حَدَّثَنَا مُصَرِّفُ بْنُ عَمْرٍو الْيَامِيُّ، حَدَّثَنَا يُونُسُ، - يَعْنِي ابْنَ بُكَيْرٍ - حَدَّثَنَا ابْنُ إِسْحَاقَ، حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرِ بْنِ الزُّبَيْرِ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي ثَوْرٍ، عَنْ صَفِيَّةَ بِنْتِ شَيْبَةَ، قَالَتْ لَمَّا اطْمَأَنَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِمَكَّةَ عَامَ الْفَتْحِ طَافَ عَلَى بَعِيرٍ يَسْتَلِمُ الرُّكْنَ بِمِحْجَنٍ فِي يَدِهِ . قَالَتْ وَأَنَا أَنْظُرُ إِلَيْهِ .
Бизга Мусарриф ибн Амр ал-Ёмий ривоят қилди, бизга Юнус — яъни ибн Букайр — ривоят қилди, бизга Ибн Ишоқ ривоят қилди, менга Муҳаммад ибн Жаъфар ибн Зубайр Убайдуллаҳ ибн Абдуллаҳ ибн Абу Саврдан, у Сафийя бинт Шайбадан ривоят қилдики, у: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Фатҳ йили Маккада қарор топганларида туя устида тавоф қилиб, қўлидаги таёқ (миҳжан) билан рукнга истилом қилар эдилар. Мен у кишига қараб турардим» деди.