олдига келди ва у билан ун сотиб олди. Яҳудий: «Сен ўзини Аллаҳнинг Расули деб даъво қиладиган кишининг куёвимисан?» деди. У: «Ҳа», деди. (Яҳудий): «Динорингни ол, ун эса сенга (текин)», деди. Бас, Алий чиқиб, Фотиманинг олдига келди ва унга хабар берди. У: «Фалон қассобнинг олдига бориб, бизга бир дирҳам гўшт ол», деди. У борди ва динорни бир дирҳам гўштга гаровга қўйди ва уни олиб келди. (Фотима) хамир қорди, қозон осди ва нон ёпди ва отасига (киши) юборди. У уларнинг олдига келди. (Фотима): «Эй Аллаҳнинг Расули, сизга (воқеани) айтиб бераман; агар уни бизга ҳалол деб кўрсангиз, биз еймиз, сиз ҳам биз билан ейсиз, унинг иши шундай-шундай», деди. У: «Аллаҳ номи билан енглар», деди. Бас, улар едилар. Улар ўша ўринларида турганларида, мана бир бола Аллаҳ ва Ислом (ҳақи) билан динорни сўраб излаб келди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам буюрди ва у (бола) чақирилди, у ундан сўради. У: «Бозорда мендан тушиб қолди», деди. Бас, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Эй Алий, қассобнинг олдига бориб, унга айт: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам сенга: Менга динорни юбор, дирҳаминг менинг зиммамда, деяпти», деди. Бас, у (қассоб) уни юборди ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уни унга (эгасига) топширди.