حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُبَيْدٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ ثَوْرٍ، عَنْ مَعْمَرٍ، أَخْبَرَنَا ابْنُ طَاوُسٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ مَا رَأَيْتُ شَيْئًا أَشْبَهَ بِاللَّمَمِ مِمَّا قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ اللَّهَ كَتَبَ عَلَى ابْنِ آدَمَ حَظَّهُ مِنَ الزِّنَا أَدْرَكَ ذَلِكَ لاَ مَحَالَةَ فَزِنَا الْعَيْنَيْنِ النَّظَرُ وَزِنَا اللِّسَانِ الْمَنْطِقُ وَالنَّفْسُ تَمَنَّى وَتَشْتَهِي وَالْفَرْجُ يُصَدِّقُ ذَلِكَ وَيُكَذِّبُهُ " .
Бизга Муҳаммад ибн Убайд ривоят қилди, бизга ибн Савр ривоят қилди, Маъмардан, бизга ибн Товус хабар берди, отасидан, у ибн Аббосдан ривоят қилди: «Абу Ҳурайра Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан айтган нарсадан кўра ламмага (кичик гуноҳларга) ўхшашроқ бирор нарсани кўрмадим: ‹Албатта Аллаҳ Одам боласига зинодан ўз насибасини ёзди, у уни муқаррар етиб боради: кўзларнинг зиноси назар (қараш), тилнинг зиноси гапириш, нафс орзу қилади ва хоҳлайди, фарж эса буни тасдиқлайди ёки ёлғонга чиқаради.›»