حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ مَرْوَانَ، حَدَّثَنَا أَبُو النُّعْمَانِ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ غَيْرِ، وَاحِدٍ، عَنْ طَاوُسٍ، أَنَّ رَجُلاً، يُقَالُ لَهُ أَبُو الصَّهْبَاءِ كَانَ كَثِيرَ السُّؤَالِ لاِبْنِ عَبَّاسٍ قَالَ أَمَا عَلِمْتَ أَنَّ الرَّجُلَ كَانَ إِذَا طَلَّقَ امْرَأَتَهُ ثَلاَثًا قَبْلَ أَنْ يَدْخُلَ بِهَا جَعَلُوهَا وَاحِدَةً عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَبِي بَكْرٍ وَصَدْرًا مِنْ إِمَارَةِ عُمَرَ قَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ بَلَى كَانَ الرَّجُلُ إِذَا طَلَّقَ امْرَأَتَهُ ثَلاَثًا قَبْلَ أَنْ يَدْخُلَ بِهَا جَعَلُوهَا وَاحِدَةً عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَبِي بَكْرٍ وَصَدْرًا مِنْ إِمَارَةِ عُمَرَ فَلَمَّا رَأَى النَّاسَ قَدْ تَتَابَعُوا فِيهَا قَالَ أَجِيزُوهُنَّ عَلَيْهِمْ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдулмалик ибн Марвон ривоят қилди: Бизга Абун-Нуъмон ривоят қилди: Бизга Ҳаммод ибн Зайд Айюбдан, у бир неча (рови)дан, у Товусдан ривоят қилди: Абус-Саҳбо деб аталган бир киши Ибн Аббосга кўп савол берарди. У: ‹Биласанми, киши хотинини у билан жинсий алоқа қилишдан олдин уч талоқ қилса, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам, Абу Бакр замонида ва Умар амирлигининг бошида уни бир (талоқ) деб ҳисоблар эдилар?› деди. Ибн Аббос: ‹Ҳа, киши хотинини у билан жинсий алоқа қилишдан олдин уч талоқ қилса, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам, Абу Бакр замонида ва Умар амирлигининг бошида уни бир (талоқ) деб ҳисоблардилар. Одамлар бунда кетма-кет (авж олиб) кетганини кўргач, (Умар): ‹Уларга (уч талоқни) жорий қилинглар (учта деб ҳисобланглар),› деди,› деди.