حَدَّثَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ الْبَارِقِيِّ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا سَافَرَ فَرَكِبَ رَاحِلَتَهُ كَبَّرَ ثَلاَثًا وَيَقُولُ : ( سبْحَانَ الَّذِي سَخَّرَ لَنَا هَذَا وَمَا كُنَّا لَهُ مُقْرِنِينَ * وَإِنَّا إِلَى رَبِّنَا لَمُنْقَلِبُونَ ) ثُمَّ يَقُولُ " اللَّهُمَّ إِنِّي أَسْأَلُكَ فِي سَفَرِي هَذَا مِنَ الْبِرِّ وَالتَّقْوَى وَمِنَ الْعَمَلِ مَا تَرْضَى اللَّهُمَّ هَوِّنْ عَلَيْنَا الْمَسِيرَ وَاطْوِ عَنَّا بُعْدَ الأَرْضِ اللَّهُمَّ أَنْتَ الصَّاحِبُ فِي السَّفَرِ وَالْخَلِيفَةُ فِي الأَهْلِ اللَّهُمَّ اصْحَبْنَا فِي سَفَرِنَا وَاخْلُفْنَا فِي أَهْلِنَا " . وَكَانَ يَقُولُ إِذَا رَجَعَ إِلَى أَهْلِهِ " آيِبُونُ إِنْ شَاءَ اللَّهُ تَائِبُونَ عَابِدُونَ لِرَبِّنَا حَامِدُونَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ .
Бизга Сувайд ибн Наср ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллаҳ ибнул-Муборак хабар берди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Салама ривоят қилди, у Абуз-Зубайрдан, у Али ибн Абдуллаҳ ал-Бориқийдан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) сафар қилиб уловларига минганларида уч марта такбир айтар ва: «Буларни бизга бўйсундирган Зот покдир, биз буни (ўзимиздан) қила олмас эдик. Ва албатта биз Роббимиз томонга қайтувчимиз,» (Зухруф сураси, 13-14) дер эдилар, сўнг: «Аллаҳим, мен бу сафаримда Сендан яхшилик, тақво ва Сен рози бўладиган амални сўрайман. Аллаҳим, бизга бу йўлни осон қил ва ернинг узоқлигини биз учун йиғиб қўй. Аллаҳим, сафарда ҳамроҳ, аҳлда ўринбосар Сенликдурсан. Аллаҳим, сафаримизда бизга ҳамроҳ бўл ва аҳлимизда бизга ўринбосар бўл,» дер эдилар. Аҳлларига қайтганларида эса: «Иншааллаҳ, қайтувчимиз, тавба қилувчимиз, ибодат қилувчимиз, Роббимизга ҳамд айтувчимиз,» дер эдилар. Абу Исо деди: бу ҳадис бу йўл жиҳатидан ҳасан ғарибдир.