حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ النُّفَيْلِيُّ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الْمَجِيدِ الْمَدَنِيُّ، قَالَ سَمِعْتُ حَمْزَةَ بْنَ مُحَمَّدِ بْنِ حَمْزَةَ الأَسْلَمِيَّ، يَذْكُرُ أَنَّ أَبَاهُ، أَخْبَرَهُ عَنْ جَدِّهِ، قَالَ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي صَاحِبُ ظَهْرٍ أُعَالِجُهُ أُسَافِرُ عَلَيْهِ وَأَكْرِيهِ وَإِنَّهُ رُبَّمَا صَادَفَنِي هَذَا الشَّهْرُ - يَعْنِي رَمَضَانَ - وَأَنَا أَجِدُ الْقُوَّةَ وَأَنَا شَابٌّ وَأَجِدُ بِأَنْ أَصُومَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَهْوَنَ عَلَىَّ مِنْ أَنْ أُؤَخِّرَهُ فَيَكُونَ دَيْنًا أَفَأَصُومُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَعْظَمُ لأَجْرِي أَوْ أُفْطِرُ قَالَ " أَىُّ ذَلِكَ شِئْتَ يَا حَمْزَةُ " .
Бизга Абдуллаҳ ибн Муҳаммад ан-Нуфайлий ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Абдулмажид ал-Маданий ривоят қилиб деди: Мен Ҳамза ибн Муҳаммад ибн Ҳамза ал-Асламийни эслаб айтаётганини эшитдимки, унинг отаси унга бобосидан хабар берган. У деди: Мен айтдим: Ё Расулуллаҳ, мен туя эгасиман, уни боқаман, унинг устида сафар қиламан ва уни ижарага бераман. Баъзан менга бу ой — яъни Рамазон — тўғри келади, мен кучли бўламан ва ёшман, рўза тутсам, ё Расулуллаҳ, уни кейинга қолдириб қарз қилиб қўйишимдан кўра менга осонроқдир. Рўза тутайми, ё Расулуллаҳ, ажрим улуғроқ бўладими, ёки оғзимни очайми? У дедилар: «Улардан қайси бирини хоҳласанг, эй Ҳамза.»