حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، أَخْبَرَنِي أَبُو الزُّبَيْرِ، أَنَّ عَلِيًّا الأَزْدِيَّ، أَخْبَرَهُ أَنَّ ابْنَ عُمَرَ عَلَّمَهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا اسْتَوَى عَلَى بَعِيرِهِ خَارِجًا إِلَى سَفَرٍ كَبَّرَ ثَلاَثًا ثُمَّ قَالَ " { سُبْحَانَ الَّذِي سَخَّرَ لَنَا هَذَا وَمَا كُنَّا لَهُ مُقْرِنِينَ * وَإِنَّا إِلَى رَبِّنَا لَمُنْقَلِبُونَ } اللَّهُمَّ إِنِّي أَسْأَلُكَ فِي سَفَرِنَا هَذَا الْبِرَّ وَالتَّقْوَى وَمِنَ الْعَمَلِ مَا تَرْضَى اللَّهُمَّ هَوِّنْ عَلَيْنَا سَفَرَنَا هَذَا اللَّهُمَّ اطْوِ لَنَا الْبُعْدَ اللَّهُمَّ أَنْتَ الصَّاحِبُ فِي السَّفَرِ وَالْخَلِيفَةُ فِي الأَهْلِ وَالْمَالِ " . وَإِذَا رَجَعَ قَالَهُنَّ وَزَادَ فِيهِنَّ " آيِبُونَ تَائِبُونَ عَابِدُونَ لِرَبِّنَا حَامِدُونَ " . وَكَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم وَجُيُوشُهُ إِذَا عَلَوُا الثَّنَايَا كَبَّرُوا وَإِذَا هَبَطُوا سَبَّحُوا فَوُضِعَتِ الصَّلاَةُ عَلَى ذَلِكَ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Али ривоят қилди, бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, бизга Ибн Журайж хабар берди, менга Абуз Зубайр хабар берди: Али ал-Аздий унга хабар берди: Ибн Умар унга ўргатдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам сафарга чиқиб туяларига мустаҳкам ўтириб олганларида уч марта такбир айтар, сўнгра: «‹Бизга буни бўйсундириб берган Зот покдир, биз унга куч етказа олмас эдик. Албатта биз Роббимиз томон қайтгувчилармиз.› Аллаҳумма, биз Сендан ушбу сафаримизда яхшилик ва тақвони, ҳамда Сен рози бўладиган амални сўраймиз. Аллаҳумма, ушбу сафаримизни бизга енгил қил. Аллаҳумма, биз учун узоқликни йиғиштириб қўй. Аллаҳумма, Сен сафарда ҳамроҳсан ва аҳлу мол орасида ўринбосарсан», дердилар. Қайтганларида ҳам шуларни айтар ва уларга: «Қайтгувчилармиз, тавба қилгувчилармиз, ибодат қилгувчилармиз, Роббимизга ҳамд айтгувчилармиз», деб қўшардилар. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ва у зотнинг қўшинлари довонларга чиққанларида такбир айтар, пастга тушганларида тасбеҳ айтардилар. Бас, намоз (дастурлари) шунга биноан белгиланди.