حَدَّثَنَا حُمَيْدُ بْنُ مَسْعَدَةَ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، أَخْبَرَنَا أَيُّوبُ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ كَثِيرٍ، عَنْ مُجَاهِدٍ، قَالَ كُنْتُ عِنْدَ ابْنِ عَبَّاسٍ فَجَاءَ رَجُلٌ فَقَالَ إِنَّهُ طَلَّقَ امْرَأَتَهُ ثَلاَثًا . قَالَ فَسَكَتَ حَتَّى ظَنَنْتُ أَنَّهُ رَادُّهَا إِلَيْهِ . ثُمَّ قَالَ يَنْطَلِقُ أَحَدُكُمْ فَيَرْكَبُ الْحَمُوقَةَ ثُمَّ يَقُولُ يَا ابْنَ عَبَّاسٍ يَا ابْنَ عَبَّاسٍ وَإِنَّ اللَّهَ قَالَ { وَمَنْ يَتَّقِ اللَّهَ يَجْعَلْ لَهُ مَخْرَجًا } وَإِنَّكَ لَمْ تَتَّقِ اللَّهَ فَلَمْ أَجِدْ لَكَ مَخْرَجًا عَصَيْتَ رَبَّكَ وَبَانَتْ مِنْكَ امْرَأَتُكَ وَإِنَّ اللَّهَ قَالَ { يَا أَيُّهَا النَّبِيُّ إِذَا طَلَّقْتُمُ النِّسَاءَ فَطَلِّقُوهُنَّ } فِي قُبُلِ عِدَّتِهِنَّ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ رَوَى هَذَا الْحَدِيثَ حُمَيْدٌ الأَعْرَجُ وَغَيْرُهُ عَنْ مُجَاهِدٍ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ وَرَوَاهُ شُعْبَةُ عَنْ عَمْرِو بْنِ مُرَّةَ عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ وَأَيُّوبُ وَابْنُ جُرَيْجٍ جَمِيعًا عَنْ عِكْرِمَةَ بْنِ خَالِدٍ عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ وَرَوَاهُ ابْنُ جُرَيْجٍ عَنْ عَبْدِ الْحَمِيدِ بْنِ رَافِعٍ عَنْ عَطَاءٍ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ وَرَوَاهُ الأَعْمَشُ عَنْ مَالِكِ بْنِ الْحَارِثِ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ وَابْنُ جُرَيْجٍ عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ كُلُّهُمْ قَالُوا فِي الطَّلاَقِ الثَّلاَثِ إِنَّهُ أَجَازَهَا قَالَ وَبَانَتْ مِنْكَ نَحْوَ حَدِيثِ إِسْمَاعِيلَ عَنْ أَيُّوبَ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ كَثِيرٍ . قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَرَوَى حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ عَنْ أَيُّوبَ عَنْ عِكْرِمَةَ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ إِذَا قَالَ " أَنْتِ طَالِقٌ ثَلاَثًا " . بِفَمٍ وَاحِدٍ فَهِيَ وَاحِدَةٌ وَرَوَاهُ إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ عَنْ أَيُّوبَ عَنْ عِكْرِمَةَ هَذَا قَوْلُهُ لَمْ يَذْكُرِ ابْنَ عَبَّاسٍ وَجَعَلَهُ قَوْلَ عِكْرِمَةَ .
Бизга Ҳумайд ибн Масъада ривоят қилди: Бизга Исмоийл ривоят қилди: Бизга Айюб Абдуллаҳ ибн Касийрдан, у Мужоҳиддан хабар берди. У айтди: Мен Ибн Аббоснинг ҳузурида эдим. Бир киши келиб: ‹У хотинини уч талоқ қилди,› деди. (Мужоҳид) айтди: У жим қолди, ҳатто мен уни (хотинни) унга қайтаради деб ўйладим. Сўнг деди: ‹Сизлардан бирингиз бориб, аҳмоқлик (қиладиган иш) минеб олади, кейин: эй Ибн Аббос, эй Ибн Аббос, дейди. Ҳолбуки Аллаҳ: ‹Ким Аллаҳдан қўрқса, Аллаҳ унга чиқиш йўлини қилади,› деган. Сен Аллаҳдан қўрқмадинг, мен сенга чиқиш йўлини топмадим. Раббингга осийлик қилдинг ва хотининг сендан ажралди (бойин бўлди). Ва Аллаҳ: ‹Эй Набий, аёлларни талоқ қилсангиз, уларни иддалари (боши) учун талоқ қилинг,› деган.› Абу Довуд деди: Бу ҳадисни Мужоҳиддан Ибн Аббосдан Ҳумайд ал-Аъраж ва бошқалар ривоят қилган. Уни Шуъба Амр ибн Муррадан, у Саъийд ибн Жубайрдан, у Ибн Аббосдан; Айюб ва Ибн Журайж биргаликда Икрима ибн Холиддан, у Саъийд ибн Жубайрдан, у Ибн Аббосдан; Ибн Журайж Абдулҳамийд ибн Рофиъдан, у Атодан, у Ибн Аббосдан; Аъмаш Молик ибн ал-Ҳорисдан, у Ибн Аббосдан; Ибн Журайж Амр ибн Дийнордан, у Ибн Аббосдан - уларнинг ҳаммаси уч талоқ ҳақида шуни айтдиларки, у (Ибн Аббос) уни жойиз (ўтди) деб ҳисоблади ва: ‹Хотининг сендан ажралди,› деди - Исмоийлнинг Айюбдан, унинг Абдуллаҳ ибн Касийрдан ривоятига ўхшаш. Абу Довуд деди: Ҳаммод ибн Зайд Айюбдан, у Икримадан, у Ибн Аббосдан ривоят қилдики, агар киши бир оғизда: ‹Сен уч талоқсан,› деса, у бир (талоқ) бўлади. Буни Исмоийл ибн Иброҳим Айюбдан, у Икримадан ривоят қилганида, бу унинг (Икриманинг) ўз сўзи (деб келтирди), Ибн Аббосни зикр қилмади ва уни Икриманинг сўзи қилди.